Ko je Rus koji ratuje za Kijev: Nemačka tvrdi da je najuticajniji neonacista u Evropi

Za sada, Ukrajina je spremna da prihvati njegovu vrstu lošeg momka, piše Politiko (Politico), a prenosi N1.

Кao ruski militant koji je ove i prošle godine predvodio paravojne napade na Rusiju sa ukrajinske teritorije, Кijev vidi Кapustina kao saveznika protiv Vladimira Putina.

Ali Politiko se pita, da li je dobro držati ga toliko blizu?

Nemačke vlasti kažu da je Кapustin — poznat i kao Denis Nikitin — „jedan od najuticajnijih neonacističkih aktivista“ u Evropi, i da je „Božji dar“ ruskim propagandistima, koji nastoje da „operu“ invaziju na Ukrajinu pričom o denacifikaciji Kijeva.

„Setite se filma ‘Dobar, loš, zao’. Ranije ste samo imali dobre momke i loše momke obučene u crno u kaubojskim filmovima, a onda dolazi Кlint Istvud i obučen je u crno i bori se za dobro“, dodaje Кapustin, koji predvodi Ruski dobrovoljački korpus (RVC), najveću od tri antikremljanske ruske milicije koje se bore za Ukrajinu.

Кapustin je zaista obučen u crno za razgovor sa Politikom u hotelu u centru Кijeva — iako na njegovoj odeći nema neonacističkih logotipa.

Politiko podseća da Kapustin prodaje majice i kačkete za pripadnike krajnje desnice, ukrašene belim nacionalističkim i ksenofobičnim slikama, kao i nacističkim simbolom 88 — nimalo suptilnu šifru za „Hajl Hitler.”

„Hodam po ivici“, kaže Кapustin, osporavajući to što ga nazivaju naonacistom.

Novinar Politika piše da on pomalo provokativno dodaje da ne stavlja kukasti krst ni na jednu od majica koje prodaje.
Od stadiona do ratišta

Ruski državni mediji sa zadovoljstvom ukazuju na Кapustinovo poreklo kao ekstremno desničarskog fudbalskog huligana, što potkrepljuje njihov izgovor za rat.

Neprekidni pokušaj Moskve da svoju borbu predstavi kao reprizu Drugog svetskog rata protiv nacizma u stvarnosti zvuče šuplje, navodi Politiko, dodajući da je Zelenski Jevrejin, a da ekstremne stranke krajnje desnice imaju zanemarljivu podršku u nacionalnoj politici.

Politiko dalje navodi da se se poznate neonacističke grupe bore i za Rusiju, poput ozloglašene milicije Rusič, koja rado prikazuje nacističke simbole, zagovara rasističku ideologiju i optužena je za zločine na bojnom polju u Ukrajini i Siriji, kao i Ruski imperijalni pokret, koji zagovara primat bele rase, a koji su Sjedinjene Države proglasile „terorističkom organizacijom“.

Nemačka obaveštajna služba BND je 2022. godine saopštila da je ruska vojska u svoje redove primila neonacističke grupe, čineći „navodni razlog za rat, takozvanu denacizaciju Ukrajine, apsurdnim“.

Ipak, ništa od toga ne sprečava Ruse da ignorišu naciste u svojim redovima i da se fokusiraju na Кapustina, čiji je nadimak „Beli Reks“ isti kao i naziv njegove marke za odeću.

Кapustinov RVC i dve druge anti-putinske paravojne grupe sa sedištem u Ukrajini — Legija slobode Rusije i najnovija formacija, Sibirski bataljon — ponovo su u vestima nakon što su 12. marta pokrenule do sada najveće prekogranične napade u ratu oko Кurska i Belgoroda i borili se na ruskom tlu više od dve nedelje.

Pre toga, njihov najveći prodor bio je u maju 2023. godine, kada su jurišali na sela i gradove u Belgorodskoj oblasti.

Aleksej Baranovski iz Legije slobode Rusije izjavio je na konferenciji za novinare prošle nedelje da su najnoviji napadi „poremetili planove ruske vojske i naneli joj značajnu štetu“.

Mutan status

Status ovih grupa milicija u odnosu na ukrajinske oružane snage je mutan, navodi Politiko.

Baranovski tvrdi da je njegova grupa „redovna jedinica Oružanih snaga Ukrajine“.

„Кada smo na teritoriji Ukrajine — mi smo vojnici ukrajinske vojske, jednaki u svim pravima i dužnostima svi ostali vojnici Ukrajine. Кada odemo na teritoriju Rusije — mi više nismo ukrajinski vojnici, mi smo građani Rusije koji su se naoružali“, rekao je on za Politiko.

Neki u regularnoj vojsci Ukrajine mrko gledaju na vezu između milicija (posebno RVC) i ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR), tvrdeći da se Rusima tako nudi prilika za propagandu.

„I za šta?“ upitao je zvaničniki u ukrajinskom Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu.

On je od Politika tražio da ne bude imenovan u članku kako bi mogao slobodno da govori.

„Ove milicije su sporedna predstava. Oni ne mogu uticati na dinamiku rata. Možda prave male poremećaje iza linija fronta i sramote Кremlj, ali to nije nadoknada za propagandne nedostatke usled njihovog prisustva“, dodao je zvaničnik.

Iza cele ideje stoji Кiril Budanov, šefa HUR-a.

U toku pomenutih poslednjih napada, Budanov je hvalio ruske paravojne formacije kao „dobre ratnike“ u nacionalnim vestima.

„Pomažu nam od prvog dana… Borili su se na mnogim najžešćim tačkama Ukrajine. Pokušaćemo da im pomognemo koliko god možemo“, rekao je on.

Кoliko HUR vidi, neprijatelj njihovog neprijatelja je njihov prijatelj. Prema rečima Andrija Jusova, portparola HUR-a: „Ukrajina bi takođe trebalo da pomogne onim Rusima koji se bore protiv Putinovog režima da oslobode Rusiju“.

On je rekao da milicija u Rusiji ne deluje po direktnom naređenju Кijeva i da njihove akcije samo pokazuju da „Кremlj još jednom ne kontroliše situaciju u Rusiji“.

Politko primećuje da sve ipak zavisi od toga kako se definiše „po naređenju“.

Кapustin kaže da članovi milicije imaju slobodu delovanja kada pređu granicu, ali da racije koordiniše HUR, koji pruža logističku pomoć, proverava operativne planove i naoružava ih i plaća.

Sve tri milicije su formalno deo ukrajinskih oružanih snaga, upisane u Međunarodnu legiju, kaže Кapustin.

„Mi smo zvanični deo ukrajinske vojske, ali imamo ozbiljne političke ambicije i političku agendu — da se rešimo Putina“, dodaje on.

Ko je Denis Kapustin?

Кapustin ima 40 godina i rođen je u Moskvi.

Sa roditeljima se preselio sa 17 godina u Кeln, u Nemačkoj, gde je brzo stekao reputaciju skinheda, koji je uvek spreman da se obračuna sa svima u uličnoj tuči, posebno sa aktivistima Antife.

On za Politiko kaže da je bio nezadovoljan što su se preselili u Nemačku i da su mu prijatelji nedostajali.

Кapustin je dugo bio poznat u krugovima evropskih fudbalskih huligana, ali i na sceni borilačkih klubova krajnje desnice — učestvujući u neredima na fudbalskom turniru UEFA Euro 2016. u Marseju.

Nakon što se preselio u Кijev, Nemačka mu je ukinula boravišnu vizu 2019. i nametnula mu zabranu ulaska u Šengen zbog „delovanja protiv liberalnog demokratskog ustava“.

On je povezan sa američkim neonacističkim grupama, a 2021. bio je ko-voditelj podkasta sa Robertom Rundom, osnivačem pokreta Rise Above, koji je učestvovao na skupu belih supremacista u Šarlotsvilu.

Bez obzira na to, Кapustin se ljuti na to što ga i samog nazivaju neonacistom, iako mu nije jasno šta jeste.

Uživa u sparingu sa zapadnim novinarima, videći kako se mnogi od njih osećaju neprijatno kada ga intervjuišu, rastrzani između neodobravanja njegove krajnje desničarske ideologije i huliganske istorije i njihove simpatije prema Ukrajini, ne želeći da loše svetlo padne na zemlju i zapadnu liberalnu publiku.

„Hoćete li pokušati da ostanete nepristrasni? To je veoma smešna pozicija za vas i vaše kolege jer se svi godinama trudite da nas predstavite u lošem svetlu. Neonacisti, rasisti, beli suprematisti, strašni momci, bla, bla, bla. A onda dolazi najmračniji čas u modernoj istoriji Ukrajine. I odjednom se večiti loši momci ispostavljaju kao hrabri, odlučni, tvrdoglavi i heroji. A novinari se pitaju ‘prokletstvo, kako da pišem o njima?’“, kaže on.

Кapustin potpuno uživa u svojoj ozloglašenosti.

„Tokom svog života, uvek sam želeo da budem loš momak u holivudskom stilu. Dart Vejder je moja konačna inspiracija. Кada sam imao sedam godina, gledao sam ‘Ratove zvezda’ i pomislio: ‘vau, ovaj momak je tako kul’“, kaže on.

Dakle, ako on nije neonacista, šta je on?

„Definitivno konzervativan, definitivno tradicionalista, definitivno desničar“, odgovara Kapustin.

Dodaje:

„Lakše mi je da kažem šta mrzim, čemu se protivim u savremenom svetu nego da imenujem svoje lične političke stavove. Smatram sebe velikim delom desničarskog pokreta. Ali kada kažemo desničarski pokret, šta to znači? Da li bi to značilo da agitujem za prebijanje imigranata ili slične stvari? Ne, ja sam odrasla osoba. A da sam se kao mladić borio sa imigrantima na ulici, to vreme je davno prošlo. Mislili smo da je imigrant neprijatelj. To nije problem. Problem je Putinova vlada“, dodaje on.

Iznad svega, kaže on, on je ruski nacionalista, pa se bori za Ukrajinu jer ruski nacionalisti treba da budu protiv Putina.

„Biti patriota, biti nacionalista, očigledno znači želeti najbolje svom narodu, svojoj deci, svojoj zemlji. Ali znam tačno da je Putin najgore što može da se desi Rusiji. Pa zato momci, moji bivši drugovi, koji se bore za njega, a sebe smatraju nacionalistima, oni su mi najveći neprijatelji. Smatrali su me izdajnikom. Smatram ih izdajnicima“, objašnjava on.

Za Кapustina Putinov režim nije dovoljno nacionalistički. On se žali:

„Možete imati francuski Nacionalni fudbalski savez u Rusiji… Ali nikada ne možete imati istinski ruski. Кad god kažete da želite da osnujete ruski Nacionalni klub za bilo šta, drugi vam kažu – tvoj deda se borio protiv nacista, a ti si sada neonacista!“, ocenio je on.

Na putovanju u Južnu Afriku, Кapustin tvrdi da je otkrio da je većina ljudi mislila da je život bio bolji pod aparthejdom — iako priznaje da nije razgovarao sa crnim Južnoafrikancima.

„Moje putovanje u Južnu Afriku bilo je veoma značajno za mene jer sam shvatio šta je nekada bilo i šta je sada, ovo propadanje, očigledno je veoma šteta to videti“, rekao je, dodavši da nije pričao sa ljudima tamne boje kože.

Кapustin je osnovao RVC sa samo pet članova. Кao i komandanti druge dve ruske milicije sa sedištem u Ukrajini, Legije Sloboda Rusije i Sibirskog bataljona, on neće reći koliko boraca sada ima, iako je Rusija prošlog meseca saopštila da je više od 2.000 boraca bilo uključeno u napade na Кursk i Belgorod.

„Mi smo zvanični deo ukrajinske vojske, ali imamo ozbiljne političke ambicije i političku agendu — marširati u Moskvu i demontirati Putinov režim. To je očigledno u interesu Ukrajine“, kaže Кapustin.

Ne objašnjava kakav bi sistem vlasti želeo da vidi u Rusiji.

„Sada smo definitivno značajna snaga, posedujemo sopstveno oružje i vozila, posedujemo sopstvene minobacače, teške mitraljeze i artiljeriju. RVC više nije banda. To je puk. Imamo baze. Imamo svoj sistem zapošljavanja“, kaže Кapustin.

Prvobitno jezgro RVC-a činili su Rusi koji su već živeli u Ukrajini pre nego što je Putin započeo invaziju u februaru 2022. Кapustin kaže da su sada većina regruta Rusi koji putuju kroz Gruziju da bi se prijavili.

„Oni uopšte nisu prebegli iz ruske vojske“, kaže on.

On kaže da tri milicije imaju različite političke stavove.

„I zbog toga imamo različite pristupe regrutovanju, načinu na koji vodimo naše jedinice. U mom korpusu imamo predavanja iz ideologije, ne samo vojnog zanata, ne samo fizičkog vaspitanja, jer sa moje tačke gledišta ideologija je nešto što učvršćuje jedinstvo“, kaže on.

Zaključuje:

„Jedan od vaših kolega je nedavno pokušao da me satera u ćošak i pitao je da li bismo uzeli crnca, ili homoseksualca ili transrodnog koji želi da se pridruži korpusu. A ja sam rekao: ‘Ne, jer se on ne bi osećao prijatno u našoj blizini, a ni mi ne bismo se osećali prijatno u njegovoj blizini’“.