Ko pravi novu makedonsku vladu?

U selu čije dve trećine stanovnika čine etnički Albanci a jednu etnički Makedonci, u nedelju su na ponovljenom glasanju učestvovala 402 glasača, a 245 je svoj glas dalo Socijaldemokratskom savezu Makedonije Zorana Zaeva, ali to nije bilo dovoljno da ova stranka otme jedan poslanički mandat vladajućoj VMRO-DPMNE u VI izbornoj jedinici i izjednači u ukupnom broju osvojenih poslaničkih mandata za 9. saziv Sobranja Makedonije. VMRO-DPMNE je na izbornom mestu 2011 u selu Tearce osvojila 145 glasova. Albanske političke stranke su u mestu gde većinu stanovnika čine Albanci osvojile samo tri glasa iz čega bi se moglo zaključiti da su Albanci svojim komšijama Makedoncima prepustili da oni odluče pobednika u destabilizirajućem političkom obračunu između dve političke stranke etničkih Makedonaca, iako među članovima SDSM ima i poneki Albanac, recimo, odnedavno, poznati novinar Muharem Zekiri.

Državna izborna komisija Makedonije saopštila je da, posle prebrojanih svih glasova na 9. parlamentarnim izborima, konačan raspored skupštinskih mandata izgleda ovako: 51 mandat osvojila je VMRO-DPMNE, 49 mandata SDSM, 10 mandata Demokratska unija za integraciju (DUI), 5 mandata Besa, 3 mandata Alternativa za Albance i 2 mandata Demokratska partija Albanaca (DPA). Ukoliko ne bude novih prigovora na ponovljeno glasanje u selu Tearce, DIK je najavio da će poslanička uverenja izdati 28. decembra, pa se procenjuje da bi Sobranje Makedonije moglo da bude sazvano do kraja nedelje.

I VMRO-DPMNE i SDSM su pojedinačno objavili da će mandat za sastav nove makedonske vlade pripasti njima.

Kao u svim parlamentarnim demokratijama, mandat za sastav vlade trebalo bi da dobije stranka koja dokaže da iza sebe ima parlamentarnu većinu, u makedonskom slučaju od najmanje 61 poslanika. Dosad vladajuće VMRO-DPMNE i DUI poseduju taman tu tanku većinu koja obično ne pruža mogućnost za vladanje bez političkih tenzija. Zato bi u koaliciju morala da uđe bar još jedna albanska stranka.

Predstavnici međunarodne zajednice u Makedoniji juče se nisu oglašavali. NJihova uloga u upravljanju dvogodišnjom makedonskom krizom bila je velika, a rezultat nije ni u skladu sa njihovim očekivanjima ni u skladu sa investicijom u opozicioni makedonski blok. Ključni predstavnici međunarodne zajednice nisu se juče oglašavali. Na diskreditaciji lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog dosta je urađeno, on je poslednjih dana ušao u otvoren sukob sa stranim ambasadorima u Skoplju, ali se ne čini da je na njegove buduće političke izglede, ili bar izglede VMRO-DPMNE, sasvim stavljena tačka.

Konačni rasplet pratiće se narednih dana kroz aktivnost albanskih političkih stranaka. Pokuša lidera DUI-a Ali Ahmetija da, po preporuci iz Tirane, okupi sve albanske partije oko zajedničke platforme za pregovore sa mogućim koalicionim partnerom na makedonskoj strani nije uspeo. Pozivu se odazvala samo Alternativa za Albance Zijadina Sele koja ima tri osvojena poslanička mandata.

Besa Bilala Kasamija odbila je učešće u ovom albanskom okupljanju, ta se stranka ranije izjasnila za ostanak u opoziciji. Menduh Tači, neuništivi šef DPA, podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju zbog katastrofalnih izbornih rezultata. Mada ima mišljenja da se radi o samo još jednom manevru prevejanog Tačija, Demokratskom partijom Albanaca će do vanrednog kongresa rukovoditi Upravni odbor, a njen koordinator će biti sadašnji generalni sekretar Azem Sadiku. Makedonski mediji podsećaju da je Sadiku odmah po okončanju izbora 11. decembra izjavio da bi on odmah sutra pregovarao o koaliciji za DUI i VMRO-DPMNE jer DPA ima ponudu, ali šta da radim, predsednik je mnogo tvrdoglav“. Tači je, naime, pred izbore uveravao da u koaliciju sa DUI i VMRO-DPMNE neće ići.

Dosad su u makedonskim političkim pregovorima učestvovale po dve strane sa makedonske i albanske strane. Sad se procenjuje da bi u tim pregovorima Besa, kao sad glavna albanska opoziciona stranka, mogla da zameni DPA ili da se sadašnji format 2+2 promeni u 2+4, pa da sve četiri albanske stranke učestvuju u pregovorima. Uostalom, tu se otvara još jedan problem: VMRO-DPMNE je najavila da u pregovorima, u kojima se donose odluke koje u svakoj zemlji donose izabrani narodni predstavnici, neće učestvovati ukoliko u njima budu učestvovali predstavnici međunarodne zajednice.

Sve četiri albanske parlamentarne stranke jedinstvene su u zahtevima da albanski postane drugi zvanični jezik na teritoriji cele Makedonije i uverenje je visoko da se prihvatanje tog zahteva ne može izbeći koja god da makedonska stranka dobije mandat za sastav vlade. Albanske stranke takođe zahtevaju okončanje spora sa Grčkom oko imena Makedonije i otvaranje puta zemlji za članstvo u NATO. Ta se dva zahteva smatraju ključnim, mada će i ravnomerna podela budžeta, konsenzualno odlučivanje i uvođenje Specijalnog javnog tužilaštva u redovan pravni poredak zahtevati duge i teške pregovore. Tim pre, što je Nikola Gruevski najavio da ubuduće neće u Makedoniji prihvatiti nikakva nestandardna rešenja koja ne postoje u bar jednoj državi članici EU.