Svetsku politiku kroje političari iznad 70 godina: Ko su najstariji, a ko najmlađi lideri na svetu?

Prema istraživanju Pew Research Center od maja ove godine Donald Tramp sa 77 godina, spada među 20 najstarijih svetskih lidera u poređenju sa onima koji su trenutno na vlasti.

Na listi najstarijih svetskih lidera su predsednik Brazila Lula da Silva (78 godina), izraelski premijer Benjamin Netanjahu (74), ruski predsednik Vladimir Putin (71), predsednik Kine Si Đinping koji ima isto godina kao i Putin, zatim turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (70) i nemački kancelar Olaf Šolc (66).

Putin je pre tri godine uklonio ustavne prepreke za ponavljanje mandata pa teoretski može ostati na čelu Rusije sve do 2036. Slično je prošle godine učinio i kineski predsednik Si Đinping.

Ako se ima u vidu da ovi lideri svojim odlukama kroje svetsku politiku najveća politička moć u svetu koncentrisana je među 70.godišnjacima i starijima.

Prosečna starost aktuelnih svetskih lidera je 62 godine, 32 godine više od prosečne starosti ukupne svetske populacije.

Njih 34 odsto, su u svojim 60.im, otprilike četvrtina (22 odsto) ih je u 50.im, 19 odsto je u 70.im, a 16 odsto u 40.im.

Tek tri odsto svetskih čelnika je u 30.im godinama života, dok je Bajden među pet odsto svetskih čelnika koji su u 80-ima, stoji u istraživanju.

Najmlađi

Najmlađi lider je Ibrahim Traore iz Burkine Faso, koji ima 36 godina. Predsednik Ekvadora Daniel Noboa (36) stariji je 95 dana stariji od Traorea. Ovaj mladi biznismen rođen i školovan u SAD-u postao je predsednik Ekvadora na izborima prošle godine.

On samo malo nadmašuje 36.-godišnjeg crnogorskog premijera Milojka Spajića. Jakov Milatović, predsednik Crne Gore samo je devet meseci stariji od Spajića.

Još samo dva svetska lidera su u 30-im godinama: irski premijer Sajmon Haris i predsednik Čilea Gabrijel Borić.

Najstariji

Najstariji nacionalni lider je predsednik Kameruna Pol Bija, koji je rođen 1933. i preuzeo je dužnost pre više od 40 godina. Bija je jedini aktuelni nacionalni lider u svojim 90-im.

Salman bin Abdulaziz Al Saud (88), kralj Saudijske Arabije na prestolu je od 2015. ali državu praktički vodi njegov sin, prestolonaslednik i aktuelni premijer, 38-godišnji Mohammed bin Salman.

Ajatolah Ali Hamnei (85), vrhovni vođa Islamske Republike Iran, juna 1989. nasledio je ajatolaha Homeinija nakon njegove smrti.

Teodoro Obijang Nguema Mbasogo (82) predsednik Ekvatorijalne Gvineje na vlast je došao 1979. vojnim udarom svrgnvši s vlasti svoga strica Franciska Makiasa Nguemu.

Obiang je najdugovečniji predsednik na svetu i trenutno obavlja svoj šesti sedmogodišnji mandat.

Države koje su manje slobodne obično imaju starije lidere. U zemljama koje Freedom House klasifikuje kao „neslobodne“, prosečna starost nacionalnog lidera je 68 godina.

U zemljama koje su klasifikovane kao „delimično slobodne“ taj prosek je 62 godine i 60 u zemljama koje su klasifikovane kao „slobodne“.

Sjedinjene Države su jedna od samo tri zemlje koje su klasifikovane kao slobodne i imaju lidera od 80 godina ili više; druge dve su Gana i Namibija.

U Gani je predsednik Nana Akufo-Addo napunio 80 godina a u Namibiji, 82.-godišnji Nangolo Mbumba preuzeo je dužnost predsednika ranije ove godine nakon smrti prethodnog lidera na funkciji koji je imao 82. godine.

Srednja starost za žene lidere i muškarce lidere je ista. Među muškarcima koji su svetski lideri, tri odsto je u 30-im godinama, dok nijedna žena lider nije u ovoj starosnoj grupi.

Ipak, od 14 žena liderki koje su trenutno na vlasti, 29 odsto je u 40-im godinama, u poređenju sa 14 odsto lidera koji su muškarci.

Danska premijerka Mete Frederiksen je najmlađa žena lider sa 46 godina, a odmah iza nje je 46.godišnja Kaja Kalas, donedavno premijerka Estonije. Premijerka Bangladeša šeik Hasina je najstarija žena lider sa 76 godina.

U većini zemalja lider je znatno stariji od prosečne starosti stanovništva. Na primer, prosečna starost Amerikanaca je 38, prema projekcijama stanovništva UN za 2024. pa je Bajden više nego dvostruko stariji.

U stvari, jedine zemlje koje imaju lidera koji su mlađi od srednje starosti stanovništva te zemlje su Crna Gora, Irska i Italija.

Premijer Andore Gzavijer Espot Zamora, sa 44 godine, istih je godina kao i srednji stanovnik Andore.

Prosečna starost čelnika u razvijenim demokratijama je 57 godina, u onima koje se još razvijaju 60 godina, u hibridnim režimima 61 godinu, a u autoritarnim režimima 62 godine.

Evropski su lideri relativno mladi i njihova starost ne odskače previše od prosečne starosti stanovništva.

Nekoliko je razloga tomu, a ističu se dva: pad popularnosti tradicionalnih stranaka, što otvara prostor novim strankama i liderima te činjenica da harizma i komunikacijske veštine političara sve više pretežu nad iskustvom.