Ko su 22 ubijene žene u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj?

Ko je bila žena koju je motociklista pronašao u šumi u blizini Hagena u junu 1997. – silovana, zadavljena, zatim polivena benzinom i zapaljena? Ko je bila žena koja je pronađena u močvari u blizini Kelna u oktobru 2001. i koja je tamo ležala toliko dugo da je pronađen samo skelet? A ko je žena čije je telo voda donela u marinu na reci Vezer u Bremenu 2002?

Tri žene koje su umrle nasilnom smrću, ali se ne zna ko su. Zato je su nemačka, holandska i belgijska policija u maju ove godine zajednički pokrenule kampanju „Identifikuj me“, kojoj se pridružio i Interpol.

U toku je svetska potraga za ukupno 22 nepoznate žrtve koje su proteklih decenija pronađene u tri susedne zemlje.

Interpol procenjuje da se radi o ženama raznih nacionalnosti

„Ovo je prvi put da je Interpol objavio informacije iz ’Crnih beleški’, obično rezervisanih za nacionalne policije, kako bi se senzibilizovala javnost, te pomoglo u identifikaciji ovih žena i kako bi se kriminalci odgovorni za njihova ubistva izveli pred lice pravde“, navode iz Interpola za DW.

Kampanju u Nemačkoj podržava i poznata TV-emisija „Aktenzeichen XY… ungelöst“ u kojoj se od 1967. rekonstruišu nerešeni slučajevi kriminala, a sada i ubistva šest žrtava pronađenih u Nemačkoj. Iako nijedna žena još nije identifikovana, tragova je sve više.

„Od pokretanja kampanje pristiglo je više od 500 poruka, od kojih neke sadrže vredne informacije. Svi ovi nerazjašnjeni slučajevi mogu imati međunarodnu pozadinu, na primer, da žene nisu iz zemlje u kojoj je telo pronađeno ili su možda bile žrtve trgovine ljudima“, saopštio je Interpol.

Identifikovanje žrtve je ključno za pronalaženje krivca

Tragovi se gomilaju i kod lokalnih istražnih organa, rekla je za DW Anja Alendorf iz nemačke policije. Nerešeni krivični predmeti poput ovih, od kojih su neki stari decenijama, smatraju se takozvanim „hladnim slučajevima“ (cold case). Ipak, istražitelji često uspevaju da pronađu novi trag iako se čini da je od zločina prošla večnost.

Nedavno u je Švajnfurtu uhapšen osumnjičeni – 45 godina nakon ubistva jednog 18-godišnjaka. Za slučajeve 20 nepoznatih žene iz kampanje to znači: ako budu identifikovane, to će biti ključ za pronalaženje počinioca, kaže Alendorf.

„Identifikacija žrtve je naravno osnova. Tek tada se može pristupiti daljim istragama u pravcu zločina ili počinioca. Tek tada se zna odakle žena dolazi, gde je možda bila u vreme izvršenja krivičnog dela, u kojoj sredini je živela ili radila.“

Kampanja se fokusira na identifikaciju žrtava

Nemačka policija takođe pretpostavlja da ubijene žene dolaze iz istočne Evrope, Afrike ili Azije i da većinu života nisu provele u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj.

Za Alendorf, činjenica da nema prijava nestalih je jasan pokazatelj da nisu imale intenzivnije kontakte u te tri evropske zemlje. Važno joj je naglasiti da fokus kampanje nije za sada nije na istrazi, već na tome da se sazna ko su žrtve.

„Ne treba zaboraviti da identifikacija žrtava znači i informisanje rodbine. Za nas je veoma važan kriterijum da porodice imaju priliku da žale za ovim ženama, majkama ili ćerkama i da žrtve ne leže u bezimenim grobovima. Sve to se još nije dogodilo.“

Nove tehnološke mogućnosti

Činjenica da se „hladni slučajevi“ mogu rešiti i posle decenija ima mnogo veze sa novim tehnološkim mogućnostima. Sa ovom kampanjom žrtve iz Nemačke su konačno dobile lice. Pomoću pronađenih lobanja u visoko specijalizovanim institutima urađene su takozvane rekonstrukcije mekog tkiva lica. Na taj način javnost može da prepozna žrtve.

A tu je i DNK-analiza. „Od kasnih osamdesetih imamo mogućnost da uzmemo DNK iz tkiva zubi i kostiju i napravimo profil leša. Naša baza podataka od 1992. sadrži profile DNK nestalih osoba i nepoznatih leševa“, kaže Alendorf. DNK-profili se šalju u Interpolovu međunarodnu bazu podataka DNK u Lionu. „Tako možemo da vidimo da li postoji DNK profil leša odgovara nekoj nestaloj osobi.“

Žrtva ubistva identifikovana posle više od pola veka

U SAD je nedavno senzaciju izazvao slučaj jedne ubijene žene, čiji je identitet mogao da se razjasni posle više od pola veka. Nađena je u Floridi 1969. u velikom crnom koferu, umotana u veliku plastičnu kesu, pre toga zadavljena. Kada su istražitelji ponovo pokrenuli istragu i pronašli uzorak kose koji nikada nije analiziran identifikovali je kao Silviju Džun Aterton, a nađeni su njeni živi rođaci.

Takva vest ohrabruje Anju Alendorf: „Kampanjom smo napravili najveći mogući publicitet. Možda će se i posle toliko vremena javiti neko ko nešto zna ili je bio saučesnik. Možda tako dobijemo ključnu informaciju, možda i u anonimnom obliku. Tako bi isplatilo sve što smo uložili u ovu kampanju.“