Ko plaća rat u Ukrajini, a ko ceh na kraju: Dragan Bisenić za Medija centar

Nekoliko nedelja pre početka nove budžetske godine, Ukrajini nedostaje poverenje senatora da bi dobila 29 milijardi dolara spoljnog finansiranja. Reč je o 35 odsto rashoda ili dve trećine budžetskih prihoda.

Međutim, državni sekretar Entoni Blinken izašao je prošle nedelje s novim saopštenjem o američkoj pomoći Ukrajini u kojem je naveo da Sjedinjene Države najavljuju novi paket oružja i opreme za podršku Ukrajini.

Ovaj paket, koji koristi ograničene resurse koji ostaju na raspolaganju za pomoć Ukrajini, obezbeđuje do 175 miliona dolara oružja i opreme u okviru prethodno usmerenih sredstava, pri čemu je pobrojao na šta se ta pomoć odnosi.

Zabrinutost ukrajinske strane izaziva posebno poslednji deo saopštenja u kojem Blinken navodi da “osim ako Kongres ne usvoji predsednikov zahtev za dodatno finansiranje nacionalne bezbednosti, ovo će biti jedan od poslednjih paketa bezbednosne pomoći koje možemo da pružimo Ukrajini”. Formulacija zvuči dramatično, ali nju ne doživljavaju svi na taj način.

Od 24. februara 2022. Ukrajina je živela sa svojim zapadnim partnerima u konsenzusu: Kijev je sve resurse usmerio na rat, a partneri su pomagali u finansiranju civilnih troškova. Godine 2023. ova šema radila je skoro kao sat. Vlada je čak pregovarala o novom kreditu sa MMF-om, koji nikada nije finansirao nijednu državu u ratu.

Saveznici Kijeva osećaju posledice sukoba i uronjeni su u sopstvene unutrašnje sukobe i rat na Bliskom istoku… Ali ni Evropa ni SAD ne mogu da dozvole da rat protiv Ukrajine postane zamrznuti konflikt. Evropski mediji navode da je Bajden u početku potcenio rusku pretnju, a zatim je precenio ukrajinske oružane snage. “Uvek je bio neodlučan kada su u pitanju isporuke modernog oružja i nije uspevao da ubedi svoju javnost da su vitalni interesi Amerike u pitanju u Ukrajini. U Evropi je zgodno pozivati se na „uspon populizma“ (od Trampa do Vildersa) da bi se prikrile odgovornosti. Nemačka, Italija i druge evropske članice NATO-a obećale su više izdvajanja za odbranu… Od Francuske do Mađarske ima onih koji su željni da se vrate na carski dvor“, insinuira italijanska Korijere dela sera.

Za sledeću 2024. Ukrajini je postalo mnogo teže da dogovori nove tranše novca. Rat u Ukrajini pao je sa naslovnih stranica svetskih medija usred sukoba u Pojasu Gaze, a solidarnost je izmenjena pragmatičnim političkim cenkanjem u EU i na drugoj strani Atlantskog okeana.

Problemi sa finansiranjem Ukrajine počeli su ranije. U oktobru-decembru Ministarstvo finansija je očekivalo da dobije oko 3 milijarde dolara grantova od Sjedinjenih Država. Politika se, međutim, isprečila na putu do njih. Po završetku budžetske godine u SAD, 30. septembra, Kongres je usvojio takozvani privremeni budžet – na mesec i po dana. Da bi republikanci glasali za ovu odluku, podrška Ukrajini je uklonjena iz zakona.

Tako je je dodeljivanje 3 milijarde dolara odloženo za dva meseca i postoji rizik da ukrajinska vlada ne dobije ova sredstva. Činjenica je da Kongres još nije odlučio o dodeli finansijske podrške do kraja 2023. godine.

Ukrajinsko Ministarstvo finansija do sada je uspevalo da pokrije nedostatak ovih sredstava. Prosečna stopa neispunjenja godišnjeg plana rashoda u 2018-2022. godini je 7 odsto. Ne računajući 2022. neispunjenje je 4,5 odsto. U 2022. godini godišnji plan nije ispunjen za 17,1odsto, što se odnosi na rat, ali zbog toga se opšta statistika pogoršava već pet godina“, objašnjavaju u Centar za analizu javnih finansija i javne uprave Kijevske škole ekonomije (KSE).

Osim toga, manjak američkog novca u 2023. biće nadoknađen stanjem na jedinstvenom računu trezora i kreditima drugih zemalja, posebno Japana. Takve manevre, međutim, neće biti moguće ponoviti 2024. godine, jer je reč o više od 10 milijardi dolara.

Ukupne potrebe za spoljnim finansiranjem za 2024. iznose 41 milijardu dolara, kako je navedeno u Zakonu o državnom budžetu. Trenutno je Ministarstvo finansija ranije dalo saglasnost da dobije manje od trećine ovog iznosa. Reč je o “mekim kreditima” Japana i Velike Britanije, kao i o tranšama MMF-a. Ovo poslednje je Ukrajini potrebno prvenstveno za plaćanje prethodnih kredita MMF.

Ukrajinska vlada pregovara s Kanadom, Norveškom i Južnom Korejom o prikupljanju sredstava. Međutim, ovi krediti se ne mogu porediti sa finansiranjem koje Ministarstvo finansija očekuje da dobije od najvećih donatora – SAD i EU, i zbog čega su nastali problemi.

U SAD je počela izborna kampanja, a pitanje pomoći Ukrajini postalo je jedna od tema debata. U septembru je Bela kuća zatražila od Kongresa da odobri paket dodatnih sredstava od 106 milijardi dolara. Od ove sume 61 milijarda dolara bila je namenjena za vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini. Ostatak je planirano da se potroši za potrebe Izraela, Tajvana i zaštitu američkih granica.U Americi se rat u Ukrajini koristi kao argument u unutrašnjem cenkanju u zahtevu republikanaca Džou Bajdenu da pooštri svoju imigracionu politiku na meksičkoj granici u zamenu za novi paket pomoći.

Konkretno, podršci Ukrajinaca protivi se bivši predsednik, Donald Tramp, verovatni kandidat republikanaca za predsednika SAD. On je pozvao kongresmene da prekinu vojnu podršku Ukrajini i rekao da će zaustaviti rat čak i pre njegove inauguracije. Prema poslednem istraživanju Pju istraživačkog centra, 48 odsto republikanaca i nezavisnih republikanaca koji su im naklonjeni smatra da SAD daju previše pomoći Ukrajini. Ovaj udeo je skromno porastao u odnosu na jun, kada je ovo tvrdilo 44 odsto i znatno je veći nego što je bio u ranijim fazama rata.

Ukrajinska vlada takođe nema garancije u pogledu dobijanja novca od najvećeg donatora – Evropske unije. Blok mora da dogovori novi program sa Ukrajinom, čiji je predviđeni obim za naredne četiri godine 50 milijardi evra.

Ovaj program, kao i početak pregovora o pristupanju Ukrajine EU, moraju da odobre svi lideri bloka na predstojećem samitu 14-15. decembra. To ometa Mađarska, čiji je lider Viktor Orban više puta pretio da će blokirati ukrajinske zahteve za pomoć. Francuski Le Figaro izneo je više detalja o susretu Makrona i Orbana gde je pokušao da nađe paralele između američkih republikanaca i mađarskog premijera. Teško da Evropa ide nabolje sa mađarskim premijerom…Emanuel Makron ga je zamolio da objasni svoje dobre odnose sa Vladimirom Putinom. Ukrajini bi uskoro moglo nedostajati oružje i municija koja joj je potrebna da izdrži pritisak Rusije. Neki sumnjaju da postoji strategija da se Zelenski podstakne na pregovore – čak i ako je sa pozicije slabosti. Zapadni lideri to poriču, ali je već neko vreme očigledno da njihova podrška ne odgovara njihovim iskazanim interesima.

Ukrajina je, stoga, pred SAD i EU izlazila s “planom B” u traženju alternativh izvora finansiranja. Jedan od njih, prema njihovom mišljenju, jeste imovina ruske centralne banke i ruskih oligarha koju je Zapad zamrznuo. Procenjeno je da bi u 2024. Ukrajinski budžet mogao da dobije oko 1,7 milijardi dolara od oporezivanja prihoda dobijenih iz zamrznutih rezervi Centralne banke Ruske Federacije. Finansiranje u okviru „Plana Ukrajine” može se povećati za ovaj iznos, ali neće biti dovoljno da pokrije sve potrebe zemlje.

Ukrajina želi da se ta sredstva prosto rekviriraju u korist Ukrajine, ali Zapad nije spreman da se upusti u rizik takvog obračuna s Moskvom, jer bi on, evidentno, Moskvi dao odrešene ruke u kontrapotezima, a takođe i zakomplikovao svaki model buduće saradanje i odnosa Rusije i Zapada. Pošto je jasno da kontraofanziva ove godine nije dala rezultate, problemi ili čak uskraćivanje finansiranja Ukrajine, moglo bi da predodredi ishod rata u Ukrajini, a on bi bio na štetu Ukrajine i država koje su je podržavale.

Simpatizeri Ukrajine iz SAD uveravaju Kijev da ovo ne znači da su SAD spremne da odustanu od Ukrajine kao ni da postoji neki tajni plan da se Ukrajina primora na mir odlaganjem pomoći. Oni to, nazivaju besmislicom, jer postoje objektivni razlozi za ovo odlaganje, a samo “sumanuti teoretičar zavere bi mogao da poveruje da je debata o granici sa Meksikom, koja je toliko važna za američko društvo, organizovana posebno da bi se uticalo na ukrajinsku vladu”, predočava “Njujork tajms”. Zaključak je da je potrebno da Ukrajina samo sačeka dok se “demokrate i republikanci ne umore od svađanja”, uveravajući sve da će to da se desi pre božićnjih praznika.

Autor je novinar, publicista i diplomata