Ko u Nemačkoj ima najveću državnu platu, tri puta veću od kancelara?

Nemački kancelar Olaf Šolc zarađuje manje od mnogih rukovodilaca državnih firmi i institucija. To pokazuje lista ministarstva finansija, a koja koja dostupna posle više zahteva i prepiske sa Janom Korteom, šefom poslaničke grupe Levice u Bundestagu.

Prema toj listi najmanje 21 član upravnog odbora ili član uprave firmi ili institucija nemačke države ima veću platu od Olafa Šolca, koji prima oko 360.000 evra godišnje.

Najviše zarađuje generalni direktor Nemačke železnice Rihard Luc sa godišnjom platom od 900.000 evra, iako prilikom sastavljanja liste još nije uzelo u obzir da je ove godine dobio povećanje plate od deset odsto. Takođe nisu uzeta u obzir dodatna plaćnja u vidu bonusa i drugo – a to se odnosi i na druge plate.

Sledeći na listi sa 863.000 evra je Štefan Hofšen generalni direktor Državne štamparije koja je između ostalog zadužana za izradu pasoša, ličnih dokumenata, poštanskih markica, novčanica, kao i uređaja za njihovu izradu.

Potom slede ostali članovi odbora Nemačke železnice i članovi uprave državne razvojne banke KfV, koji godišnje primaju između 555.400 i 687.600 evra.

Zarada generalnih direktora različitih istraživačkih centara Helmholc, nemačke kontrole letenja, Autobahn GmbH, operatera naplate putarine Toll Collect i nemačke savezne finansijske agencije su delom iznad plate kancelara ili slične visine.

Ponovljeni upiti u Lindneru

Poslanik Korte su u prepisci sa ministarstvom finansija konkretno obraćao ministru Kristijanu Lindneru (FDP) koji je neadno rekao je da nijedan direktor javnog servisa u okviru ARD ne bi trebalo da zarađuje više od kancelara te bi trebalo štedljivije trošiti novac onih koji plaćaju obaveznu TV pretplatu. Tada je političar Levice pisao Lindneru da podržava ovaj zahtev uz opasku:

„Međutim, da bi vaš zahtev mogao da se poptunije shvati, bilo bi važno znati ko u saveznim zavodima, institucijama ili firmama prima veću platu od kancelara. Mora se biti štedljivi i sa novcem poreskih obveznika.“

Prema pisanju Nemačke mreže urednika (RND), Korte je već dva puta bio uputio ovaj zahtev. Nakon više upita, ministarstvo je konačno poslalo poslaniku navedenu listu na kojoj navedene plate ukupno 151 člana uprava i menadžmenta raznih firmi i institucija nemačke države.

„Apsurdna situacija“

„U poređenju sa upravnim odborom Nemačkih železinca AG, kancelar Šolc skoro pa radi na dobrovoljnoj bazi“, rekao je Korte reagujući na listu.

„Kao šef državne štamparije, verovatno bi imao manje stresa, ali duplo veću platu. To je apsurdna situavija. Mora da prestane pogrešna politika privatizacije državne infrastrukture i institucija.“

Državna železnica, državna štamparija, kao i mnoge druge firme su bile privatizovane pa onda ponovo kupljene – od strane države.

Plata nekih rukovodilaca – tajna

Prema RND-u, lista sa platama nije potpuna: U nekim slučajevima ministrstvo je Kortea uputilu na agenciju Bundestaga za zaštitu poverljivih podataka. Radi zaštite prava ličnog i informacionog samoopredeljenja plate predsednika Savezne uprave za finansijski nadzor (BaFin) i dva člana odbora FMS Menadžment vrednosti, jedne „Bad bank-e“ za likvidaciju nacionalizovane Hipo Real Estate, Korte kao poslanik može da saznai, ali ne i da ih objavi.

Korte to oštro kritikuje: Ako Lindner – s pravom – zahteva transparentnost plata od javnih servisa informisanja, onda mora da to uradi i sa institucijama u sopstvenoj sferi uticaja, kaže on. Platu čelnika saveznih institucija smestiti pod zaštitu agencije za tajnost – „gde se inače nalaze informacije koje su opasne po državu“, kaže Korte, „tako nešto je trebalo smisliti“.