Koga u Srbiji ugrožava Jevgenij Iržanski?

„Odlazimo u Crnu Goru krajem ove ili početkom sledeće nedelje. Odande ćemo nastaviti borbu protiv ovakve odluke. Dali smo punomoćje našem advokatu, a mi u Srbiju ne možemo da uđemo do avgusta sledeće godine“, kaže Iržanski za DW.

U rešenju Upravnog suda u koje je DW imao uvid, piše da je Iržanski izjavio da ne može da se vrati u državu porekla, jer strahuje za svoj fizički i psihički integritet, pošto u Srbiji organizuje koncerte ruskih umetnika koji se protive ratu u Ukrajini.

„Čini se da se Upravni sud zadovoljio formalističkim pristupom i natovario je nesrazmeran teret Iržanskom da dokazuje stvari koje ne može da dokaže“, kaže advokat Mihailo Pavlović. „Evropski sud za ljudska prava u istovetnim situacijama prevaljuje teret dokaza na državu koja je odlučila da protera stranca. Iz rešenja Upravnog suda se vidi da taj sud nije pročitao bezbednosnu procenu (BIA) da bi se uverio u adekvatnost razloga za proterivanje Iržanskog. To rađa sumnju u kvalitet rada sudskog veća i ukazuje na površnost u pristupu ovom osetljivom predmetu“, kaže za DW Pavlović.

Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Petar Vidosavljević, ističe da nadležni organi Srbije ne bi smeli da proteraju osobu ukoliko joj u državi porekla preti progon, mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje. „Sve ovo bi moglo da se istakne, ukoliko bi gospodin Iržanski nastavio da koristi pravna sredstva koja su mu dostupna“, kaže Vidosavljević za DW.

Ugrožavanje nacionalne bezbednosti ili režima?

Mihailo Pavlović objašnjava da Iržanski može da ostane pri tužbi za poništavanje rešenja Uprave za strance MUP-a, ali i da inicira postupak pred Ustavnim sudom za odlaganje izvršenja rešenja.

„Može i da pred Evropskim sudom za ljudska prava traži usvajanje privremene mere zabrane proterivanja. U ovom trenutku za to nema prepreka. S obzirom na rad Ustavnog suda i na činjenicu da je odlaganje izvršenja pred tim telom prilično nedelotvorno sredstvo, izglednije je da zaštitu ostvari pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji bi o tome odlučio u kratkom roku, za desetak dana“, objašnjava Pavlović.

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da je Iržanski proteran iz Srbije zbog kritičnog stava prema režimu u Moskvi. „Aktuelni režim u Beogradu se oseća ugroženo, isto kao što se ugroženo oseća i Putin. Samim tim, ti autokratski režimi smatraju da neko ko kritikuje njihovu vlast, predstavlja opasnost za nacionalnu bezbednost“, kaže Petrović.

Povreda ljudskih prava?

Petar Vidosavljević podseća da je MUP u avgustu donelo odluku u kojoj se konstatuje da postoje bezbednosne smetnje za dalji boravak Iržanskog u Srbiji, ali bez obrazloženja.

„Ustav Srbije i domaći zakoni, ali i Evropska konvencija o ljudskim pravima, predviđaju pravo na pravno sredstvo, odnosno ulaganje žalbe. Ono mora biti delotvorno, a iz prakse Evropskog suda za ljudska prava to znači da mora da postoji mogućnost da se popravi osporeno stanje i da postoje razumni izgledi za uspeh. Međutim, kada nemate obrazloženu odluku, nemate ni razloge koje biste pobijali žalbom, osim činjenice da odluka nije obrazložena“, objašnjava Vidosavljević.

Mihailo Pavlović ističe da je i Upravni sud propustio da učini ono što je morao da bi doneo pravilnu odluku. „Osim što nije pribavio bezbednosnu procenu, nije cenio činjenicu da se on bavi organizacijom koncerata koji skreću pažnju na agresiju Rusije na Ukrajinu, da postoji bojazan Iržanskog za njegov život ukoliko bi bio dostupan organima Rusije. Postoji bojazan i od višegodišnjeg zatvora zbog njegovog neslaganja sa agresorskom politikom te zemlje“, navodi Pavlović.

Dodaje da je to bilo dovoljno da Upravni sud „detaljnije razmotri“ zahtev Iržanskog za odlaganje rešenja o ukidanju dozvole za boravak. „Očigledno da se sud odlučio da ostane na liniji navoda MUP-a bez adekvatnog razmatranja ključnih činjenica za ovaj predmet. Zato je upitno da li je Iržanski imao delotvoran mehanizam za zaštitu svojih prava u Srbiji i pravično suđenje, u smislu člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima“, precizira Pavlović.

Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava

Iako pred Evropskim sudom za ljudska prava Iržanski može odmah da traži usvajanje privremene mere zabrane proterivanja, uslov za podnošenje predstavke pred ovim sudom moguće je tek kada iscrpi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju u Srbiji.

„Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava može da traje i po nekoliko godina, budući da Sud svake godine primi više hiljada predstavki. Dužina trajanja zavisi od vrste i složenosti predmeta, kao i dužine trajanja komunikacije dve strane u postupku sa Sudom. Ukoliko Sud utvrdi povredu određenog prava iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, može da dosudi odštetu podnosiocu predstavke“, navodi Petar Vidosavljević.

Prethodni pokušaji proterivanja

MUP Srbije je Iržanskom ukinuo dozvolu za boravak manje od dva meseca pošto je ruskom i holandskom državljaninu, antiratnom aktivisti i osnivaču Ruskog demokratskog društva (koje se nalazi u Beogradu i protivi se ratu u Ukrajini i režimu Vladimira Putina) Peteru Nikitinu, bio zabranjen ulazak u Srbiju.

Nikitin je u julu bio zadržan oko 48 sati na beogradskom aerodromu, uz obrazloženje da, prema proceni BIA, njegov boravak u Srbiji ima bezbednosne smetnje. Identično objašnjenje BIA dala je i u slučaju antiratnog aktiviste iz Rusije Vladimira Volohonskog, kome je takođe u julu boravak u Srbiji bio odbijen.

„Što se tiče slučajeva Nikitina i Volohonskog, treba sačekati odluku Upravnog suda. Svakako da postupanje prema članovima Ruskog demokratskog društva i njihovo proglašavanje za bezbednosni rizik ukazuje da možda nije reč o slučajnosti, već o političkim razlozima“, ukazuje Petar Vidosavljević.

Mihailo Pavlović ocenjuje da je odluka Upravnog suda u slučaju Iržanskog motivisana političkim razlozima. „Vidimo šta se u Rusiji i širom sveta dešava s ruskim državljanima koji se usude da se suprotstave jednom diktatorskom režimu. Svedoci smo brojnih ubistava, nestanaka, naprasnih ’samoubistava’, osuda na višegodišnje kazne zatvora i drugih ’mera’ koje su snašle ljude koji rat u Ukrajini nazivaju ispravnim terminom. Nakon rešenja Upravnog suda, teško se može izbeći utisak da je Srbija izabrala put podrške agresoru, umesto žrtvi ovog rata“, zaključuje za DW Mihailo Pavlović.