Ko posle ‘cara’? Ruske elite uverene da su Putinovi dani manje-više odbrojani, Moskva bruji o njegovom nasledniku

Vojni preokreti u Ukrajini, politička neizvesnost kod kuće i pitanja o njegovom zdravlju – sve to znači da elite tiho raspravljaju o nečemu što bi pre samo nekoliko meseci bilo nezamislivo: kako će izgledati život posle Putina?

Propagandna mašina Kremlja neumorno radi, objašnjavajući kako Putinova ‘specijalna vojna operacija’ ispunjava svoje ciljeve, ali je važno razlikovati ono što se govori široj populaciji od onoga što elite znaju. Putinova reputacija je ozbiljno narušena. Čak i ako ruske snage trenutno postižu neke skromne uspehe u Donbasu, ne može se zanemariti užasan neuspeh njihove početne strategije, sa ambicioznim ciljem da zauzme Kijev i nametne marionetsku vladu, rekao je Galeoti.

Putin se možda nada da će Zapad izgubiti entuzijazam u podršci Ukrajini, ali čak i ako sankcije budu ukinute sutra, već učinjena šteta znači da će ruskoj ekonomiji biti potrebne godine da se oporavi. Sankcije su takođe doprinele da inflacija poraste na skoro 18 odsto, a do ove jeseni, uz rast nezaposlenosti, to će postati veoma ozbiljan problem. U međuvremenu, vojska ima problema da pronađe ljude koji bi popunili svoje redove, a generali su ljuti zbog Putinovog preispitivanja mobilizacije rezervista.

Štaviše, stalne glasine o Putinovim ozbiljnim zdravstvenim problemima – a spekuliše se da boluje od raka ili Parkinsonove bolesti – doprinose osećaju da se njegovo vreme bliži kraju. (Ovo takođe objašnjava zašto Ukrajinci tako rado šire ove priče).

Malo je verovatno da će Putin odmah biti svrgnut jer ga štiti moćan bezbednosni aparat koji se sastoji od nekoliko suprotstavljenih agencija koje posmatraju jedna drugu.

Ali pre ili kasnije, njegovo zdravlje može dodatno da se pogorša ili će situacija u Rusiji postati toliko teška da će kriza naterati dovoljno pripadnika elite da se okrene protiv njega.

A onda će pitanje od milion dolara biti: Ko će ga zameniti?

Ako Putin može da bira, onda će verovatno izabrati nekoga kome misli da može da poveri svoju ličnu bezbednost i svoje nasleđe. To bi mogao biti neko poput Alekseja Dumina, jednog od njegovih bivših telohranitelja, a sada guvernera Tulske oblasti. Ali upitno je da li bi ostatak elite prihvatio još jednog moćnika.

Ministar odbrane Sergej Šojgu – jedan od Putinovih najbližih saveznika – nekada je izgledao kao ubedljiva alternativa, ali je njegova zvezda izgubila sjaj zbog loših vojnih performansi. Međutim, on je lukav čovek koji ume da preživi i još uvek ne može biti potpuno isključen.

Ako Putin ne bude u mogućnosti da glasa, sukcesija elite će verovatno biti dogovorena iza kulisa. On će pokušati da obezbedi da ko god da se pojavi kao novi predsednik bude osoba daleko manje moćna nego što je Putin postao. Problem je što ne postoji nijedan dominantan blok moći koji je spreman da nametne svog kandidata kada za to dođe vreme.

On – a verovatno će biti muškarac – mogao bi da bude predsednik u laktaciji, neko u stanju da postigne konsenzus unutar ove vladajuće koalicije koju čine špijuni, generali, biznismeni i birokrate. To bi mogla biti tehnokratska figura poput premijera Mihaila Mišustina ili gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanjina.

Alternativno, to može biti samo figura, lutka koje se niko zaista ne plaši. Bivši predsednik i premijer Dmitrij Medvedev trenutno pokušava da se repozicionira kao „žestoki momak“, ali je i dalje laka figura i mogao bi da se uklopi u tu ulogu. Slično je i sa zamenikom šefa kabineta predsednika i vrhunskim spin doktorom Sergejem Kirijenkom.

Šta god da se desi, činjenica da se o raznim kandidatima – iako oprezno – uopšte razgovara, sugeriše da čak ni moskovski elitni krugovi ne misle da će Putin povratiti svoj stari autoritet. Na ovaj ili onaj način, dani su mu odbrojani, zaključuje Galeoti.