Ko je Putinu čestitao izbornu pobedu i šta to govori o globalnim savezima? 1Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Nakon ubedljive pobede Vladimira Putina na predsedničkim izborima u nedelju, zapadne vlade odreda su okarakterisale pobedu kao nepravednu i nedemokratsku, ukazuje Gardijan.

Prema rečima britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Kamerona, izbori su naglasili „dubinu represije“ u Rusiji, dok je američki Stejt department saopštio da zatvaranje i diskvalifikacija protivnika znači da je proces „neverovatno nedemokratski“.

Komentari lidera širom Evrope i SAD bili su međutim u oštroj suprotnosti sa porukama čestitki koje su stizale iz zemalja širom Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Ove suprotstavljene reakcije podvlače geopolitičke linije koje su se širile otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu pre dve godine, što je izazvalo krizu u odnosima sa zapadom.

„Izvesnost“ za Kinu

Kineski predsednik Si Đinping brzo je čestitao Putinu na pobedi, rekavši da će Peking nastaviti da promoviše partnerstvo „bez ograničenja“ koje je sklopio sa Moskvom neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.

Pitanja oko demokratskog procesa u potpunosti su odsutna u izveštavanju o izborima u kineskim državnim medijima, u kojima je Putinova pobeda okarakterisana kao „unošenje izvesnosti u svet u turbulencijama“.

Suočena sa sve zategnutijim odnosima sa SAD, Kina je nastojala da proširi svoj uticaj na međunarodnom planu. Podstaknut uverenjem da je era američke hegemonije pri kraju, Peking je pokušao da obezbedi sopstvenu sferu uticaja koja je u suprotnosti sa zapadom – a Rusija se pod Putinom pokazala kao voljan partner u ovom nastojanju.

Nakon što je u ponedeljak proglasio pobedu, Putin je iskoristio govor pristalicama da ponovo izjavi da je „Tajvan inherentni deo Narodne Republike Kine“, u komentarima koji su verovatno bili usmereni na vladu u Pekingu koja tvrdi da je Tajvan provincija Kine, i koji je „ponovno ujedinjenje“ učinio ključnom politikom.

Kina i Rusija su takođe članice Briks grupe ekonomija u razvoju, koje imaju za cilj da izazovu dominaciju SAD nad globalnom ekonomijom ujedinjavanjem ekonomija u usponu, uključujući Brazil, Južnu Afriku i Indiju.

„Poseban odnos“ sa Indijom

Nakon što je Rusija započela invaziju punog obima na Ukrajinu, 141 država glasala je za rezoluciju UN kojom se osuđuje invazija.

Međutim, prema Economist Intelligence Unit (EIU), ta naslovna brojka prikriva stvarnost da dve trećine svetskog stanovništva živi u zemljama koje su bile neutralne ili naklonjene Rusiji.

Analiza EIU-a je pokazala da su zemlje uključujući Brazil, Saudijsku Arabiju, Južnu Afriku – i što je najvažnije Indija – učinile sve da izbegnu biranje strana u sukobu.

U ponedeljak, indijski premijer Narendra Modi ponovio je da se raduje jačanju „vremenski testiranog specijalnog i privilegovanog strateškog partnerstva“ Nju Delhija sa Moskvom.

Otkako je počeo rat Rusije protiv Ukrajine u februaru 2022, Modi je išao po diplomatskom konopcu koji ga je video da odbija da zauzme snažan stav protiv invazije.

Poslednjih godina Indija je nastojala da se pozicionira kao globalna moćna sila. Nova u smislu najmnogoljudnije zemlje na svetu i peta najveća i najbrže rastuća ekonomija – zapadni lideri postavili su crveni tepih za Modija, uprkos tome što je njegova vlada zaslužna za period demokratskog nazadovanja i rastućeg autoritarizma.

U isto vreme, Modi se pozicionirao kao lider globalnog juga – labavog skupa zemalja u razvoju i nekadašnjih kolonizovanih nacija – od kojih mnoge nastavljaju da podržavaju Rusiju.

Indija se takođe pojavila kao najveći pojedinačni kupac ruske nafte. Indijske rafinerije iskoristile su znatno snižene cene, nakon što je Evropa zabranila uvoz ruske nafte.

Indija je, popunivši prazninu koju su ostavili kupci na zapadu,  pomogla da se ublaži udarac zapadnih sankcija Moskvi.

Naš „stariji brat“ je trijumfovao

Putinovu pobedu proslavili su lideri u Latinskoj Americi koji su istorijski bili u neskladu sa SAD. Eksperti kažu da je izolacija od zapada Rusiju gurnula bliže zemljama kao što su Kuba i Venecuela, čiji je ministar spoljnih poslova nedavno okarakterisao Moskvu kao „žrtvu na međunarodnoj sceni“.

Predsednik zemlje Nikolas Maduro odgovorio je na rezultate glasanja u nedelju rekavši: „Naš stariji brat Vladimir Putin je trijumfovao, što je dobro za svet“.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel nazvao je rezultat „verodostojnim pokazateljem da rusko stanovništvo podržava Putinovo upravljanje zemljom“.

Putinova pobeda je takođe toplo primljena u nekoliko zemalja zapadne i centralne Afrike kojima vladaju hunte nakon brojnih državnih udara od 2020. godine – uključujući Mali i Niger.

Rusija je pokušala da se udvara mnogim od ovih zemalja u regionu Sahela nakon što su prekinule veze sa svojim tradicionalnim francuskim i američkim saveznicima nakon vojnih ustanaka.

Putin je takođe iskoristio raspad sporazuma koji je obezbedio nastavak izvoza hrane iz Ukrajine na svetska tržišta – mnoga od njih u Africi – kao sredstvo za jačanje svoje podrške u regionu.

U julu 2023. obećao je isporuku besplatnog žita u Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju. Prve isporuke su isporučene prošlog meseca, navodi ruska vlada.

U Burkini Faso, dnevne novine su sumirale promenu globalne dinamike u uvodniku u ponedeljak, gde piše da  „Putin otelotvoruje novo geopolitički odnos snaga na kontinentu sa rastućim ruskim prisustvom i uticajem“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari