Ko se (ne) meša u Makedoniji?

U državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ praksa u tom pogledu je različita, pa se predsednik Makedonije odlučio da postizbornu proceduru nastavi po hrvatskom modelu.

Kao što se sećamo, predsednica Hrvatske ima pravo da jednom mandataru da dva roka za obezbeđivanje parlamentarne većine, ali tek pošto joj potpisima dokaže da se više od polovine poslanika slaže da on sa formiranjem vlade pokuša. Za razliku od predsednice Hrvatske, predsednik Makedonije ne može da stavi tačku na postizborne procese i raspiše nove izbore, to može samo Sobranje Makedonije samoraspuštanjem takođe većinom od 61 poslanika. Potez Ivanova dovodi u nezgodnu poziciju šefa SDSM Zorana Zaeva – njemu su potrebni albanski potpisi, a ne bi trebalo da ih dobije dok se ne izjasni o politički vrlo izazovnoj albanskoj platformi.

Kao što smo već rekli, u makedonske političke procese, koji se sve više komplikuju, mešaju se svi. Evropska komisija i američka ambasada u Skoplju, kao i izvestilac Evropskog parlamenta za Makedoniju Ivo Vajgl javno se protive novim izborima i otvoreno navijaju za što širu koaliciju.

Makedonski mediji naklonjeni vladi VMRO-DPMNE povremeno su proteklih meseci izražavali nezadovoljstvo što se u političke procese u Makedoniji nisu više uključili Rusi i Kinezi! S obzirom da je pitanje imena jedno od pitanja koje najviše opterećuje makedonsku poziciju i spoljašnju i unutrašnju, nije mnogo komentarisana kontroverzna pozicija Rusije, čiji kapital, kako je pokazala bankarska kriza, ima ozbiljne interese u Grčkoj, da se o susretima Vladimir Putin – Aleksis Cipras i grčkom stavu o sankcijama Rusiji i ne govori. Ipak juče je Odeljenje Ministarstva inostranih poslova Rusije, kome je na čelu Marija Zaharova, jedan od najpoznatijih i najglasnijih pres-sekretara na svetu, izašlo sa svojim poznatim komentarom ovog puta posvećenim Makedoniji.

U tom se komentaru konstatuje „jak spoljni uticaj“ i „ozbiljno produbljivanje političke krize u Makedoniji“ i zaključuje da „veštački izazvani vanredni parlamentarni izbori“ nisu doprineli rešavanju situacije. Jak spoljni uticaj ima za cilj, navodi se u komentaru, da se eliminišu Zapadu neugodni makedonski političari i vlast formira suprotno volji građana izraženoj izbornim glasovima.

„Posebno uznemirenje izaziva činjenica što u multietničkoj i multikonfesionalnoj Makedoniji, gde se dogodio težak međunacionalni konflikt, političari jedne etničke zajednice, na osnovu spolja diktiranih ultimativnih zahteva faktički odlučuju, koja od koalicija druge zajednice će ući u sastav buduće vladajuće koalicije“, navodi se u komentaru i poziva na „potpuno odustajanje od neispravne prakse spoljnog upravljanja“ i prepusti „rešavanje unutrašnjih problema samim balkanskim državama“.

Makedonija, kao i Srbija, ima svoj kokus u američkom Kongresu, pa još vladajuća VMRO-DPMNE igra i na tu kartu, uz već izvučenu kartu javno demonstriranih animoziteta između milijardera i finansijera Fondacije Otvoreno društvo DŽordža Sorosa i američkog predsednika Donalda Trampa.

Na Makedonskoj radio televiziji pojavio se kongresmen Kristofer Smit, koji je 2012. godine pristupio makedonskom krokusu, i opširno izvestio da je prvo od američkog ambasadora u Skoplju DŽesa Bejlija, a pošto mu ovaj nije odgovorio, od generalnog inspektora Stejt departmenta zatražio odgovore na mnoga pitanja koja s sva svode na dva: prvo, da li se Bejli mešao u unutrašnje političke procese u Makedoniji i pritom držao stranu levici na štetu desnice, i drugo, da li je Američka ambasada finansirala aktivnosti Fondacije Otvoreno društvo a ova, tim novcem, (samo) levo orijentisane medije?

Ako se utvrdi da su odgovori na ova pitanja pozitivni, Smit zahteva da Bejli bude otpušten! Kristofer Smit je u američkom Kongresu član Komisije za spoljnu politiku, predsednik Komisije za saradnju sa OEBS i Komisije za čovekova prava.

I najzad, vladajuća makedonska opcija pokrenula je na sajtu Bele kuće potpisivanje peticije kojom se traži hapšenje DŽordža Sorosa – da bi peticija bila uopšte pogledana potrebno joj je 100.000 potpisa. Prema izveštajima makedonskih medija, start joj nije bio obećavajući.