„Pogledajte šta je Rusija danas, nismo zainteresovani za usvajanje ruskih vrednosti“: Ko je Salome Zurabašvili, predsednica Gruzije?

Prema odredbama tog zakona zahtevalo bi da se da se mediji i nevladine organizacije registruju kao da „rade za interese strane sile” ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva.

Kritičari zakona kažu da je on istovetan onom koji Kremlj koristi da ućutka protivnike i da će naškoditi putu Gruzije u EU.

Today, I vetoed the Russian law. This law, in its essence and spirit, is fundamentally Russian, contradicting our constitution and all European standards. It thus represents an obstacle to our European path.

This law must be repealed! pic.twitter.com/yNCGI7jqaF

— Salome Zourabichvili (@Zourabichvili_S) May 18, 2024

Predsednica Zurabišvili smatra da je zakon u suprotnosti sa ustavom Gruzije i „svim evropskim standardima” i dodala je da se „mora ukinuti“.

U intervjuu 15. maja za više svetskih medija Zurabišvili je kritikovala gruzijsku vladu ne samo zbog ponovnog uvođenja i usvajanja zakona o stranim agentima, već i zbog njihovog nedavnog otvorenog antizapadnog stava, ističući da partija „Gruzijski san“ i Rusija dele isti narativ.

Nekoliko puta je spomenula pokrovitelja Gruzijskog sna Bidžinu Ivanišvilija i njegov govor od 29. aprila, rekavši da su on i njegova stranka objavili rat Zapadu.

Kada je reč o aktuelnim protestima u Gruziji, odbila je da daje bilo kakva predviđanja navodeći da ne bi želela da Gruzija vidi razvoj procesa sličnog Majdanu u Ukrajini ili pobedi Lukašenka u Belorusiji i ponovila da će pokušati da mirno povede narod na izbore.

Ko je Salome Zurabišvili?

Zurabišvili je rođena 1952. u Parizu u imigrantskoj porodici, koja je napustila Gruziju nakon sovjetske okupacije 1921. Pohađala je najprestižnije francuske škole, kao što je Institut političkih nauka u Parizu, a master studije je započela na Univerzitetu Kolumbija u NJujorku.

Pre nego što je počela da se bavi politikom u Gruziji, radila je u diplomatskoj službi Francuske (od 1974). Kao karijerni diplomata bila je u diplomatskim misijama u Rimu, UN, Briselu, Vašingtonu…

Prvi put je Gruziju posetila 1986, nakon što se povukla iz francuske ambasade u Vašingtonu. Za ambasadora Francuske u Gruziji imenovana je 2003.

Politički se angažuje u Gruziji na poziv tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija. Bila je ministarka spoljnih poslova 2004-2005. kao prva žena u Gruziji koja je imenovana na tu poziciju.

Nakon niza sukoba s članovima Parlamenta i žestokih kritika izvesnog broja gruzijskih ambasadora, s funkcije ju je povukao tadašnji premijer Zurab Nogaideli.

Malo pre toga je napustila francusku diplomatsku službu, od koje je primala platu i kao gruzijska ministarka, i saopštila da će se i dalje baviti politikom u Gruziji.

Pridružila se opoziciji, ali nije imala naročitog uspeha. Krajem 2010. izlazi iz politike i napušta zemlju nakon što je imenovana za koordinatora panela stručnjaka UN za Iran.

U Gruziju se vratila tri godine kasnije da bi se kandidovala na predsedničkim izborima, ali je njenu kandidaturu odbila Centralna izborna komisija zbog dvojnog državljanstva.

Bila je udata za gruzijskog novinara, koji je preminuo 2012. Iz prvog braka ima dvoje dece. Predsednica Gruzije je od kraja 2018. kada ej u drugom krugu na izborima potukla rivala Grigola Vašadzea.

Zurabišvili, koja se kandidovala ispred vladajuće partije San, obećala je tada da će raditi na balansiranju između Rusije i Zapada.

Bili su to poslednji izbori kada se predsednik države birao direktno. Prema novom Ustavu, parlament će ubuduće birati predsednika. U intervjuu za Euronews pre nekoliko dana kazala je da će parlamentarni izbori u Gruziji, zakazani za oktobar, poslužiti kao značajan test za zemlju, nudeći javnosti priliku da zvanično ospori zakon.

„Kroz izbore ćemo imati referendum o Evropi. Tako moramo da vidimo ove predstojeće izbore, koji ne mogu biti normalni izbori, koji će biti izbori da se zaustavi ovo skretanje“.

„Koristim slabu reč, to je samo diverzija. Vratićemo se na put, ali važno je da to uradimo kroz izbore“, rekla je Zurabišvili.

Zurabišhvili je izrazila zabrinutost da bi se zvanične istrage o potencijalnom policijskom nasilju mogle suočiti sa izazovima zbog prirode brutalnosti.

„Istrage o počiniocima brutalnosti nisu moguće. Tako da smo u situaciji koja svakog trenutka može da eskalira u nasilje“, rekla je ona.

Za Salome Zurabišvili, u Gruziji ne postoji „rusko iskušenje“. Ona to doživljava kao „ruske manevre” koje orkestriraju određene vođe.

Insistirala je na tome da gruzijsko stanovništvo neće biti zainteresovano za usvajanje ruskih vrednosti, rekavši: „Ne može biti iskušenja da se vratimo u rusko okrilje, posebno kada pogledate šta je Rusija danas“.