Ko je svetska velika sila – šta kažu Rusi?

Levinson dodaje da su njihove fokus grupe pokazale da se ove pristalice nadaju da će Vašington i Moskva, dve svetske sile, podeliti svet na pola i da se više neće mešati u sfere uticaja jedne druge.

„Pa su naši parlamentarci podigli čaše da proslave Trampovu pobedu“, podsetio je.

Potom je usledila depresija. Tramp, otkrili su, nije bio svemoćan, nije mogao da se nosi sa Kongresom na način na koji predsednik Vladimir Putin radi sa Državnom Dumom. Tada se ispostavilo da on Rusiju ne smatra najvažnijom svetskom silom, a pregovore sa Moskvom ne smatra neophodnim.

San o podeli sveta sa Sjedinjenim Državama nije se raspršio nakon što je Tramp izgubio na izborima 2020. U decembru 2021. Rusija je poslala Vašingtonu predlog u tom smislu, uokvirujući ga kao nacrt sporazuma o „bezbednosnim garancijama“ da bi tobože zaštitile Moskvu od širenja NATO-a.

Posmatrači su to nazvali „Putinovim ultimatumom“ za uzdržavanje od invazije na Ukrajinu. Poznato je da je u dokumentu bilo predloženo da se vrati otprilike na ono što je Velika trojka dogovorila na konferenciji na Jalti 1945. Tek sada se Putin našao na Staljinovom mestu, dok se predsednik Džo Bajden našao u cipelama Frenklina Delano Ruzvelta.

Ali za razliku od 1945. Rusija ne vidi potrebu za trećom figurom poput Čerčila, upućuje Levinson.

Ovo je verovatno bilo vođeno Putinovim ličnim ambicijama. On želi da bude svetska ličnost istog ranga kao Gorbačov, iako iz suprotnih razloga. Međutim, naše istraživanje se ne bavi mislima jedne osobe; umesto toga ocenjuje kako ruska javnost vidi stvari.

Međutim, ove dve stvari su povezane. Ovaj Putinov potez je u skladu sa tim koliko Rusa vidi mesto svoje zemlje u svetu i sa kim bi o tome trebalo da razgovara.

Ruski narod nije želeo sukob. Činjenica da su ruske trupe čak prešle ukrajinsku granicu za većinu je bila iznenađenje. Šta je tačno Putin mislio dajući ovo naređenje, ne možemo znati.

Ali ako nastavimo da razmišljamo o paralelama između njegovih ideja i ideja njegovih pristalica, možemo pretpostaviti da je očekivao brzu pobedu poput one na Krimu ili u Gruziji.

U svakom slučaju, Putinova „većina“ je jasno podešena na ovo: brzo je počela da dolazi u stanje koje smo zabeležili 2008. i 2014. Kvantitativno rečeno: udeo onih koji odobravaju Putinove aktivnosti počeo je da se kreće od minimuma (oko 60 odsto na kraju 2021.) prema svom maksimumu (88 odsto u 2008. i 2014.).

Ali onda se ispostavilo da je nemoguće ponoviti ove blickrigove rejtinga. Rejting se, pre nego što je dostigao pomenute rekordne vrednosti, kretao na nivou od 80-83 odsto. Izgleda kao zamrznuta spremnost za trijumf, koji još uvek nije došao.

Ali izostanak očekivanih pobeda ne utiče ni na ovo polutrijumfalno stanje.

Iako su postojala dva izuzetka.

Prošlog septembra, nezadovoljstvo zbog Putinove „delimične“ mobilizacije dovelo je do pada njegove podrške za čak sedam poena. Problem nije bio u samoj mobilizaciji, već u načinu na koji je ona sprovedena.

To je vidljivo iz činjenice da kada su mobilisani rezervisti bili raspoređeni i panika je splasnula, a rejting predsednika se povratio.

Pobuna Prigožina imala je manje značajan uticaj. Vođa Vagnera uspeo je da smanji Putinov rejting za samo tri boda i to samo za dva dana. Rusi su mislili da će Prigožinove oštre kritike ruskog vojnog vrha otvoriti oči stanovništvu za istinu o sukobu.

Ali narodnog ustanka nije bilo. Putinov rejting se ponovo povratio. Istovremeno, Prigožin je takođe dobio odobravanje skoro 40 odsto javnosti. Posle njegove smrti, onoliko koliko ga ne odobrava toliko ga i odobrava.

Ovo je, navodi Levinson, odraz dvosmislenosti njegovog imidža: bio je i za Putina i protiv njega; bio je za ofanzivu i protiv nje.

U očima javnosti, Putinov odgovor pobunjenicima izgleda kontradiktoran. Najpre je obećao da će kazniti izdajnike, a zatim je vratio Prigožinu zaplenjenu imovinu i, nakon što je umro, izrazio saučešće  njegovoj porodici.

Javnost je prosudila da dvojica muškaraca nisu neprijatelji. Dakle, među onima koji su odobravali Putinove aktivnosti u avgustu, pokazalo se da je udeo onih koji su odobravali Prigožina (koji je već pokojni u vreme ankete) bio iznad proseka.

Rusi koji ne odobravaju Putinove aktivnosti su najverovatnije verovali (46 odsto) da se Prigožinovo ubistvo može objasniti činjenicom da su se „vlasti osvetile Prigožinu za pokušaj državnog udara“.

A oni koji odobravaju Putina radije su to videti kao „tragičnu nesreću“ (29 odsto), „teroristički napad koji su organizovale strane specijalne službe“ (16 odsto), ili da je „Prigožin lažirao pad aviona, ali u stvari je živ“ (16 odsto).

Tako je izvojevana još jedna pobeda u borbi za umove ljudi. Na bojnom polju se malo toga promenilo. Ali javnost shvata da bez obzira kako se sukob završi, svet neće biti isti kao što je bio pre nego što je počeo. Niti će to biti onako kako je predloženo da bude uređeno u ultimatumu iz decembra 2021.

Podela sveta sa SAD nije uspela. U očima Rusije, to je bio rezultat neuspeha Zapada da to razume, pa se Kremlj okrenuo na istok prema Kini.

Ko su velike svetske sile?

Po mišljenju ruskih građana, Rusija je najveća sila sveta. Tako kaže 80 odsto, i to su isti ljudi koji odobravaju predsednika i aktivnosti Oružanih snaga Rusije u Ukrajini.

Zatim, nešto manje od dve trećine (63 odsto) je Kinu nazvalo velikom zemljom. Brojke pokazuju da nijedna druga zemlja nije ni blizu, jer upola manje ljudi smatra Sjedinjene Države velikom silom (30 odsto) kao Kina, dok Indiju i evropske sile Francusku i Nemačku još manje.

Razlika u stavovima Rusa prema Sjedinjenim Državama i Kini nije samo kvantitativna. Kvalitativno gledano, propali dogovor sa Sjedinjenim Državama ne može se zameniti sličnim sporazumom sa Kinom.

Ne znamo šta ljudi u hodnicima moći misle o Kini. Ali nije bilo očekivanja da će Kina i Rusija podeliti svet na dve sfere uticaja među građanima koji prema anketama izražavaju najpozitivniji stav prema njoj (85 odsto).

Međutim, ruski građani ne veruju da Kina namerava da poštuje interese Rusije u susednim zemljama.

Peking je pokazao da je takođe spreman da napadne rusku teritoriju, otkrivajući novu zvaničnu mapu na kojoj je rusko ostrvo Bolšoj Usurijski označeno kao kineska teritorija. Ruska javnost još ne zna kako da se ponaša prema ovakvom „najboljem prijatelju“, pokazuju fokus grupe.

Očigledno je da se globalna podela simpatija, autoriteta, težine i drugih karakteristika različitih zemalja dramatično promenila od 24. februara 2022. Ova ravnoteža nastavlja da se menja tokom sukoba, koji se sve ređe naziva „specijalna vojna operacija“. To tek mora da se promeni nakon što dođe do određenog zaključka.

U zavisnosti od njegovog ishoda, Rusi i dalje mogu da promene svoje poglede na druge zemlje. A možda i svoju.