Putin dočekao ubice, špijune i prevarante: Ko je vraćen Rusiji u zamenu za političke zatvorenike?

Zauzvrat, Rusija je vratila operativca FSB Vadima Krasikova, zajedno sa više špijuna, prevaranta, ubica, piše ruski Insider.

Kako su tekli pregovori?

Pregovori o razmeni zarobljenika između Rusije i Zapada traju već nekoliko godina, različitim kanalima i u različitim formatima.

Početkom 2022. Hristo Grozev iz Insajdera (tadašnji istražitelj Bellingcata) predložio je zajedničku razmenu zatvorenika sa SAD i Nemačkom.

Ključna figura sa Zapada bio bi Vadim Krasikov dok bi ključna figura na ruskoj strani bio Aleksej Navaljni.

U početku je Kremlj verovao da treba samo da pregovara sa Sjedinjenim Državama, pod pretpostavkom da Vašington može da utiče na Evropljane.

Međutim, Krasikova je uhapsila Nemačka, zbog čega je Berlin bio ključan za pregovore. Putin se nadao da će Krasikova zameniti za Evana Gerškoviča – američkog novinara uhapšenog specijalno zbog razmene.

Pregovarači su čak saznali za Gerškovicčevu kaznu pre nego što je ona zvanično objavljena.

Ipak, Putinov plan je propao jer Nemci nisu pokazali interesovanje za „američke špijune“ zatočene u Rusiji i bili su voljni da razgovaraju samo o razmeni Krasikova za Navaljnog, pojašnjava Grozev za Insider.

Pregovore je komplikovala i činjenica da je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok smatrala da je puštanje ubice Krasikova neprihvatljivo.

Krasikov je bio osuđeni ubica, dok je Rusija u zamenu nudila političke zatvorenike lažno optužene za špijunažu.

Iako ovo mišljenje nije bilo dominantno u vladajućoj koaliciji, u SAD je uzeto u obzir, jer je Berbok percipirana kao glavna saveznica Vašingtona u Nemačkoj u kontekstu rata sa Ukrajinom i ova tema im je bila važnija od razmene.

Do oktobra 2023. činilo se da se pojavio opšti konsenzus, koji je vodio ka razmeni 8 za 8 sa Krasikovom i Navaljnim kao glavnim figurama.

Ali Rusija je do poslednjeg trenutka zatezala oko Navaljnog koji će nedugo potom biti ubijen u zatvoru. Nemačka je tada odložila dalje pregovore o razmeni.

Prema Grozevu, „ubistvo Navaljnog u zatvoru donelo je još jednu moralnu dilemu; nagradite Putina vraćanjem ubice uprkos smrti Navaljnog, ili dajte prednost slobodi desetinama nevino zatvorenih ljudi iz Rusije i SAD, uključujući naše kolege Evana i Alsua“.

U aprilu 2024. Nemačka je nagovestila potencijalno interesovanje za asimetričnu razmenu: Putin bi morao da oslobodi više političkih zatvorenika samo za Krasikova.

U međuvremenu, dinamika pregovora se menjala i u Rusiji. U početku je Sergej Beseda, šef Pete službe FSB, bio ključni pregovarač na ruskoj strani.

Međutim, njegova pozicija je oslabila nakon niza neuspeha i korupcionaških skandala, a on je izgubio interesovanje za razmenu.

U junu ove godine Putin je Besedu zamenio Aleksejem Komkovom, koji je revitalizovao pregovarački proces.

Otprilike u to vreme, nemački BND, koga je predstavljao zamenik Filip Volf, zvanično se pridružio razgovorima. Pregovori su brzo dobili zamah i za nekoliko nedelja su strane postigle sporazum.

Ruski zatvorenici su oslobođeni predsedničkim pomilovanjem, koje, suprotno uobičajenoj mudrosti, formalno ne zahteva priznanje krivice – pa čak ni molbu za pomilovanje.

Ko je vraćen Rusiji?

Vadim Krasikov je atentator koji je služio u Vimpelu, jedinici FSB Spetsnaz centra, a kasnije je identifikovan kao počinilac nekoliko naručenih ubistava, uključujući i ubistvo biznismena Aleksandra Kozlova u Kareliji 2007, biznismena Alberta Nazranova u Moskvi 2015. i Čečena izbeglicu Zelimkhana Khangošvilija u Berlinu 2019.

Krasikov je bio tražen u Rusiji, ali je uspeo da izbegne život u zatvoru i umesto toga završio je u bazi za obuku FSB Spetsnaza u blizini Moskve.

Posle nekoliko meseci obuke, dobio je lažni pasoš na ime Sokolov i modernizovani pištolj Glok i poslat je u Berlin da eliminiše Zelimkana Kangošvilija.

Putin je javno nazvao Kangošvilija teroristom, ali nikada nije izneo nikakve dokaze o njegovoj umešanosti u bilo koji teroristički napad – i nikada nije uputio nijedan zvaničan zahtev Nemačkoj da ga izruči kao teroristu.

Posle atentata, Rusija je negirala bilo kakvu umešanost, ali je Insajder otkrio pravo ime Sokolova i došao do dokumenata koji dokazuju da je bio pripadnik ruskih obaveštajnih službi, nakon čega je u Nemačkoj osuđen na doživotnu kaznu.

Nakon toga, Putin je prestao da poriče svoju vezu sa Krasikovom, nazvao je ubicu „patriotom“ i najavio da je spreman da ga menja za Evana Gerškovića.

Ko su slovenački ilegalci?

Supružnici Artem Dulcev i Ana Dulceva, koji su živeli u Sloveniji predstavljajući se kao državljani Argentine Ludvig Gisch i Maria Rosa Maier Munoz, privedeni su u Ljubljani krajem 2022.

„Maria“ se pretvarala da je vlasnica umetničke galerije, ali kako je Insajder otkrio, niko je nije poznavao na slovenačkom umetničkom tržištu.

Policija ih je identifikovala upoređujući otiske prstiju pseudoArgentinaca i Dulceva, koji su bili u posedu Interpola.

Iako izveštaji štampe govore da su identifikovani kao oficiri SVR-a (Ruske spoljne obaveštajne službe), činjenice iz njihove biografije koje je proučavao Insajder sugerišu da je veća verovatnoća da rade za GRU (Glavna obaveštajna uprava).

Turski TV kanal NTV je kasnije izvestio da su dvoje dece Dulcevovih letelo sa njima u Rusiju u okviru razmene, što je značilo da je razmenom zatvorenika zapravo obuhvaćeno 26 osoba – 24 odrasle osobe i dvoje maloletnika.

Pavel Rubcov („Pablo Gonzales“)

Dana 27. februara 2022. agenta GRU Pavela Rubcova, koji se predstavljao kao španski novinar Pablo Gonzales, Poljska je pritvorila na poljsko-ukrajinskoj granici pod optužbom za špijuniranje u korist Rusije.

Navodno je koristio svoj status novinara za prikupljanje informacija za ruske obaveštajne službe.

Između ostalog, Gonzales je prikupljao obaveštajne podatke u Ukrajini i pokušao da zadobije poverenje ruskih opozicionih aktivista.

Posle njegovog hapšenja, lokalne bezbednosne službe su pregledale digitalne medije zaplenjene od „Gonzalesa“ i pronašle detaljne izveštaje o aktivnostima Žane Nemcove, ćerke Borisa Njemcova, i ljudi iz njenog okruženja.

„Novinar“ je bio posebno zainteresovan za polaznike letnje škole novinarstva iz Ukrajine i Sjedinjenih Država.

Haker Roman Seleznjev

Ruski haker Roman Seleznjev osuđen je u Sjedinjenim Državama na 27 godina zatvora zbog kompjuterske prevare i krađe identiteta.

Pritvoren od 2014. Seleznjev je dobio konačnu kaznu 2018. što je najveća kazna za sajber kriminal u istoriji SAD.

Tužioci su tvrdili da je Seleznjev bio „pionir“ u industriji prevare sa kreditnim karticama, značajno doprinevši rastu ovog podzemnog tržišta. Opisali su ga kao „jednog od najcenjenijih hakera u svetu kriminala“.

Od 2003. Seleznjev je prodavao ukradene podatke o bankovnim karticama, prvenstveno ciljajući na građane SAD.

Američke obaveštajne agencije su pratile njegove aktivnosti na hakerskim forumima od sredine 2000-ih.

Ukupnu štetu od Seleznjevog delovanja procenili su na više od 169 miliona dolara.

Prema izvorima nezavisnog ruskog izdanja TV Dožd, Seleznjev je uhapšen na Maldivima 2014. nakon dojave Sergeja Mihajlova, zamenika šefa Centra za bezbednost informacija FSB-a, i njegovih kolega.

Mihajlov je navodno davao obaveštajne podatke o ruskim sajber kriminalcima američkim obaveštajnim agencijama – posebno CIA. Hapšenje Seleznjeva, sina poslanika Državne dume Valerija Seleznjeva (iz ultranacionalističke Liberalno-demokratske partije Rusije), navodno je pokrenulo istragu protiv Mihajlova i njegovih potčinjenih.

Mihailov je 2017. priveden i osuđen za državnu izdaju, što je dovelo do prekida saradnje SAD i Rusije u istragama kibernetičkog kriminala.

Seleznjeva je Interpol tražio putem takozvanog „crvenog obaveštenja“. Zadržali su ga američki obaveštajci na aerodromu u Maleu, na Maldivima, pod optužbom za kompjutersku prevaru, hakovanje, provalu u bankovne račune i krađu podataka o kreditnim karticama, nanevši štetu od približno dva miliona dolara građanima i organizacijama SAD.

Zatim je prebačen u Sjedinjene Države kako bi se suočio sa optužbama.

Biznismen Vladislav Kljušin

Sud u Bostonu, Masačusets, 7. septembra 2023. proglasio je ruskog biznismena Vladislava Kljušina krivim za trgovinu insajderima i osudio ga na devet godina zatvora.

Kljušin je uhapšen u Švajcarskoj u martu 2021. i kasnije izručen SAD. Optužen je za učešće u šemi koja je uključivala nezakonito korišćenje poverljivih informacija radi finansijske dobiti na tržištu hartija od vrednosti.

Prema optužnici, šema trgovine insajderima, orkestrirana van SAD, donela im je profit od 93 miliona dolara.

Norveški GRU Mihail Mikušin

U maju 2022. sud u Norveškoj je optužio zaposlenog na Arktičkom univerzitetu u Tromsou za špijunažu i objavio njegovo puno ime.

Ispostavilo se da je špijun Mihail Valerijevič Mikušin, rođen 19. avgusta 1978. Predstavljao je brazilskog državljanina Hozea Asisa Đamarija, rođenog 1984. a poslednjih godina uspešno je radio na norveškom univerzitetu u Tromsou.

Insajder je uspeo da potvrdi Mikušinovu pripadnost GRU, a istovremeno je proučio njegovu biografiju i došao do zaključka da je „profesor“ učinio sve što je u njegovoj moći da ne uspe u svojoj misiji.

Vadim Konoščenok

Konoščenok je bio jedan od članova švercerske mreže Serniya, o kojoj je ranije izveštavao Insajder, koja je bila umešana u ilegalni izvoz visokotehnološke opreme iz Sjedinjenih Država u ruske državne kompanije preko EU.

Prema američkim istražiteljima, prokrijumčareni predmeti su uključivali „naprednu elektroniku i sofisticiranu opremu za testiranje“ namenjenu za upotrebu u razvoju nuklearnog oružja i drugim vojnim i svemirskim aplikacijama.

Istražitelji tvrde da je, kada je ova roba stigla u Evropu i Aziju, ponovo upakovana i otpremljena sa različitih „međulokacija“ pre nego što je na kraju poslata u Rusiju.

Osnovne kompanije mreže su obezbedile državne ugovore u ukupnom iznosu od 5,2 milijarde rubalja (preko 60 miliona dolara), dok su periferne kompanije uspele da obezbede 1,2 milijarde rubalja (blizu 14 miliona dolara).

Konoščenok je uhapšen u Narvi u Estoniji u novembru 2022. dok je prevozio švercovanu robu u Rusiju.

Estonski graničari su ga više puta zaustavljali zbog krijumčarenja poluprovodnika, druge elektronike i metaka za snajperske puške u Rusiju.

Uprkos ovim prekidima, nastavio je sa krijumčarenjem do hapšenja i naknadnog izručenja Sjedinjenim Državama. Američke vlasti sugerišu da je Konoščenok služio u ruskoj obaveštajnoj službi.

Istražni dokumenti u koje je uvid imao The Insider otkrivaju da se Konoščenok lično predstavio kao „pukovnik FSB-a“- i sugeriše da je cela mreža Serniya pod kontrolom ruskih obaveštajnih službi.

U prepisci zaplenjenoj od Konoščenoka, američke vlasti su otkrile njegovu fotografiju u uniformi FSB-a, koju je poslao kontaktu sa natpisom „fotografija za pasoš“.

Kako je otkrio The Insider, Sernijini klijenti su bili instituti FSB-a, razvijači vojnih komunikacija, kao i ruska Federalna služba zaštite (FSO) i Federalna kazneno-popravna služba (FSIN), kao i više drugih ruskih vladinih i bezbednosnih agencija. Mreža je bila u funkciji najmanje 2017.