foto EPA-EFE/FILIP SINGERTokom prošle godine 535.000 ljudi podnelo je zahtev za azil i za međunarodnu zaštitu u državama članicama EU, što je za 28 odsto više u poređenju sa 2020. godinom, kada je bilo 417.100 zahteva, objavio je Eurostat.
Ove brojke su, kako navodi Eurostat, na nivou iz 2014. kada je bilo 530.600 zahteva, pre vrhunca tokom 2015. i 2016. zbog rata u Siriji.
Najbrojiniji među tražiocima azila prošle godine bili su Sirijci, Avganistanci i Iračani, a više od polovine (54 odsto) onih koji su prvi put zatražili azil 2021. imalo je azijsko državljanstvo, dok je 25 odsto imalo afričko, 10 odsto evropsko državljanstvo i devet odsto američko državljanstvo.
Sirija je i dalje glavna zemlja državljanstva tražilaca azila u EU još od 2013, prošle godine su podneli 98.320 zahteva po prvi put.
Od ukupnog broja zahteva, na drugom mestu po broju predatih su Avganistanci, tokom 2021. podneli su 83.520, dok je pet odsto zahteva stiglo od Iračana, njih je 25.965 podnelo zahtev za azil.
Više od četvrtine svih prijavljenih biralo je prošle godine Nemačku, čak 148.175 podnosilaca zahteva je bilo za ovu zemlju, ili 28 odsto, 19 odsto njih odlučilo se za Francusku, a 12 odsto za Španiju.
U poređenju sa populacijom svake države članice, najveći broj registrovanih podnosilaca zahteva za azil 2021. zabeležen je na Kipru, 14.799 podnosilaca zahteva za azil na milion stanovnika, ispred Austrije, gde je bilo 4.111 i Slovenije gde je 2.474 podnosilaca zahteva na milion stanovnika.
Najmanje zahteva u odnosu na veličinu države bilo je u Mađarskoj, svega četiri podnosioca zahteva na milion stanovnika, u Estoniji ih je bilo 57, a Slovačkoj 60 zahteva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
