Ko su ljudi koje Putinov režim smatra „neprijateljima Rusije“ i kako „završavaju“?

U članku pod nazivom „Mržnja koju sponzoriše država“, Gozman ukazuje da kada je reč o svakom neprijatelju ruske vlade koje je vlast rado uništila, lako je videti zašto vlasti mrze tu specifičnu osobu, šta im je ta osoba uradila.

Novinarka Novaje Gazete Ana Politkovskaja, na primer, – još na početku Putinove vladavine – pisala je o Čečeniji, pa je tako prešla ne samo razne pukovnike nego i zvaničnike višeg nivoa – uništila je „ispravnu“ sliku situacije u Čečeniji.

Na drugoj strani vremenske skale je Ilija Jašin, koji je nedavno osuđen na 8,5 godina zatvora. Situacija je i ovde jasna. Vlada postoji kroz laži, dok je Jašin govorio istinu.

Međutim, to je samo polovina problema – veći problem je što je govorio istinu sa ubeđenjem, i svi su mu verovali. Tako je uništavao stubove. I šta neko može da uradi sa ovim neprijateljem? U zatvor, naravno.

I Jašin je grešnik. Nakon što je prihvatio težak i nezahvalan posao (član Saveta deputata moskovskog dikstrikta Krasnoselski) počinio je strašan prestup — pokazao je svima, i opoziciji i pro-Putinovom narodu, da se vlast može drugačije upravljati – da ljudi na vlasti ne moraju da kradu i da mogu da budu iskreni.

Iako ljudi na vlasti smatraju da su svi ostali njihovi vazali, neki Rusi, posebno Jašin, smatraju da su slobodni ljudi. I bila bi jedna stvar da je on to samo pomislio nego je Jašin pokušao da se ponaša kao slobodan čovek.

Zbog toga je osuđen na nenormalno dugo, mada sam siguran da neće morati da služi do kraja – sve će se to završiti ranije. A Jašin je, uzgred, značajno doprineo tome da se sve ovo privodi kraju.

Dakle, kada je reč o specifičnim neprijateljima – Ani Pa, Boris Njemcov, Aleksej Navaljni, demonstrantia, Vladimir Kara-Murza, Ilja Jašin i mnogim, mnogim drugim – prisutna je neka racionalnost, doduše zbrkana.

Ali mrze i ostale. Takođe mrze ljude koji im se nikada nisu suprotstavili.

Šta su im uradili Moskovska škola građanskog obrazovanja, koju su osnovali Elena Nemirovskaja i Jurij Senokosov? Škola je upravo proslavila 30 godina postojanja u Berlinu – ne u Moskvi, nažalost, zbog toga što je prognana.

Škola se nije bavila politikom – obrazovala je umesto toga – i tako dobro je radila; stotine ljudi studiralo je tamo, uključujući i neke današnje pro-Putinove ličnosti.

Šta su imali protiv Moskovske škole društvenih i ekonomskih nauka, poznate i kao Shaninka? Učila je studente po međunarodnim standardima – to je bio ceo razlog. Škola se nije bavila politikom, razgovori koji su se vodili sa učenicima bili su o dubljim stvarima – Hegel, Loke – nema pominjanja ni Putina ni Navaljnog.

Međutim, trenutno je nejasno da li će škola preživeti.

U međuvremenu, Fakultet liberalnih umetnosti i nauka u Sankt Peterburgu ugašen je na neodređeno vreme. Evropski univerzitet u Sankt Peterburgu – najbolja ruska institucija u oblasti humanističkih nauka – hoda po ivici, već je bilo nekoliko pokušaja da se ona zatvori.

Viša ekonomska škola je takođe, uzgred, postala suvišna – zbog čega, čovek se pita?

I zašto su počeli da napadaju LGBT zajednicu? Čini se da vladu ne treba da brine ko s kim spava – sve dok nema zlostavljanja i kada su deca umešana? Ali ne, biće kažnjeni! Naravno, tu je uključen i element političkih kalkulacija – gej ljudi nisu voljeni, hajde da ih napadnemo, onda će stanovništvo videti da ne volimo iste ljude, i oni će se okupiti oko nas.

Dakle, eto ih: usred rata, organizovali su žestoku i besmislenu, naravno, kampanju o zabrani gej propagande, koja ionako nije postojala. Iako LGBT zajednica nije uradila ništa da zasluži takav tretman od vlade.

Uzgred, neki ljudi na vlasti su, naravno, homoseksualci. Ali homoseksualci na vlasti ne učestvuju u borbi za prava homoseksualaca, ne traže da se njihova seksualnost poštuje, stoga, oni nisu neprijatelji, i oprošteno im je. Pored toga, prilično su aktivni kada je u pitanju ugnjetavanje LGBT zajednice.

Baš kao što su neki policajci dokazali svoju lojalnost Hitleru tako što su bili posebno okrutni prema lokalnom stanovništvu tokom Drugog svetskog rata.

Ko su ti neprijatelji govori više o tebi nego o tome ko su ti prijatelji. Prijateljstvo može biti pragmatično, slučajno, plitko. Mržnja – e ona je iskrena!
Na primer, naši lideri su prijatelji (pokušavaju da budu prijatelji) sa Indijom, Kinom, Afrikom – ali niko ne zna šta zapravo misle o njima. Po mom mišljenju, to nije važno.

Ali, kada je reč o SAD i Zapadu – ne o njihovom kvalitetu života, na kojem im zavide, već njihovim idejama, koje su bile razlog njihovog trenutnog kvaliteta života – oni iskreno mrze te ideje. A onda, mnoge stvari u vezi ove zemlje postaju jasne.

Ali to je politika. Kada je reč o samoj zemlji (van politike), njihov domaći neprijatelj je svako ko se razlikuje od svog idealnog sledbenika – poslušnog vojnika.

Njihovi neprijatelji su često apolitični, ponekad čak i odani njima, ali talentovani ljudi. Njihovi neprijatelji su naučnici, pre svega, humanitarci čiji je poziv da vide svet onakav kako jeste a ne onako kako veliki poglavica tvrdi da jeste.

Njihov neprijatelj je svako ko ne samo da ne želi već i ne zna da maršira u formaciji, ko ne nosi uniformu (kapetan na oficirskoj vežbi na kojima sam slučajno bio tokom univerzitetskih godina koristio je pridev „uniforma“ kao sinonim za reč „lepa“).

Njihovi neprijatelji su ljudi koji se razlikuju od masa ali koji ne kriju svoje razlike i ponekad čak ističu njih i njihovo pravo da budu drugačiji. Njihov neprijatelj su različitost i ljudi koji stvaraju tu raznolikost – svojom umetnošću, odećom, ponašanjem.

Ali njihovi neprijatelji nisu samo ljudi iz intelektualne i kreativne elite.

Njihov neprijatelj je svako ko želi da živi svoj život, ljudi koji čine temelj normalnog društva. Ljudi koji ne žele da umru za svoje idiotske ideje (bolje umreti za njegove ideje nego od ispijanja previše votke, objasnio je nedavno Putin).

Njihovi neprijatelji su ljudi koji uživaju u životu i sve što ima da ponudi – ovako je duboko tužno njihovo moralno čuvanje kapija.

Mrze talenat, inteligenciju, radost i sreću. Oni mrze sam život. Njihov Bog je smrt. To je Bog kojem služe.