Ko plaća za štetu od poplava u Nemačkoj?

Poplavljene ulice, klizišta, evakuisane kuće koje su duboko u vodi… Za samo nekoliko dana u južnoj Nemačkoj palo je toliko kiše da su se reke izlile iz korita, a brane pucale. Tamo gde se voda povlači, oštećenja postaju vidljiva. Zgrade, automobili, nameštaj – voda je gotovo sve zatrpala muljem i uništila.

I to nisu prve ovogodišnje ekstremne vremenske nepogode. U 2024. već je na nekoliko mesta bilo jakih kiša, grada i jakog nevremena praćenog grmljavinom. Posebno su pogođeni regioni u zapadnoj Nemačkoj, uz Rajnu, na severu na Elbi i na jugu na rubu Alpa.

Poplave 2021: više od 30 milijardi evra štete

Klimatske promene znače da su ekstremni vremenski uslovi sve češći. Otklanjanje štete košta mnogo novca. To je i danas posebno vidljivo u dolini Ar koju su u leto 2021. godine pogodile razorne poplave u kojima je život izgubilo 135 ljudi.

Prema procenama nemačke vlade, materijalna šteta u tom području iznosi više od 30 milijardi evra. Samo deo te štete pokriven je osiguranjem. Generalna asocijacija osiguravača (GdV) navodi sumu od 8,5 milijardi evra štete. Godine 2021. zabeležen je najveći broj šteta zbog prirodnih nepogoda u istoriji nemačkih osiguravajućih kuća.

Obavezno osiguranje i zaštita od rizika u Nemačkoj

Nemačka je zemlja u kojoj su mnogi rizici osigurani. Neka su osiguranja obavezna, uključujući zdravstveno osiguranje i osiguranje za negu, kao i osiguranje za automobile. U određenim zanimanjima osiguranja su takođe obavezna. Pa čak i svako ko poseduje psa, mora da sklopi osiguranje.

Međutim, drugi rizici nisu nužno pokriveni. To između ostalog uključuje i štetu koja može da nastane na kućama. Ali, čak i ako vlasnik kuće sklopi to osiguranje, nije sve pokriveno u slučaju štete. Obično se pokrivaju samo štete nastale od nevremena ili grada, ali ne i od poplava ili odrona.

Štete od poplava i rupe u osiguranju

Za te situacije mora da se sklopi dodatno osiguranje. Međutim, premija za to može biti veoma visoka – u zavisnosti od toga gde se kuća nalazi. Uz to, osiguravajuća društva smatraju da je rizik od poplave toliko visok da i ne nude nikakve ugovore. Prema podacima GdV, polovina svih kuća u Nemačkoj nije osigurana od štete od poplava.

Onaj ko nema osiguranje, u slučaju štete ostaje praznih ruku i pred ruševinama sopstvene egzistencije. Iako država nakon velikih poplava uskače s hitnom pomoći, to samo delimično može da pokrije štetu – tim pre što nemačka vlada, savezne pokrajine i opštine moraju pre svega da obezbede obnovu infrastrukture, tj. puteva, mostova, vodovoda i kanalizacije.

Zahtev za obaveznim osiguranjem od prirodnih nepogoda

Nakon katastrofe u Artalu, nemačka vlada osnovala je poseban fond „Pomoć za obnovu 2021“. Za tu namenu planirani su krediti iznad 30 milijardi evra. Pogođene pokrajine dobijaju novac pod uslovom da i same obezbede sredstva. Međutim, budžeti pokrajina stalno su nedovoljni i lideri pokrajinskih vlada sve manje su voljni za to.

Prirodne katastrofe mogu da pogode bilo koga, ukazao je premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD) još 2022. Ali nije u redu, dodao je, da se u takvim slučajevima stalno obezbeđuju „ogromna, posebna sredstva iz budžeta“. Umesto toga, smatra Vajl, za sve nekretnine mora da postoji obavezno osiguranje od prirodnih nepogoda. Time se, kaže on, sprečava da neki ne žele da sklapaju osiguranje, a drugi da ne dobijaju ugovor od osiguravajućih kuća jer je rizik preveliki.

Politička rasprava o obaveznom osiguranju zgrada

Ipak, Liberali (FDP), koji su na vlasti na saveznom nivou sa SPD-om i Zelenima, to odbijaju. Ministar pravosuđa Marko Bušman (FDP) rekao je krajem 2022: „U vreme ekstremnog finansijskog pritiska na domaćinstva, trebalo bi da se držimo podalje od svega što stanovanje i život u Nemačkoj čini još skupljim.“ Bušman se osvrnuo na pokrajine koje, prema ustavu, imaju zakonodavnu nadležnost ako nemačka savezna vlada ne donosi nikakve propise.

To je upravo ono što pokrajine sada žele učiniti. Na sledećoj konferenciji pokrajinskih premijera trebalo bi da se odlučuje o obaveznom osiguranju, najavio je bavarski premijer Markus Zeder. Dobrovoljni princip, kaže, jeste uvek bolji, ali te štete ne može uvek jednostavno da nadoknadi država.

Briga zbog visokih premija osiguranja

Osiguravajuće kuće nisu zbog toga nimalo srećne. One navode da obavezno osiguranje može da funkcioniše samo ako država uskoči i pokrije troškove u slučaju većeg štetnog događaja koji premašuje finansijska sredstva osiguravajuće kuće.

S druge strane, Levica je zabrinuta zbog pristupačnosti premija osiguranja. U toj stranci navode da je neophodno solidarno osiguranje s pristupačnim doprinosima, za šta država mora da da subvencije. Da bi se to postiglo, Levica smatra da se mora suspendovati kočnica zaduženja, odredba koja je ugrađena u nemački ustav.

Kancelar Šolc najavljuje pomoć

Tokom posete Bavarskoj, kancelar Olaf Šolc (SPD) obećao je finansijsku pomoć nemačke vlade za područja koja su trenutno pogođena poplavama. „Naravno da ćemo nastaviti da unapređujemo praksu solidarnosti koju imamo u Nemačkoj“, poručio je.

S obzirom na to da je već četvrti put ove godine putovao na poplavljena područja, Šolc je rekao da mora biti jasno da tu nije reč o izolovanim događajima. Zato političari, naglasio je, moraju da deluju. „Ne možemo, dakle, da zanemarimo obaveze zaustavljanja klimatskih promena koje je uzrokovao čovek“, rekao je Olaf Šolc.