Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON Tvrdnja Slavoja Žižeka da „Izrael postaje diktatura“, što je izjavio na otvaranju sajma knjiga u Frankfurtu govoreći o aktuelnim dešavanjima na Bliskom istoku, izazvala je ove sedmice oštre reakcije i osude kako učesnika sajma, tako i dela svetske javnosti.
Između ostalog, Žižek je ukazao i da se Palestinci shvataju isključivo kao problem.
On je osudio terorističke napade Hamasa na izraelsko stanovništvo, rekavši da je to „užasan zločin“ i da Izrael ima svako pravo na samoodbranu, ali je naglasio i da bi trebalo slušati i Palestince i uzeti u obzir njihovu stranu, kako bi se konflikt razumeo.
Mira na Bliskom istoku, istakao je, ne može biti bez rešenja palestinskog pitanja.
Pre nego što je govor prekinut, slovenački filozof je kritikovao „zabranu analize“ sukoba između Izraela i Hamasa. Istakao je i da su svi prethodni govornici govorili o Izraelu, ali niko o Palestincima.
Iz publike su se čule optužbe da on relativizuje to pitanje, a nekoliko gostiju je u znak protesta napustilo salu.
Sam Žižek je dan kasnije izjavio da ne žali zbog svojih reči i da misli da je trebalo da bude oštriji.
U tekstu koji je nekoliko dana pre toga objavljen u Danasu, Žižek je naveo da bi „varvarstvo Hamasa trebalo bi osuditi bezuslovno“, ali i istakao da „nije teško videti da su obe strane – Hamas i izraelska ultranacionalistička vlada – protiv bilo kakve mirovne opcije“ i da je „svaka od njih posvećena borbi do smrti“.
Kako je zaključio, „Hamas i izraelski tvrdolinijaši su dve strane istog novčića“ i „ne može da postoji kompromis između palestinskih i izraelskih ekstremista“.
Slavoj Žižek (rođen 21. marta 1949. u Ljubljani) je slovenački filozof, kulturni kritičar i teorijski psihoanalitičar.
Poznat je po svojoj interpretaciji i nadgradnji teorije psihoanalize Žaka Lakana, koju je primenio na pop kulturu i sociologiju. Svrstava se u filozofe poststrukturalizma. Takođe pripada grupi mislilaca inspirisanih marksizmom.
Godine 1967. upisao je studije filozofije i sociologije na Univerzitetu u Ljubljani, stekavši doktorat iz filozofije, dok je psihoanalizu studirao u Parizu, gde je stekao i drugi doktorat.
Od 2005. je akademik Slovenačke akademije nauka. Profesor je sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani, kao i međunarodni direktor Birkbek Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Često je gost univerziteta širom sveta.
Žižek je jedan od najplodnijih filozofskih pisaca današnjice. Napisao je više od 100 knjiga i preko 900 radova. Piše na slovenačkom, francuskom i engleskom jeziku.
Neke o tema kojima se bavi su: fundamentalizam, tolerancija, politička korektnost, globalizacija, subjektivnost, ljudska prava, mitovi, sajberspejs, postmodernizam, multikulturalizam, postmarksizam, i ličnosti poput Alfreda Hičkoka, Dejvida Linča i Lenjina.
Žižekovi filozofski i politički stavovi su opisivani kao dvosmisleni, a njegov rad je kritikovan zbog toga što ne zauzima dosledan stav.
U svojoj knjizi „Živeti u poslednjim vremenima“, Žižek sugeriše da je kritika njegovih stavova sama po sebi dvosmislena i multilateralna: „Napadaju me da sam antisemita i da širim cionističke laži, da sam prikriveni slovenački nacionalista i nepatriotski izdajnik svoje zemlje, da sam kripto-staljinista koji brani teror i da širim buržoaske laži o komunizmu… pa možda, samo možda sam zapravo na pravom putu, putu vernosti slobodi“.
Britanski teoretičar književnosti Teri Iglton opisao ga je kao „najbriljantnijeg” teoretičara koji je u skorije vreme iznikao iz kontinentalne Evrope.
Godine 2012. Forejn polisi je Žižeka uvrstio na svoju listu 100 najboljih globalnih mislilaca, nazvavši ga „slavnim filozofom“, dok su ga drugi nazivali „Elvisom teorije kulture“ i „najopasnijim filozofom na Zapadu“.
Britanski elektronski i alternativni rok bend Apolo 440 je u pesmi „Love is Evil“ na svom albumu iz 2012. upotrebio semplovane delove Žižekovih govora.
Osim toga, u video igri „Dying Light 2 Stay Human“ poljskog studija „Techland“ iz 2022. pojavljuje se lik pod imenom Satvros (poznat i kao „Fish Monk“) koji predstavlja omaž Žižeku.
Ženio se četiri puta i ima dva odrasla sina, Tima i Kostju.
Osim maternjeg slovenačkog, tečno govori srpskohrvatski, francuski, nemački i engleski jezik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
