Kobni propusti: povratak malih boginja u Rumuniji

Prilikom rutinske posete Dečjoj bolnici za hitne slučajeve Luis Turkanu u Temišvaru, boravila je na spratu na kom se nalazila devojčica zaražena malim boginjama. Uskoro je i Karla dobila temperaturu.   

Prebačena je na drugi kraj grada, na Kliniku za zarazne bolesti i pneumologiju Viktor Babeš. Klinika je već bila prepuna pacijenata zaraženih malim boginjama, pa su morali da je smeste na odeljenje za odrasle. Groznica se pogoršala, a temperatura popela na 42 stepena. 

U noći 18. decembra 2016, počela je da ječi na način koji njena majka Florentina Markusan nikada nije čula. Izbio joj je osip na licu i grudima.

Ubrzo posle 8 sati ujutro, dok joj je medicinska sestra davala injekciju, Karla je počela nekontrolisano da trza glavu. Sestra je odjurila da pozove lekare, dok je Florentina stezala ćerku u naručju.  

„Kad sam shvatila da više ne reaguje, uspaničila sam se i spustila je na krevet, znala sam da je umrla… na mojim rukama“, seća se Floretina.  

Lekari su uplašenu majku izbacili iz sobe i pokušali da povrate devojčicu. Čekala je napolju ispred zgrade, pušila cigaretu za cigaretom i držala u ruci Karlinog plišanog medvedića.  

Četrdeset pet minuta kasnije, u 9:10, Karla Jasmina Đerđijana Popa proglašena je mrtvom. Bila je stara jednu godinu i tri meseca. 

Ova devojčica je bila jedna od prvih deset žrtava epidemije malih boginja u Rumuniji, koja je od januara prošle godine, kada su zabeleženi prvi slučajevi, do kraja novembra ove godine odnela 36 života – uglavnom beba. Obolelo je 10.000 ljudi.    

To je najsmrtonosnija epidemija u Rumuniji otkako je 2005. godine uvedena obavezna revakcinacija ponavljanjem doze MMR vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeola.  

Slučajevi malih boginja koji se mogu dovesti u vezu sa Rumunijom zabeleženi su čak u Belgiji, Španiji i Irskoj, mada su epidemije u ovim zemljama bile zanemarljivo male u poređenju sa epidemijom koja je odnela Karlu. 

Karlina majka krivi bolnicu u kojoj su boravile zbog toga što nije učinila više da je zaštiti.  

„U meni se nakupilo toliko mržnje“, govori Florentina šest meseci posle Karline smrti u rodnom selu Dubešti, udaljenom od Temišvara oko 90 kilometara.  

„Nikome više ne verujem.“

Odsustvo poverenja je u korenu krize malih boginja u Rumuniji, gde je vera u sistem zdravstvene zaštite poljuljana lošim uslovima i neadekvatnim upravljanjem u zdravstvenim ustanovama.

Uprkos tome što su MMR vakcine besplatno dostupne u ordinacijama porodičnih lekara gde se deca imunizuju sa dve doze vakcine između kojih se pravi pauza od nekoliko godina, stopa imunizacije je u padu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, SZO, i rumunskog ministarstva zdravlja, stopa pokrivenosti prvom vakcinom je u poslednjih deset godina opala za 11 odsto, a revakcinacijom čak 29 odsto.   

Mnogi su spremni da za epidemiju okrive sve masovniji pokret protivnika vakcinacije, ali lekari i zdravstveni stručnjaci više krive rumunske vlasti i tvrde da su sistemski propusti doveli do krize koja se lako mogla predvideti i sprečiti.   

Šta znamo o malim boginjama

Male boginje su jedna od najzaraznijih ljudskih bolesti. Pre nego što je otkrivena vakcina 1963, od malih boginja je svake godine umiralo dva miliona ljudi, a obolevalo čak 30 miliona. Evo osnovnih činjenica o ovoj bolesti: 

* Od hiljadu zaraženih virusom jedno ili dvoje neće preživeti. 

* Za male boginje ne postoji lek i mogu se tretirati samo simptomatski.  

* Uobičajeni prvi simptomi su visoka temperatura, kašalj, konjuktivitis i opšta slabost. Karakteristični osip se javlja dva do četiri dana kasnije. 

* Oboleli su obično zarazni četiri dana pre i četiri dana posle izbijanja osipa.  

* Male boginje su najsmrtonosnije za decu uzrasta do pet godina. Posebno su ugrožena neuhranjena deca, deca sa manjkom vitamina A i deca sa imunološkim poremećajima kao što je HIV/AIDS.  

* Uobičajene komplikacije su upala pluća, dijareja, upala srednjeg uha i krup.

* U retkim sluačjevima male boginje mogu izazvati oticanje mozga, što za posledicu može imati gubitak sluha i mentalna oboljenja.  

* Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se deca vakcinišu dva puta. Program vakcinacije varira od  zemlje do zemlje, ali uobičajeno je da se prva doza vakcine daje kada dete ima 12 meseci.

* Ako je stanovništvo masovno vakcinisano, male boginje se teže šire, pa su tako bolje zaštićeni i ljudi koji nisu vakcinisani, jer virus teže putuje kroz zajednicu. Taj mehanizam je poznat kao imunitet stada.     

Izvori: Svetska zdravstvena organizacija, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Državama, Centar za praćenje i kontrolu prenosivih bolesti u Rumuniji

Od lošeg upravljanja zalihama vakcina do okasnelog poziva na uzbunu, lekari u svojim pritužbama ukazuju na birokratske brljotine i samozadovoljstvo koje je proizvelo fatalne posledice.   

„Ne može program imunizacije biti bolji od zdravstvenog sistema koji ga sprovodi“, kaže Edvard Petresku, koordinator Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija, UNICEF, u Rumuniji.   

Drugi u tim događajima vide upozorenje o tome šta se može dogoditi kada vlasti ne uspeju da sistemom zdravstvene zaštite obuhvate marginalizovane zajednice – u ovom slučaju romsku manjinu.  

„Ako vakcinaciju ne sprovodite redovno, sistematski i veoma temeljno, virus će iskoristiti rupe u sistemu zaštite“, kaže Adrijana Pistol, direktorka Centra za praćenje i kontrolu prenosivih bolesti u Rumuniji, koji je deo Zavoda za javno zdravlje pri ministarstvu zdravlja.  

Florentina Markusan proučava medicinsku dokumentaciju preminule ćerke Karle. Foto: Oktavijan Koman

Van sistema

Pre nego što je šezdesetih godina proizvedena vakcina za male boginje, gotovo sva deca bi se ranije ili kasnije zarazila ovom bolešću, obično pre navršene 15. godine života. Izuzetno zarazni virus malih boginja prenosi se kašljem, kijanjem ili kontaktom sa izlučevinama zaražene osobe.  

Prema podacima SZO, pre kampanja za masovnu vakcinaciju, velike epidemije su izbijale na svake dve ili tri godine i u proseku odnosile oko 2,6 miliona života širom sveta. Do 2016. godine broj preminulih u svetu pao je na 90.000. 

Vakcinacija protiv malih boginja uvedena je u Rumuniji 1979, ali kombinova MMR vakcina postala je deo besplatnog državnog programa imunizacije tek 2004. Godinu dana kasnije, uvedena je i revakcinacija ponavljanjem doze. Uobičajeno je da se vakcinacija i revakcinacija obavljaju u uzrastima od jedne i pet godina.    

Već 2007. godine pokrivenost prvom MMR vakcinom iznosila 97 odsto, a drugom 96 odsto, što je iznad preporučenog minimuma od 95 odsto koji SZO propisuje da bi se male boginje držale pod kontrolom.  

Prema podacima ministarstva zdravlja, do 2016. godine, kada je epidemija izbila,  pokrivenost je pala na 86 odsto za prvu i 67 odsto za ponovljenu vakcinu.   

Te brojke su verovatno još niže za zajednicu Roma, koji su druga najveća etnička manjina u zemlji posle Mađara.  

Prema istraživanju koje su 2012. godine sproveli UNICEF i druge organizacije, 45 odsto romske dece nije primilo sve vakcine iz nacionalnog programa imunizacije. 

Zdravstveni radnici koji rade sa lokalnim zajednicama kažu da romske porodice mogu biti izostavljene zbog sticaja okolnosti ili po sopstvenoj želji. Neke porodice nisu ni registrovane u sistemu zdravstvene zaštite jer nemaju lične dokumente. Druge vode nomadski način života.

Još jedan faktor je diskriminacija. Prema istraživanju SZO iz 2013. godine, „uočeni nizak kvalitet interakcije sa medicinskim osobljem u velikoj meri odbija ljude [Rome] kojima je potrebna medicinsku pomoć“

Istraživanje je pokazalo da diskriminatorne prakse zdravstvenih službi uključuju pogrdan jezik, organičavanje fizičkog kontakta prilikom zdravstvenog pregleda i segregaciju u porodilištima.

Poslednja epidemija malih boginja počela je upravo u romskoj zajednici u blizini sela Reteg na severu Rumunije, tvrde stručnjaci. 

Romi iz Retega su relativno dobro situirani. Kuće u selu su nove i velike. Neke kapije su ukrašene figurama lavova.

Imena mnoge dece zvuče italijanski: Rikardo, Frančeska, Mateo ili Zoro. Predsednik opštine Vasile Kokos objasnio je da stanovnici njegove opštine veliki deo godine provode u Italiji. Takav obrazac migracije uspostavljen je posle pada komunizma 1989.  

Romski trgovci iz ovog sela obično putuju u Napulj, gde kupuju odeću i opremu za domaćinstvo koju onda prodaju u drugim delovima Italije.

Posle jedne takve posete, dvoje romske dece, starosti sedam i devet goidna, donelo je male boginje u Rumuniju. Bilo je to u januaru 2016. 

Zdravstveni zvaničnici znaju da je virus stigao iz Italije jer pripada soju B3. Da je poreklom iz Rumunije, pripadao bi soju D4, kao i virusi iz prethodnih epidemija. 

Mnogi roditelji iz sela vodili su decu u Italiju i pre nego što su bila dovoljno stara za vakcinaciju, kaže Mihaela Katana, medicinska sestra koja radi kao posrednik između lokalnog porodičnog lekara i romske zajednice.   

„I dalje imamo veliku migraciju […] plašim se da će stići i neke druge bolesti, kao što je poliomijelitis, bolesti koje ostavljaju teže posledice“, kaže ona.  

Ana Lingurar, stara 56 godina, pomagala je u lečenju dvoje od svojih osmoro unuka kada su se vratili iz Italije zaraženi malim boginjama. Dvojica zaraženih dečaka nisu bili vakcinisani, verovatno zato što su u vreme kada je trebalo da prime vakcine bili u inostranstvu, kaže ona.

„U Italiji, ako se ne nalazite na spisku porodičnog lekara, vaša deca ih ne zanimaju“, kaže ona.

Zabrinuta rumunska epidemiološkinja Adrijana Pistol. Ona je predvidela epidemiju malih boginja u Rumuniji, ali njene pozive na uzbunu niko nije želeo da čuje. Foto: Tudor Vintiloju

‘To nije prioritet’

Do avgusta 2016. slučajevi malih boginja prijavljeni su u više od polovine zemlje, a među zaraženima su bili pripadnici svih etničkih grupa, i bogati i siromašni.  

To nije iznenadilo Adrijanu Pistol iz Centra za praćenje i kontrolu prenosivih bolesti.  

Ona je još 2015. godine upozoravala na zabrinjavajući pad pokrivenosti programom imunizacije. Na primer, prema podacima lokalnih zdravstvenih službi, u okrugu Timiš na zapadu zemlje, gde živi oko 700.000 ljudi, samo polovina dece primila je prvu MMR vakcinu.    

Izvestila je o tome ministra zdravlja i upozorila na dolazeću epidemiju.  

„Objavite da dolazi epidemija: ako imate decu, vodite ih na vakcinaciju“, seća se da je rekla ministru. „Obavestite ljude, dođavola! […] Ali to nije prioritet. U mnogim oblastima radimo kao vatrogasci. Ne preduzimamo ništa dok ne izbije požar.“  

U januaru 2017, kada se broj žrtava u Rumuniji popeo na deset, vlada je počela da poziva građanstvo da vakcinišu decu. Mesec dana ranije, ministar zdravlja je doneo odluku da se uvede dodatna MMR vakcina za bebe starosti devet meseci kao privremena krizna mera.   

Ali mnogi roditelji koji su tada otišli kod svojih porodičnih lekara vratili su se neobavljenog posla.   

Podaci ministarstva zdravlja pokazuju da je u aprilu 2017. čitava zemlja raspolagala sa svega 36.000 MMR vakcina, četiri puta manje nego istog meseca prethodne godine.

Frustrirani lekari tvrde da je država prekasno naručila dodatne količine.

Dalida Mosoresku, porodična lekarka u Krajovi, gradu na jugu zemlje, izjavila je u julu da je dva meseca čekala na isporuku MMR vakcina – iako je ministar zdravlja u isto vreme uveravao javnost da vakcina ima dovoljno.   

„Neki roditelji su shvatili da vakcina jednostavno nema“, kaže ona. „Znaju da ih ja ja ne pijem i da ne vakcinišem sebe svaki dan. Ali drugi roditelji nisu imali toliko razumevanja: Gospođo, videli smo na televiziji [da vakcina ima dovoljno]. Zašto nećete da vakcinišete naše dete?“

Njen slučaj nije usamljen. Podaci lokalnih zdravstvenih službi pokazuju da su u okrugu Dolj, sa administrativnim sedištem u Krajovi, lekari dobili samo 20 od 4.102 vakcine tražene u aprilu. I u drugim mesecima je bilo ekstremnih nestašica.

Portparol Javne uprave za zdravstvo u okrugu Dolj izjavio je da ne raspolaže preciznim podacima o uzrocima nestašice.

U međuvremenu, izveštaj ministarstva zdravlja je pokazao da krajem jula u Rumuniji više od 224.000 dece starosti od devet meseci do devet godina nije bilo vakcinisano protiv malih boginja. U izveštaju je naglašeno da vlasti nemaju dovoljne zalihe niti dovoljan budžet da se nose sa epidemijom.   

„Ako dođete u lokalnu kliniku u nameri da vakcinišete dete, a tamo nema dovoljno vakcina, smanjuje se verovatnoća da ćete ponovo pokušati sledeće nedelje“, kaže Rob Batler, Direktor evropskog programa SZO za bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.   

Problemu je doprinela i politička nestabilnost. Krajem 2015. godine Rumunija je dobila vladu tehnokrata nakon što je tadašnji premijer podneo ostavku zbog smrtonosnog požara u noćnom klubu koji je izazvao bes javnosti.  

Posle parlamentarnih izbora dužnost je preuzela vlada na čijem čelu je Socijaldemokratska partija, a novi ministar zdravlja Florijan Bodog je kritikovao tehnokratskog prethodnika, Vlada Vojkuleskua, zbog „katastrofalne“ situacije sa zalihama vakcina.   

Vojkulesku je pokušao da se odbrani, tvrdeći da su zalihe MMR vakcina bile dovoljne u trenutku kada je on napuštao ministarstvo.

Bodog je odbio zahtev za intervju, ali ministarstvo zdravlja je odgovorilo na dostavljena pitanja. Iz ministarstva su rekli da od 2015. do 2017. nije bilo nestašica MMR vakcina i da se manjak javio zbog uvođenja dopunske vakcinacije za bebe stare devet meseci i kampanja za naknadnu vakcinaciju nevakcinisane dece. 

Bivši tehnokratski ministar Vojkulesku je izjavio za BIRN da je ministarstvo bilo dužno da hitno nabavi nove količine čim je zaliha vakcina pala ispod određenog nivoa. „Problem je samo u upravljanju“, kaže on. 

Zalihe MMR vakcina su konačno obnovljene, ali tek pošto je vlada potpisala novi veliki ugovor sa isporučiocem početkom jula.  

Prema statistikama ministarstva zdravlja, u julu je na nivou čitave zemlje bilo raspoloživo 338.445 doza, u poređenju sa 116.193 istog meseca prošle godine i 227.250 u julu 2015.  

Dita Depner, poznata aktivistkinja pokreta protiv vakcinisanja, izražava sumnju u naučna opravdanja vakcinacije. Foto: Tudor Vintiloju

Uznemireni borci protiv vakcinisanja

Vlada priprema zakon kojim će se propisati obavezna vakcinacija. Ako predlog bude usvojen u parlamentu, zakon bi mogao da stupi na snagu 2018.  

Ovaj potez je izazvao oštre reakcije protivnika vakcinacije. U avgustu je oko 200 pripadnika ovog pokreta demonstriralo u Bukureštu. Na jednom transparentu je pisalo: „Obavezna vakcina je obavezna smrt!“ Novi protesti su organizivani na jesen, kada se u parlamentu vodila rasprava o zakonu.     

Neki od protivnika vakcinacije izražavaju strah da MMR vakcine mogu izazvati autizam, pozivajući se na odavno diskreditovano istraživanje jednog bivšeg britanskog lekara.   

Po mišljenju Dite Depner, poznate aktivistkinje u pokretu protiv vakcinisanja u gradu Brašovu u centralnoj Rumuniji, pogrešna su sama naučna saznanja na kojima se vakcionologija zasniva. 

Ona je majka dečaka i devojčice koji nisu vakcinisani. Vodi kurseve o prirodnom porođaju i veruje da su bolesti uzrokovane emocijama.

„Groznica ukazuje na unutrašnji bes“, kaže ona, sedeći u parku sa velikim srebrnim medaljonom oko vrata.  

Uverena je da su slučajevi malih boginja u Brašovu izmišljeni da bi se ljudi uplašili i naterali da vakcinišu decu.

„Sva ta panika zbog malih boginja i ’epidemija’, to je izmišljotina medija“, kaže ona.  

Pripadnici pokreta protiv vakcinisanja su vatreni i veoma glasni, ali njihov broj ne može objasniti opadanje stopa pokrivenosti imunizacijom u protekloj deceniji.

Centar za praćenje i kontrolu prenosivih bolesti u Rumuniji obavio je u februaru istraživanje na više od 15.000 dece starosti 18 meseci, koje je donekle rasvetlilo razloge zašto neka od dece nisu vakcinisana.

Od 3.690 dece koja nisu bila propisno imunizovana – što je gotovo četvrtina ispitivane populacije – svega devet odsto je imalo roditelje koji su izričito protiv vakcinacije i naročito protiv MMR vakcine. 

To je tek neznatno više od broja dece koja su se u vreme kada je trebalo da budu vakcinisana nalazila van zemlje – i manje od 13,6 odsto dece za koju su lekari preporučili da se ne vakcinišu iz zdravstvenih razloga. 

Uverljivo najveću grupu – oko 42 odsto – čine deca koja se jednostavno „nisu pojavila kod lekara“, što ukazuje na ležeran odnos prema imunizaciji ili nedostatak poverenja u zdravstvene službe.  

Većina pacijenata koji su u Brašovu hospitalizovani zbog malih boginja pripadala je zajednici Roma iz 20 kilometara udaljenog sela Zizin, gde lokalni lekar Jan Badan procenjuje da približno polovina dece rođene poslednjih godina nije vakcinisana. 

Periferijom Zizina dominiraju blatnjave ulice i sklepani kućerci sa dvorištima zatrpanim đubretom. 

Neki od stanovnika Zizina imaju sopstvene teorije o poreklu malih boginja.

„Takve stvari nastaju u đubretu“, kaže Konstantin Otelas, tetovirani član mesnog veća, koji ne može sa sigurnošću da kaže da li je bilo koje od njegovih devetoro dece vakcinisano. 

Jedan mladić veruje da je virus „bačen iz aviona“.

Marsela Taranu, stara 20 godina, rekla nam je da je pre dve nedelje njena nevakcinisana šestogodišnja ćerka dobila male boginje. Tvrdi da je pokušala da vakciniše devojčicu pre nego što je počela epidemija, ali rečeno joj je da nemaju vakcina na zalihama.   

U razgovoru ispred drvene kućice koju čini samo jedna prostorija nije pokazala mnogo vere u kampanju za vakcinaciju koju sprovode vlasti.    

„Ne razumem“, kaže ona. „Neki su se vakcinisali, a ovde u ’mahali’ deca opet oboljevaju“.

Marsela Taranu tvrdi da nije vakcinisala ćerku zato što nije bilo vakcina. Foto: Tudor Vintiloiu

‘Dovoljan je jedan slučaj’

Neuspeh Rumunije da zaustavi epidemiju u začetku omogućio je širenje virusa preko njenih granica, ali samo tamo gde postoji plodno tlo za ovu bolest, objašnjavaju zdravstveni stručnjaci.  

Posle 29 slučajeva prijavljenih na jugoistoku zemlje, vlasti u Mađarskoj strahuju da su male boginje iz Rumunije prešle u Mađarsku.

Nedavna epidemija u Srbiji izazvala je slična strahovanja, mada su vlasti ovde više zabrinute zbog slučajeva sa Kosova, gde je zabeležen najveći porast broja zaraženih od okončanja sukoba 1999.    

Epidemiolog Predrag Kon iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje izjavio je da je genotip virusa izolovanog u Srbiji isti kao u Rumuniji, B3, ali vlasti nemaju indicija o tome da li se novi slučajevi mogu povezati sa epidemijom s druge strane granice.   

Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, do februara 2017. u devet zemalja EU otkrivena su 104 slučaja malih boginja koji su verovatno povezani sa epidemijom u Rumuniji: to su Austrija, Češka, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Španija, Britanija i Belgija.     

„Dovoljan je samo jedan slučaj da pokrene epidemiju ako virus dopre do zajednice koja nije zaštićena“, kaže Remi Demester, specijalista za infektivne bolesti u Bolnici Marija Kiri u belgijskom gradu Šarleroju.

„Nisu vam potrebni ilegalni migranti da donesu bolest. Svako može biti nosilac patogena [virusa ili bakterije].“

Šarleroj, jedan od najvećih gradova u Valoniji, frankofonom regionu na jugu Belgije, bio je u središtu epidemije koja je izbila prošlog decembra, kada je zabeleženo gotovo 300 slučajeva.    

Epidemija je dovedena u vezu sa jednim nevakcinisanim Rumunom koji je živeo u Belgiji. Bolest je doneo sa sobom posle posete rođacima u Rumuniji, veruje Karol Širvel, načelnica valonske Službe za praćenje infektivnih bolesti.  

Virus se brzo proširio na rođake, prijatelje i susede.

Karol Širvel kaže da su mnogi među zaraženima pripadali rumunskoj ili srpskoj romskoj zajednici u ovom regionu, koje nisu obuhvaćene belgijskim zdravstvenim sistemom jer žive nomadski ili ne šalju decu u školu.   

Pošto nisu registrovani kod lekara, neki od njih su otišli pravo na odeljenje za hitne slučajeve i tamo zarazili druge. U Belgiji je obavezna jedino polio vakcina, mada vrtići u Valoniji zahtevaju od roditelja da vakcinišu decu i protiv drugih bolesti, uključujući i male boginje.      

„Za tri ili četiri nedelje epidemija je eksplodirala“, kaže Širvel. 

Oboljevali su čak i zdravstveni radnici na koje otpada oko 12 odsto zabeleženih slučajeva. Ali ovde nije bilo smrtnih ishoda. Male boginje su toliko retke u Belgiji da ih neki lekari nisu prepoznali, zbog čega se kasnilo sa dijagnostikovanjem.   

Najteža epidemija posle one u Rumuniji izbila je u Italiji, sa 4.794 slučaja – uključujuči i četvoro umrlih – do početka novembra ove godine.    

Epidemiološkinja Adrijana Pistol kaže da je ovde došlo do „razmene virusa“. Male boginje su izvorno potekle iz Italije, a onda su ih Rumuni vratili u Italiju. 

Ali Đovani Reca, direktor Odeljenja za infektivne bolesti u italijanskom Državnom institutu za zdravlje u Rimu, smatra da je epidemija uzrokovana manjkavom prevencijom, a ne migracijom.  

Prema podacima ministarstva zdravlja, pokrivenost vakcinom za male boginje u Italiji iznosla je oko 87 odsto 2016. godine. U regionu Južnog Tirola koji se graniči sa Austrijom i Švajcarskom, pokrivenost iznosi svega 67 odsto. 

Bolest u disproprcionalno velikom broju pogađa adolescente i odrasle, što govori o niskim stopama vakcinacije u godinama nakon što je Italija uvela program imunizacije 1976, smatraju u italijanskom Državnom institutu za zdravlje.    

Istraživanja Instituta takođe pokazuju da, za razliku od prethodnih epidemija, ovog puta romska populacija u Italiji nije bila posebno pogođena.  

Veliko iznenađenje bilo je to što su se zarazili i mnogi zdravstveni radnici – njih više od 200. 

Studija koju je u martu objavio Univerzitet Sapienca u Rimu pokazuje da svega 38 odsto zdravstvenih radnika anketiranih u Rimu i okolini smatra da vakcinacija protiv malih boginja treba da bude obavezna za radnike u zdravstvu. 

Takav rezultat je razbesneo Đuzepea la Torea koji je sproveo istraživanje: 

„Ako ste pedijatar, lekar ili medicinska sestra na odeljenju za intenzivnu negu ili sestra na odeljenju neonatologije, morate biti vaksinisani protiv svega“, kaže on.  

Reagujući na ovu epidemiju, vlada je usvojila nov zakon, izglasan u parlamentu u julu, kojim se kao uslov za upis u školu ili vrtić uvodi obavezna vakcinacija dece protiv deset bolesti, uključujući male boginje.    

Najave obavezne vakcinacije u Rumuniji nisu velika uteha Florentini Markusan, majci koja je u epidemiji malih boginja izgubila ćerku, Karlu.    

Ponekad noću, kada oseti neodložnu potrebu da bude sa ćerkom, odlazi na Karlin grob. Ponekad se moli da zaspi i da se više nikad ne probudi 

Kaže da je za opasnost od malih boginja saznala tek kada je već bilo prekasno. 

„Ja nisam znala, ali drugi treba da znaju.“

Oktavijan Koman je nezavisni novinar iz Bukurešta. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. O celokupnom projektu pogledajte više na linku.