U ruskom zatvoru je u petak pronađeno telo oštrog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog.
Navodno mu je pozlilo posle jutarnje šetnje i izgubio je svest. Lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali bezuspešno.
Navaljni je 6. februara smešten u samicu iz nepoznatih razloga, i to 26. put otkad je zatvoren, pre više od tri godine.
Zamalo je preminuo od trovanja nervnim otrovom 2020, za šta je krivio ruske bezbednosne operativce koji, kako je govorio, deluju po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina.
Priveden je 17. januara 2021. na moskovskom aerodromu po dolasku iz Nemačke, gde je lečen od tog napada.
Tada je osuđen na dve i po godine zatvora zbog kršenja ranijeg uslovnog otpusta, tokom oporavka u inostranstvu.
U martu 2022. Navaljni je osuđen na devet godina zatvora zbog navodnog nepoštovanja suda i pronevere. Tu optužbu on i njegove pristalice više su puta odbacili kao politički motivisanu.
U avgustu 2023. sud mu je produžio zatvorsku kaznu na 19 godina i poslao ga u ustanovu sa strožim „posebnim režimom“.
Navaljni je prošlog meseca poslat u zatvor Polarni vuk koji je, kako se smatra, među najstrožim u ruskom zatvorskom sistemu.
Ko je ostao od ruskih disidenata nakon smrti Navaljnog?
Ilja Jašin
Moskovski sud je osudio Jašina 2022. na 8,5 godina zatvora zbog navdnih izveštavanja o zločinima koje su ruske oružane snage počinile nad ukrajinskim civilima u gradu Buča, blizu Kijeva.
Od početka ofanzive 24. februara ruske vlasti sprovode oštru represiju protiv retkih kritičara sukoba, zbog čega su mnogi od njih morali da odu u izgnanstvo, osudjujući javno intervenciju u Ukrajini.
Jašin je uhapšen u junu 2022. i osušen na 15 dana zatvora zbog „neposlušnosti prema policiji“, što je on nazvao nameštenim.
“Ja sam opozicionar, nezavisni gradski odbornik, kritičar predsednika Putina i protivnik rata u Ukrajini“, rekao je on tada.
Jašin je aktivista ruske liberalne opozicije od 2000-ih i učestvovao je u velikim protestima protiv Vladimira Putina 2011-2012.
Inače je bio saveznik Navaljnog.
Vladimir Kara-Murza
Moskovski sud osudio je prošle godine na 25 godina zatvora Vladimira Kara-Murzu, jednog od najglasnijih kritičara predsednika Vladimira Putina.
Ovaj britansko-ruski disident osuđen je, između ostalog, za veleizdaju.
Proglašen je krivim da je širio „lažne informacije“ o ruskoj vojsci i da je održavao veze sa jednom „nepoželjnom organizacijom“ na kraju suđenja održanom iza zatvorenih vrata.
Njegova presuda od 25 godina zatvora jedna je od najtežih za nekog istaknutog opozicionara poslednjih godina, u vreme kada Rusija sprovodi represiju od početka svog napada na Ukrajinu pre gotovo dve godine.
Julija Navaljna
Kada je 2020. pokušana likvidacija ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, njegova supruga Julija pokrenula je tada epsku bitku da mu spase život – i postala lice otpora Vladimiru Putinu.
Časopis Venity fair zbog toga ju je nazvao “pravom prvom damom Rusije”.
Novinarka danas zabranjene ruske Dožd TV Ana Mongajt opisivala je tad Juliju: “Rusija nikada nije imala kraljicu poput Julije… Kroz Navaljnu, odjednom su iskupljeni svi gresi njenog muža – njegov uočeni autoritarizam, njegova sklonost da se bori sa liberalnom moskovskom inteligencijom i nezavisnim novinarima, njegovo koketiranje sa nacionalizmom”.
Julija svog muža nije videla dve godine.
Nakon njegove smrti, poručila je da će nastaviti njegov rad i optužila Putina za njegovu smrt.
Njegova poslednja poruka Juliji bila je poruka za Dan zaljubljenih: „Osećam da si sa mnom svake sekunde“.
U svojoj prvoj objavi na društvenim mrežama nakon smrti muža, Julija je juče na Instagramu objavila fotografiju na kojoj je Aleksej ljubi u čelo.
Ispod je stajao natpis: „Volim te“.
Navaljna je rođena kao Julija Borisovna Abrosimova 24. jula 1976. u Moskvi u porodici naučnika Borisa Aleksandroviča Abrosimova (1952–1996).
Diplomirala je na Fakultetu za međunarodne ekonomske odnose Ruske ekonomske akademije Plehanov, kasnije je bila na praksi u inostranstvu.
Neko vreme je radila u Moskovskoj banci.
U leto 1998. dok je bila na odmoru u Turskoj upoznala je Alekseja Navaljnog. Tri godine kasnije su se venčali. Ćerku Dariju su dobili 2001. a sina Zahara 2008.
Mihail Hodorkovski
Ruski opozicionar Mihail Hodorkovski je, nakon što je objavljeno da je Navaljni umro, rekao da “najverovatnije, nikada nećemo sa sigurnošću znati šta se zaista dogodilo”.
“Ali bez obzira na to, lična odgovornost leži na Vladimiru Putinu, koji je prvo naredio njegovo trovanje, a zatim ga poslao u zatvor. Izražavam najiskrenije i najdublje saučešće Aleksejevoj porodici, prijateljima i kolegama”, napisao je Hodorkovski na mreži X.
Bivši oligarh, nekada najbogatiji čovek Rusije, Hodorkovski, danas je jedan od njenih istaknutih disidenata i veliki kritičar Putina.
Čovek, koji je 90-ih godina prošlog veka stekao veliko bogatstvo kroz sumnjive privatizacije i rusku anarhiju i dobro poznaje rusku političku elitu, uveren je da je „Putin na putu koji će odvesti u njegovu smrt“.
Proglašen za „stranog agenta” i od 2015. u egzilu u Londonu, Hodorkovski je proveo deset godina u ruskom zatvoru – od 2003. do 2013. godine.
Razlog je bio politički sukob sa Putinom, koji je 2000. godine osvojio vlast u Rusiji. Kao jedan od najuticajnijih ruskih preduzetnika 1990-ih, vlasnik Jukosove naftne kompanije EkkonMobil, za koju se navodi da je stvorio beskrupulozno kupujući naftna polja za pene, Hodorkovski je na ruskoj televiziji govorio o Putinovoj korupciji.
Hodorkovski, čija uloga devedesetih godina prošlog veka, kada je bio među najbogatijima, nije do kraja razjašnjena, a spekuliše se da je „težak” oko 500 miliona dolara, ranije je upozoravao na mogućnost rata i Putina kao opasan čovek.
On se ne slaže sa bivšim američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom da treba učiniti ustupke Putinu i da je bio sličan bivšem dugogodišnjem ruskom lideru Leonidu Brežnjevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.