Ko su najveći finansijeri ukrajinskog otpora?

Podaci Instituta za svetsku ekonomiju Kiel (IfW Kiel) pokazuju da je Ukrajina od 24. januara do 20. novembra 2022. primila pomoć u vrednosti od 108,1 milijardu evra.

Najviše spada u kategoriju finansijske pomoći – 53,38, zatim vojnu pomoć – 37,8 milijardi, te humanitarnu pomoć – 16,7 milijardi evra.

Sjedinjene Američke Države bile su najveći finansijer ukrajinskog otpora sa ukupno 47,8 milijardi evra, od čega se 22,8 milijardi odnosi na vojnu pomoć.

Evropska unija je na drugom mestu sa gotovo 30 milijardi evra, od čega je velika većina (28,3 milijarde evra) bila finansijska podrška, ali nije pružala pomoć u vojnoj opremi.

Pomoć kao postotak BDP-a: Najviše ulažu baltičke zemlje

Velika Britanija ukupno je učestvovala sa 4,1 milijardom evra, Nemačka sa 2,3 milijarde, Kanada sa 1,3 milijarde i Poljska sa 1,8 milijardi evra.

Ipak, prava slika ulaganja se dobije kada se u obzir uzme veličina ekonomije države, odnosno – koliki postotak BDP-a je izdvojen za pomoć Ukrajini.

Tako SAD, kao finansijski najveći ulagač, nije uložio ni četvrt jednog postotka svog ukupnog BDP-a, odnosno 0,23 odsto. I Evropska unija je uložila svega 0,20 odsto svog BDP-a.

Nemačka je uložila 0,14 odsto vrednosti svog BDP-a, a Francuska samo 0,05 odsto.

Baltičke zemlje i one koje se graniče sa zaraćenim prostorom su, možda i očekivano, izdvojile najviše.

Estonija je sa 335 miliona evra uložila više od jedan odsto državnog BDP-a, Latvija 0,93 odsto, Poljska 0,5 odsto, a Litvanija 0,46 odsto.

Pomoć Slovenije i Hrvatske

Dve zemlje iz regiona takođe su se našle u izveštaju IfW Kiel-a, a to su Slovenija i Hrvatska.

Slovenija je pružila pomoć u vrednosti od 60,9 miliona evra, od čega 58,8 miliona spada u vojnu pomoć.

Hrvatska je pružila pomoć u vrvednosti od 22,9 milona evra, takođe najviše odlazi na vojnu pomoć – 16,5 miliona, dok ostatak spada u humanitarnu pomoć.

Slovenija je uložila 0,11 odsto BDP-a, a Hrvatska 0,04 odsto.