„Ko joj se usprotivio bio je kažnjen“: Ko je Šeik Hasina, premijerka Bangladeša koja je podnela ostavku i pobegla iz zemlje

Ona je to učinila nakon eskalacije protesta koji traju nekoliko nedelja i u kojima je ubijen veliki broj ljudi.

Ranije je blokiran internet i mobilni servis širom Bangladeša, a antivladini demonstranti su najavili marš na glavni grad Daku.

Broj poginulih od početka demonstracija u Bangladešu porastao je na najmanje 300, pošto su 94 osobe poginule juče u okršajima demonstranata i pristalica vlasti, preneo je Frans pres.

Podsetimo, demonstracije su počele kada su studenti tražili da se prekine sistem kvota za državne poslove, ali okršaji između policije i provladinih aktivista su eskalirali u nasilje u kome je prošlog meseca poginulo više od 200 ljudi.

Ko je Šeik Hasina?

Šeik Hasina Vazed, rođena 28. septembra 1947. u bengalskoj muslimanskoj šeičkoj porodici Tungipara u Istočnom Bengalu, je bangladeška političarka koja je bila deseti premijer Bangladeša od juna 1996. do jula 2001. i kasnije od januara 2009. do avgusta 2024.

Ona je ćerka šeika Mudžibura Rahmana, osnivača i prvog predsednika Bangladeša.

Pre današnje ostavke, bila je žena na čelu vlade sa najdužim stažom na svetu.

Hasina, liderka Avami lige (AL), izgubila je izbore 1991. od Kalede Zije, sa kojom je sarađivala protiv autokratskog režima Huseina Muhameda Eršada.

Kao liderka opozicije, Hasina je optužila Zijinu Bangladešku nacionalističku partiju (BNP) za izbornu krađu, pa je bojkotovala je parlament, nakon čega su usledile nasilne demonstracije i politička previranja.

Zia je dala ostavku na prelaznu vladu, a Hasina je postala premijerka nakon izbora u junu 1996. godine.

Iako je zemlja počela da doživljava ekonomski rast i smanjenje siromaštva, ostala je u političkom nemiru tokom njenog prvog mandata, koji je okončan u julu 2001. nakon izbornog poraza od Zije.

Ovo je bio prvi pun petogodišnji mandat za premijera Bangladeša otkako je postala nezavisna država.

Tokom političke krize 2006-2008, Hasina je privedena pod optužbom za iznudu.

Nakon izlaska iz zatvora, pobedila je na izborima 2008. Ona je 2014. ponovo izabrana za treći mandat na izborima koje je BNP bojkotovao i koje su kritikovali međunarodni posmatrači.

Nakon što je 2017. skoro milion Rohinja ušlo u zemlju, bežeći od genocida u Mjanmaru, Hasina je dobila zasluge i pohvale što im je pružila utočište i pomoć.

Ona je osvojila svoj četvrti mandat nakon izbora 2018. koji su bili obeleženi nasiljem i široko kritikovani kao namešteni.

Za vreme njenog premijerskog mandata, Bangladeš je doživeo demokratsko nazadovanje.

Human Rights Vatch je dokumentovao široko rasprostranjene prisilne nestanke i vansudska ubistva pod njenom vladom.

Mnogi političari i novinari su sistematski i sudski kažnjavani zbog osporavanja njenih stavova.

Reporteri bez granica su 2021. negativno ocenili njenu medijsku politiku zbog suzbijanja slobode štampe u Bangladešu od 2014.

Hasina je bila među 100 najuticajnijih ljudi na svetu po magazinu Time 2018. i među 100 najmoćnijih žena na svetu prema časopisu Forbs 2015, 2018. i 2022. goine.

Njen otac je bio bengalski nacionalistički vođa šeik Mudžibur Rahman, a majka Begum Fazilatunnesa Mudžib.

Hasina je odrasla u Tungipari tokom svog ranog detinjstva da bi se potom preselili u Daku.

Njen otac je 1954. postao ministar u vladi, a bio je i politički zatvorenik Pakistana.

Hasina je studirala bengalsku književnost na Univerzitetu u Daki, odakle je diplomirala 1973. godine.

Za M. A. Vazeda Miaha se udala 1967. On je bio bengalski nuklearni naučnik sa doktoratom fizike.

Osim njenog muža, dece i sestre, cela Hasinina porodica je ubijena tokom državnog udara u Bangladešu 15. avgusta 1975. . Tada je ubijen njen otac.

Preživeli članovi porodice živeli su u egzilu u Nju Delhiju. Vojna vlada Ziaura Rahmana zabranila je Hasini ulazak u Bangladeš.

Nakon što je 16. februara 1981. izabrana za predsednicu Avami lige, Hasina se vratila kući 17. maja 1981.