Koalicija Borisova ponovo prva na izborima u Bugarskoj, ali sa slabim izgledima da formira vladu

Po gotovo potpunim zvaničnim rezultatima, na jučerašnjim parlamentarnim izborima, petim u poslednje dve godine, koalicija koju predvodi 63-godišnji Borisov, dobila je 26,5 odsto glasova, a drugo mesto je zauzeo centristički savez takođe bivšeg premijera Kirila Petkova, sa 25 odsto, prenosi agencija Frans pres.

Liberalna, reformistička partija Kirila Petkova „Nastavljamo promene“, izašla je na jučerašnje izbore u savezu sa koalicijom desnog centra „Demokratska Bugarska“, ali joj to nije pomoglo da osvoji prvo mesto.

Na takođe vanrednim parlamentarnim izborima u oktobru prošle godine, posle kojih nijedna partija nije uspela da obezbedi većinu za formiranje vlade, „Nastavljamo promene“ i „Demokratska Bugarska“ osvojile su u zbiru 26,7 odsto.

Koalicija oko GERB tada je imala pet odsto glasova više od drugoplasirane stranke „Nastavljamo promene“, ali nije mogla da formira vladu jer ostale partije već duže vreme odbacuju mogućnost saradnje sa Borisovim, budući da se on povezuje s korupcijom tokom desetogodišnje vladavine (2009-2013, 2014-2021).

Treće mesto na jučerašnjim izborima osvojila je proruska ultranacionalistička stranka „Preporod“, sa 14,4 odsto glasova, što je solidan rast u odnosu na oktobarsko glasanje, kada ju je podržalo oko 10 odsto izašlih birača. Jačanju te partije verovatno su doprinele posledice rata u Ukrajini, pre svega inflacija, ali i sve veći razdor između proruskih i proevropskih stranaka.

Na četvrtom mestu, sa 13,4 odsto glasova, je centristički „Pokret za prava i slobode“, za koji pretežno glasaju pripadnici etničkih manjina, a na petom koalicija oko „Bugarske socijalističke partije“, s devet odsto glasova.

U parlament se vraća populistička stranka televizijskog voditelja Slavija Trifonova „Ima takvih ljudi“, koja je dobila 4,25 odsto glasova. Ta stranka, koja je na izborima u julu 2021. zauzela prvo mesto, ostala je ispod cenzusa u oktobru.

Partija Trifonova je bila deo kratkotrajne vlade Kirila Petkova, čija se nestabilna četvoročlana koalicija raspala posle svega šest meseci, u junu prošle godine.

Predsednik Bugarske Rumen Radev dužan je da mandat za formiranje vlade prvo dodeli najjačoj opciji, a zatim, ako ona ne uspe da obezbedi većinu, drugoj po snazi. Ako ni druga opcija po snazi ne uspe da formira vladu, šef države može da poveri mandat još jednoj partiji, i to onoj koju on odabere.

Ako pregovori o formiranju nove vlade budu neuspešni, Radev će morati da imenuje još jednu u nizu prelaznih vlada i da raspiše nove izbore koji bi mogli da budu već na leto.

Najveća politička kriza u Bugarskoj od pada komunizma počela je 2020. godine, kada su zemlju potresle demonstracije protiv vlade Bojka Borisova, na kojima su hiljade zahtevale eliminaciju korupcije i efikasnu reformu pravosuđa.

Od aprila 2021. godine, kada su održani poslednji redovni parlamentarni izbori, formiranje stabilne vlade onemogućava oštra polarizacija među strankama i nedovoljna snaga svake od njih.

Politička blokada kojoj se ne nazire kraj, ugrožava skori ulazak Bugarske u evrozonu i šengenski prostor, kao i korišćenje milijardi evra iz fondova EU za oporavak.