Otkad smo počeli da brojimo dane sukoba Izraela i Hamasa, prestali smo da brojimo dane rata u Ukrajini, a on traje već više od 600 dana.
Međutim, interes javnosti je splasnuo, a jutarnje vesti s fronta o broju uništenih dronova na obe strane, srušenim objektima i stradanju civila u nepoznatim selima privlače pažnju koliko i rubrika „dogodilo se na današnji dan“ i „kurs dinara“.
Vojni analitičari za N1 objašnjavaju da javnost traži „svežu krv“, a da je rat u Ukrajini zamorio publiku.
Ukrajinske snage su izdržale protiv obnovljene ruske ofanzive na istoku Ukrajine, dok ruske snage udaraju po stambenim područjima, a stanovništvo iz dana u dan gine. Ukrajina sprovodi obaveznu evakuaciju civila, posebno dece, u oblastima blizu linija fronta na istoku i jugu.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je svojim vojnicima poručio da je potrebno napredovanje svakog dana, makar ono bilo i 500 metara. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da Kijev trpi poraze, i pored oružja koje NATO šalje.
Američki predsednik Džozef Bajden se u Beloj kući sastao sa predstavnicima Evropske unije, kojima je obećao da će Amerika ostati posvećena pomoći Kijevu i pored unutrašnjih poteškoća s budžetom.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da se Kijev i Moskva nalaze u pat poziciji na frontu i da je vreme da sednu za pregovarački sto i dogovore završetak sukoba.
Ovo je presek rata u Ukrajini u oktobru mesecu, što su vesti koje je većina popustila ili preskočila.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da su naslovne strane i „hedlajnovi“ medija puni Gaze, a u Ukrajini „kao da cveta mir“. Na sukobe na Bliskom istoku skoncetrisala se i stručna javnost, ukazuje Radulović.
„Da li je razlog tome što se traži ‘sveža krv’, a Ukrajina je svakodnevna tema? A možda zato što situacija u Izraelu može da preraste u regionalni sukob, u koji mogu da se uključe veliki akteri poput SAD i Irana“, objašnjava sagovornik N1 trenutnu pažnju koja se sa Ukrajine prebacila na sukob Izraela i Hamasa.
Aleksandar Radić, takođe vojni analitičar, dodaje i to da je rat u Ukrajini zamorio publiku pošto se od proletos borbe vode oko istih sela, a to više nije vest.
On dodaje još jedan aspekt ove promene pažnje, a to je propagandni rat na koji je Hamas računao kada je napao Izrael 7. oktobra. Radić objašnjava da je plan Hamasa bio vođenje propagandnog rata u kojem će se patnja Palestinaca propagandno eksploatisati, a svaki potez Izraela postati glavna vest, koja će ići na štetu Izraela.
Oči na jednu stranu, pomoć na obe
Radulović ne veruje da će promena fokusa svetske javnosti uticati direktno na situaciju na frontu, za koju jaće da pre svega zavisi od pomoći koju saveznici šalju Ukrajini i bez koje ona ne može da povrati svoje okupirane teritorije.
I dok je patnja civila u Ukrajini trenutno u senci patnje Palestinaca i svakodnevnih prizora ranjene i poginule dece, Rusija je u sredu 1. novembra izvršila najmasovniji napad na Ukrajinu ove godine granatirajući 118 ukrajinskih naselja, tvrdi Kijev.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da je agresija na Ukrajinu dostigla novi vrhunac nemilosrdnosti i da druge krize neće skrenuti pažnju Evrope sa Ukrajine. „Naša podrška se nastavlja sve dok je potrebno“, napisao je Borel na društvenoj mreži „Iks“ (Tviter).
Radulović napominje da poslednji događaji vraćaju na tezu da je Rusija jedina kojoj odgovara novi sukob Izraela i Hamasa i dodaje da ukrajinski saveznici sada moraju da disperzuju svoju pomoć, što komplikuje situaciju.
Ipak, najavljeni programi pomoći Kijevu se nastavljaju po planu, što je potvrdio i Borel u svojoj izjavi na „Iksu“.
Radić ističe da će aktuelni sukob na Bliskom istoku usporiti kraj rata u Ukrajini, a da je otvaranje novog žarišta stvorilo potencijalni problem za Ukrajinu, jer postoje određena sredstva koje i ona i Izrael trebuju od Zapada.
„Avion F 16 ne treba Izraelu, ali bomba za taj F 16 treba i Izraelu i Ukrajini“, rekao je Radić.
On objašnjava da dugoročno planirana zapadna pomoć Ukrajini, u koju javnost i nije previše uključena, podrazumeva i borbene avione, ali i određena sredstva za koja je pokrenut uvećani proizvodni lanac. Sada se ispostavlja da su ista ta sredstva, u koja spadaju i granate kalibra 155 milimetara, potrebna i Izraelu.
Nedavno je objavljena vest da su SAD prebaciće Izraelu 80 odsto tih granata. Naime, muncija kalibra 155 mm, koju je SAD čuvao u Izraelu u slučaju nužde, bila je povučena iz te zemlje kako bi se isporučila Ukrajini. Međutim, zbog novonastale situacije, granate su vraćene u Izrael.
Daleko od mira
Za to vreme beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko poručuje da je vreme da se rat u Ukrajini okonča za mirovnim stolom, jer je na frontu pat pozicija. Radulović objašnjava da to znači da Rusija više ne može da prodire u dubinu ukrajinske teritorije, dok Ukrajina nema snage da povrati okupirane delove.
Ipak, on ne veruje da će se uskoro sesti za pregovarački sto, uzimajući u obzir stavove obe strane – Moskva ne odustaje od teritorija u kojima je referendumom odlučeno pripajanje, a Kijev želi sve nazad. Radulović napominje da je sa takvih pozicija kompromis nemoguć.
S tim se slaže i Radić, koji dodaje da će sukob na Bliskom istoku usporiti kraj rata u Ukrajini i da će se on nastaviti i narednih nekoliko godina. Kako kaže, Rusija je sada nepripremljena zaglavila u dugotrajnom ratu, iako je verovala da će sve biti gotovo za nekoliko dana.
U takvoj situaciji svojim građanima mora da ponudi neki dobitak iz tog rata, kako bi i dalje pravdala njegovo trajanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.