Ko su teroristi?

“Nekome teroristi, drugima borci za slobodu”, jedna je od najčešće korišćenih izreka koja sažima poentu. Nepostojanje opšteprihvaćene definicije terorizma na međunarodnom nivou omogućuje različita tumačenja, dvostruke standarde, ali i brojne zloupotrebe ljudskih prava.

“Ako Savet bezbednosti ne osudi ovaj teroristički napad, njegova će verodostojnost biti stavljena na probu”, upozorio je libanski ministar spoljnih poslova Abdalah Bu Habib na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, misleći na masovne eksplozije komunikacijskih pripadnika pokreta Hezbolah u kojima su ubijeni i ranjeni i brojni nedužni civili, a za koji je odgovoran Izrael.

“Upotrebićemo sva sredstva za odbranu naših građana”, insistirao je izraelski predstavnik Deni Danon. Optužio je libanskog ministra da je “dopustio terorističkoj organizaciji da formira državu unutar njegove zemlje”.

“Malo je reči tako nejasno kao terorizam”

U modernim sukobima nije neobično da se obe strane međusobno optužuju za terorizam. Malo je reči opterećeno s toliko neizvesnosti, subjektivnosti i političkih razlika kao terorizam, napisao je australijski profesor prava Ben Saul, koji je prošle godine imenovan posebnim izvestiocem UN-a za ljudska prava i terorizam, prenosi N1.

“Pojam ima sposobnost ocrniti i dehumanizovati onoga na koga je usmeren. Pojam je ideološki i politički pristrasan, pogrdan te ukazuje na moralnu, društvenu i vrednosni sud”, dodao je.

U oktobru prošle godine, nakon napada Hamasa na izraelske civile, BBC-jev urednik spoljne politike Džon Simpson pokušao je da objasni zašto se naoružani pripadnici Hamasa ne opisuju kao teroristi: “Terorizam je emocionalno nabijena reč koju ljudi koriste za ono što moralno ne odobravaju. Jednostavno nije posao BBC-ja da govori ljudima koga da podržavaju, a koga da osuđuju – ko je dobar, a ko loš.”

U oružanom sukobu nema terorizma, ali…

“Ako uzmemo u obzir da oružani sukob između Hezbolaha i Izraela jer se međusobno neprestano granatiraju, teško bi se moglo reći da su eksplozije komunikacijskih uređaja bile terorizam – radilo se o korišćenju određene vrste oružje protiv strane u oružanom sukobu”, objasnila je za N1 Slovenija dr. Vasilka Sancin, šefica Katedre za međunarodno pravo na Pravnom fakultetu UL, inače i članica Savetodavnog odbora Saveta za ljudska prava UN-a i bivša članica Odbora za ljudska prava UN-a.

No, prema njenim rečima, potrebno je utvrditi je li napad izveden u skladu s temeljnim načelima oružanih sukoba, poput načela razlikovanja boraca od civila i načela proporcionalnosti. “Ako ne, onda možemo razgovarati o ratnim zločinima. Kad bi se isti napad dogodio izvan stanja oružanog sukoba, mogli bismo govoriti o terorizmu. U stanju oružanog sukoba nema potrebe posezati za područjem gde nema vrlo jasnih definicija i gde se onda mogu dogoditi mnoge zloupotrebe.”

Ne postoji jedinstvena definicija terorizma

“U međunarodnom pravu ne postoji sveobuhvatna definicija terorista ili terorizma. Ne postoji ni jedinstvena definicija prema nacionalnim zakonima zemalja“, objašnjava za N1 Slovenija Sancin. “Očito je da je ovaj koncept toliko politički osetljiv da još nije moguće doći do jedinstvene definicije na međunarodnom nivou.”

No, jednostavno, u svim definicijama terorist je opisan kao “neko ko seje strah među stanovništvom i tera druge da deluju na određeni način radi postizanja određenog ideološkog cilja”, dodala je Sancin.

Masovne zloupotrebe antiterorističkih zakona

Nepostojanje opšteprihvaćene definicije terorizma ima ozbiljne posledice, smatra Saul.

“Nacionalne i regionalne definicije terorizma krše načelo zakonitosti i mnoga temeljna prava. Nejasna kaznena dela koja se odnose na terorističke organizacije kriminalizuju ponašanje i izražavanje koji nisu direktno uzročno povezani s terorističkim nasiljem. Organizacije i pojedinci navedeni su kao teroristi bez odgovarajućeg postupka ili sudskih jemstava.

Preterane protivterorističke sankcije i zakoni o finansiranju potkopavaju legitimne neprofitne organizacije, slobodu udruživanja, okupljanja i izražavanja te humanitarne aktivnosti zaštićene međunarodnim humanitarnim pravom. Protivteroristički zakoni se zloupotrebljavaju protiv političkih protivnika i disidenata, medija, civilnog društva i manjina”, smatra.

Nakon 11. septembra sve je drugačije…

Važna prekretnica u pogledu razmera zloupotrebe reči terorizam, prema upozorenjima stručnjaka, dogodila se nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim Državama.

“Pre 11. septembra nepostojanje zajedničke definicije terorizma nije imalo pravne posledice jer o tome nisu zavisila nikakva prava ni dužnosti država”, upozorio je Ben Saul već 2008. godine. “Onda se promenilo. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražilo je od zemalja da uvedu mere za sprečavanje terorističkih dela i kazneni progon terorista.”

Tri nedelje nakon napada 11. septembra, Savet bezbednosti doneo je Rezoluciju 1373, koja zahteva od svih država članica UN-a da poduzmu mere protiv “terorista” i protiv “terorističkih akata.

Uništavanje prava na nasilnu pobunu protiv represivne vlade

Savet bezbednosti dalo je pojmovima pravni značaj, a da ih pritom nije definisalo. “Kao rezultat toga, nacionalne su vlade ovlašćene jednostrano i subjektivno definisati terorizam, što je dovelo do vrlo različitih i nejasnih definicija, od kojih mnoge kriminalizuju legitimne protivnike”, upozorio je Ben Saul.

To je takođe imalo katastrofalne posledice za oslobodilačke pokrete širom sveta. “Nakon 11. septembra međunarodno pravo počelo je uništavati dragoceno ljudsko pravo na nasilnu pobunu protiv vlasti koja ugnjetava ljudska prava. Mnoge zemlje širom sveta kriminalizovale su svako političko nasilje nad bilo kojom vladom, kako demokratskom tako i autoritarnom”.