Ko su novi privremeni čelnici OEBS?

Rama je u pismu distribuiranom u Beču, gde je sedište OEBS-a, izrazio žaljenje što države-članice nisu postigle konsenzus nužan za produžavanje trogodišnjih mandata četvoro čelnika, koji su istekli danas, 18. jula.

U pismu piše da je Rama „izuzetno ovlastio“ direktorku Centra OEBS-a za sprečavanje konflikata Tulu Irjele, koja do sada bila zamenica šefa Sekretarijata OEBS-a, da od sutra, 19. jula, obavlja samo „osnovne funkcije“ generalnog sekretara, dok nova osoba ne bude imenovana na tu dužnost umesto Tomasa Gremingera, kome je danas istekao mandat.

Time se, napisao je Rama, „osigurava nesmetano upravljanje ljudskim, finansijskim i materijalnim resursima OEBS-a u sprovođenju njegovih aktivnosti“.

Ambasadorka Tula Irjele, iz Finske, od početka ove godine do sada je, pored zamenice šefa Sekretarijata OEBS-a, bila i direktorka OEBS-ovog Centra za sprečavanje konflikata, odgovorna za 16 operacija OEBS-a na terenu i aktivnosti „političko-vojne dimenzije“ te organizacije. Taj centar koordinira rad tokom sukoba u regionu OEBS-a, ima mehanizam ranog upozoravanja i radi na posredovanju i rešavanju konflikata dijalogom.

Irjele je, piše na sajtu OEBS-a, iskusna diplomatkinja koja je prethodno radila u Ministarstvu spoljnih poslova Finske, a bila je i šefica kancelarije OEBS-a u Tadžikistanu 2016–2018. godine i ambasadorka Finske u Egiptu.

Na čelo Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koja nadzire i ocenjuje izbore u zemljama-članicama OEBS-a, umesto direktorke Ingibjorg Solrun Gisladotir kojoj je takodje danas istekao mandat, Rama je postavio njenu dosadašnju prvu zamenicu, Kataržinu Gardapkadze, takodje privremeno, do imenovanja novog direktora ODIHR-a.

Gardapkadze, piše na sajtu OEBS-a, pre no što je 2016. godine postala prva zamenica direktore ODIHR, bila je šefica Odeljenja ODIHR za ljudska prava.

Ona ima 25 godina iskustva u javnim službama i međunarodnim organizacijama u Evropi, Severnoj Americi, Aziji. Pre no što se pridružila OEBS-u, bila je i direktorka organizacije „Save the Children“ u Tbilisiju, u Gruziji, a ranije je saradjivala i s Misijom Ujedinjenih nacija na Kosovu.

Sociološkinja po obrazovanju, Gardapkadze je stručnjakinja za rukovođenje, strateško upravljanje i organizacioni razvoj. Diplomirala je na američkom Univerzitetu Stanford.

Umesto Lamberta Zanijera kome je danas istekao mandat, privremeni visoki komesar OEBS za nacionalne manjine će od sutra biti Kristof Kamp.

Kamp ima skoro 20 godina iskustva kao diplomata Ministarstva spoljnih poslova Holandije i Službe EU za spoljne poslove, u Evropi i Africi. Prethodno je bio zamenik stalnog predstavnika EU pri OEBS-u (2013-2017), u Holandiji je bio portparol ministra spoljnih poslova i ministra za razvojnu saradnju i evropska pitanja (2011-2013) i šef Političkog odseka Delegacije EU pri Afričkoj uniji (2008-2011).

Pre no što se 2001. godine pridružio Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, Kamp je radio u Odeljenju UN za politička pitanja u Njujorku, a od 1996. do 1998. godine bio je posmatrač ljudskih prava pri Terenskoj operaciji UN za ljudska prava u Ruandi.

Kamp je završio studije političkih nauka na Univerzitetu Lajden u Holandiji i magistar je javne uprave Kenedijeve visoke škole Univerziteta Harvard, u SAD.

Austrijanac Jirgen Hajsel od sutra će biti novi privremeni predstavnik OEBS za slobodu medija, umesto Francuza Harlema Dezira kome je danas istekao mandat. Hajsel je do sada bio direktor Kancelarije Predstavnika OEBS-a za slobodu medija (RFOM).

Hajsel, piše na sajtu OEBS-a, ima dve decenije iskustva u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije, gde se bavio pitanjima ljudskih prava i bezbednosne politike. Saradjivao je s UN, OEBS i Savetom Evrope. Pre dolaska u OEBS, bio je u Stalnoj misiji Austrije pri OEBS-u, gde je 2017. bio koordinator za ljudsku dimenziju tokom austrijskog predsedavanja OEBS-om.

Hajsel je diplomirao pravo na Univerzitetu u Salcburgu, a potom diplomirao i u Bečkoj školi međunarodnih studija (Diplomatska akademija) i magistrirao na Evropskom magistarskom programu u oblasti ljudskih prava i demokratizacije.

Ta četiri neuobičajena privremena imenovanja bila su nužna da OEBS od danas ne bi ostao bez rukovodstva što je posledica propasti pregovora diplomatskih predstavnika zemalja-članica o produženju mandata četvoro čelnika, što je obično rutinski posao.

Pošto se u ponedeljak ambasadori – predstavnici 57 zemalja-članica nisu dogovorili da produže mandat četvoro najviša zvaničnika, njihovi naslednici bi mogli biti izabrani tek u decembru, na ministarskom sastanku.

Diplomatska blokada izazvana je time što su se najpre Azerbejdžan i Tadžikistan usprotivili produžavanju mandata Francuza Dezira koji je više puta kritikovao te dve države zbog lošeg stanja njihovih medija.

Potom su se Tadžikistan i Turska usprotivili odobravanju produženja mandata Islandjanki Gisladotir čija kancelarija u Varšavi nadzire i ocenjuje izbore u zemljama-članicama OEBS-a kojih je 57 – iz Evrope, centralne Azije i Severne Amerike.

U diplomatskim konsultacijama početkom ove nedelje nije prošao ni predlog za privremeno rešenje: da funkcioneri OEBS-a kojima ističe mandat, vanredno ostanu na svojim mestima do decembra, kada je sledeći sastanak ministara spoljnih poslova u Tirani.

„Mada ništa neće sasvim stati, ovo će definitivno oslabiti organizaciju“, rekao je ove nedelje nemačkoj novinskoj agenciji DPA jedan diplomata, zahtevajući anonimnost.

Sajt „Monitor bezbednosti i ljudskih prava“ (The Security and Human Rights Monitor, SHRM) koji razmatra pitanja relevantna za OEBS, objavio je ove nedelje da je „kriza liderstva“ produžetak slabosti uočene na neuspešnom sastanku Saveta ministara OEBS u Bratislavi decembra 2019. godine.

Sajt SHRM je preneo da su se rezerve najpre Azerbejdžana prema predstavniku za slobodu medija, a zatim gundjanje Tadžikistana i Turske na šeficu ODIHR, „odnosili i na te institucije, i na ljude koji ih vode“.

Potom su, početkom ove nedelje, druge države, uključujući Jermeniju, Francusku, Kanadu, Island i Norvešku, odustale od podrške obnavljanju trogodišnjih mandata generalnog sekretara i visokog komesara.

Posledica je, piše SHRM, da će „umesto da rade zajedno na pitanjima od zajedničkog interesa, kao što su unapređenje povezanosti i saradnje tokom pandemije KOVID-19, države OEBS-a provesti narednih šest meseci (do sastanka Ministarskog saveta u Tirani) tražeći četiri nova izvršna šefa“.

Uz to, umesto da ima tri institucije i generalnog sekretara koji će je podržati, Albanija će morati da sama podnese još veći teret u drugoj polovini svog ionako izazovnog ovogodišnjeg predsedavanja OEBS-om, a Švedska, kao predsedavajuća 2021. godine, moraće da uloži mnogo truda u smirivanje krize, a ne u važnu agendu OEBS-a, piše SHRM.