Ko to tamo krade?

Rano ujutro Nacionalni istražni biro, koji radi u okviru policije, počeo je kućne pretrage na 11 lokacija po Sloveniji i pritvorio ministra privrede Zdravka Počivalšeka kao i njegovu saradnicu Andreju Potočnik!

Ministar Počivalšek je ujedno i potpredsednik vlade kao šef Stranke modernog centra koja je Janši omogućila da bez izbora preuzme vlast posle podnete ostavke prethodnog premijera Marjana Šareca.

Ako je neko mislio da će to tog dana biti jedino iznenađenje, gadno se prevario. Samo par sati kasnije, na redovnoj vladinoj konferenciji za štampu, pojavio se ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs, inače jedan najoštrijih članova vlade Janeza Janše i obavestio javnost da su on i šef policije Anton Travnar Janši, ubrzo posle aretacije Počivalšeka, podneli ostavku.

Šta se u stvari desilo?

Janšina vlada je za vreme izolacije i karantina u pozadini netransparentno trgovala maskama i drugom medicinskom opremom, koju nije htela da nabavlja direktno od Kineza, već je posao nabavki omogućila firmama svojih stranačkih prijatelja uz ogromne provizije.

Tako je na primer Hrvatska, sa dva puta više stanovnika od Slovenije, potrošila za maske, respiratore i drugu kovid 19 opremu oko 50 miliona evra, dok je Slovenija sve to preplatila sa 268 miliona evra budžetskih para.

Novinari su uz pomoć službenika agencije robnih rezervi, zviždača Ivana Galea, razotkrili da je ministar Počivalšek lično poručivao odgovornima da moraju umesto direktno od Kineza kupovati medicinsku opremu isključivo preko slovenačkih firmi i to ne bilo koje, nego – recimo u slučaju nabavke respiratora – preko firme Geneplanet.

Pri tome treba istaći da je u Sloveniji već decenijama takvo uplitanje političara u konkretne poslove strogo zabranjeno.

„Janšini momci“ su bili sigurni da ih u poslu niko neće ometati jer imaju navodno sve pod kontrolom i svoje ljude u policiji.

Ali to se ipak desilo.

To je ono na šta Janša, inspirisan praksama američkog, ruskog, mađarskog kao i našeg predsednika, nikako nije računao ni shvatio da ima posla sa ljudima koji poštuju zakon.

Demokratizacija i profesionalnost organa progona kao i pravosudnih organa u Sloveniji je ipak na solidnom nivou. Najodgovorniji ljudi u policiji nisu slušali političke upute svojih novih šefova koje se kose sa zakonom i ustavom.

Očigledno ministar u ostavci Hojs toga nije ni svestan. Naime, u veoma neobičnoj izjavi o svojoj ostavci on je optužio profesionalne policajce i kriminaliste koji su počeli istragu, da su deo „udbaško-partijske strukture“ u policiji, državnom tužilaštvu i u sudovima.

Dan pre početka zvanične istrage revija Mladina objavila je svoju optužnicu koju je podnela tužilaštvu protiv ministra Počivalšeka u vezi sa spornim nabavkama. U tome je ministar Hojs video zaveru i zaključio da policiju usmerava Mladina.

Nespretni Hojs je u svom obračanju novinarima priznao da mu nije uspelo disciplinovati policijske strukture.

On, kao i njegov šef Janša, sve vreme više od pola Slovenije optužuju da su deo „duboke države“ i zavere prema njima – „jedinim pravim i poštenim Slovencima“.

Janša sve više zaoštrava mere protiv građana koji ne pristaju na njegove autoritarne metode i prikrivanje državne krađe.

Njegova politika je u narodu već primila naziv „janšizam“, koji većina demonstranata na protestima koji se protiv aktuelne vlade u Sloveniji redovno održavaju, izjednačava sa fašizmom.

Tako je na mnogim protestnim plakatima moći videti natpis „Smrt janšižmu“, a znak demonstranata sve više postaje i precrtana svastika, koja je bila znak Hitlerovog nacizma.

To se Janši razumljivo nimalo ne dopada, čak i više – on to smatra kao ugrožavanje i pretnju njegovom životu.

Zato je policija dobila naređenje da kažnjava ne samo one koje protestuju, već i slučajne prolaznike koji se nađu u blizini demonstracija.

Janša stalno govori o nasilju, a među oko deset hiljada demonstranata do sada nijedan nije bio nasilan, dok se policija nažalost u poslednje vreme ipak ponaša i agresivno.

Premijer Janša je prekršio pravilo samostalnosti i nezavisnosti organa vlasti i poslao pismo generalnom državnom tužiocu Dragu Šketi, u kome između ostalog kaže: „Jasnim zanemarivanjem svoje zakonske uloge vi ste odgovorni za pojačavanje podsticanja na nasilje i na taj način preuzimate direktnu odgovornost za posledice organizovanih pretnji smrću, javnu podršku za to i pasivnost nadležnih organa pre ili kasnije. Za svaku moguću žrtvu organizovanog nasilja, pretnje smrću, bićete direktno odgovorni.“

U odgovoru Šketa bio je jasan. Rekao je da i sam već niz godina primećuje da u javnom diskursu postoji sve veća netrpeljivost, neprijateljstvo i bezobrazluk.

„Državni tužioci nisu ti koji bi mogli presudno uticati na društvenu klimu i odgovarajuće veliku odgovornost za izbor reči u javnom izražavanju, jer je krivično pravo poslednje utočište koje društvo štiti od najopasnijih dela“, poručio je, naglašavajući da su tužioci, samostalni i nezavisni u svom radu, vezani zakonom, ustavom i opštim načelima međunarodnog prava.

Tako je generalni državni tužilac dao predsedniku vlade lekciju o načinu komuniciranja u politici, u kome netrpeljivost, neprijateljstvo i bezobrazluk nemaju mesta.

Nema ni mesta korupcionim nabavkama i optuživanjima svih koji na njih upozoravaju i čime je sadašnja vladajuća garnitura značajno podelila slovenačko društvo. Sve više ljudi je ubeđenih da su toj državi što pre potrebni novi izbori.

Mnogi se pogrešno nadaju da će do njih dovesti protesti građana.

Oni su značajan pritisak, ali vlade padaju u parlamentima i dok će Janšini koalicioni partneri, poput ministra Počivalšeka videti korist u poslovima sa Janšom,  Slovenija je osuđena na tu vlast.

U krugovima blizu slovenačkoj opoziciji sve više se priča o dobroj saradnji opozicionih stranaka koje se već spremaju na mogućnost novih izbora.

Možda bi njihovo razmišljanje dobro došlo i opoziciji u Srbiji. Pre svega u spuštanju ega njihovih lidera.