Šta su kognitivni testovi i šta mogu da kažu o Bajdenu i Trampu?

Stvari su naročito dostigle prekretnicu nakon slabog učinka Džozefa Bajdena u debati krajem prošlog meseca, piše BBC.

Bajden je najstariji predsednik u istoriji SAD, a Tramp bi, ako bude izabran, bio drugi najstariji predsednik.

Tokom intervjua za ABC njuz Bajden je odbio da se obaveže da će uraditi kognitivni test, rekavši da ima „kognitivni test svaki dan“ i da njegovi lekari kažu da mu on nije potreban.

Tramp je rekao da je završio kognitivne testove, jedan dok je bio predsednik, a drugi nedavno. Rekao je da je prošao oba.

Evo šta su testovi, njihova svrha i koliko ih je teško proći.

Šta se radi na kognitivnom testu?

Postoje različiti testovi i skriningi za utvrdđivanje koliko dobro mozak funkcioniše.

Oni pomažu da se signalizirada li su potrebni dodatni testovi za dijagnozu, prema Klivlendskoj klinici.

Tipično, kognitivni skrining može biti opravdan ako osoba ima problema sa pamćenjem, promenama ličnosti ili ravnotežom, ili ako se ponavlja, zaboravlja delove svoje prošlosti ili ima problema sa razumevanjem informacija.

Jedan od najčešće korišćenih testova je Montrealska kognitivna procena (MoCA), brz način za „procenu kognitivnih veština kod ljudi sa sumnjivim deficitima“, navodi Sanford Medicine.

Ocenjivanjem se testiraju orijentacija, pamćenje, pažnja i sposobnost da se imenuju predmeti, kao i da se prate usmene i pismene komande. Takođe je dostupan na mreži.

Kanadski neurolog Ziad Nasredin, rekao je za BBC da misli da bi test mogao da bude dobar za Bajdena – i kao način da se uvere Amerikanci i u slučaju da postoji problem.

Kako izgleda kognitivni test?

U kratkim kognitivnim testovima, medicinski stručnjaci postavljaju pacijentima razna pitanja o učenju i pamćenju.

Duže kliničke evaluacije uključuju kognitivne testove plus fizički i neurološki pregled i punu istoriju pacijenta.

Ovo poslednje bi moglo da pruži jasniju sliku kognitivnih sposobnosti i Bajdena i Trampa, smatra Dan Mungas, pomoćnik direktora Dejvisovog centra za istraživanje Alchajmerove bolesti Univerziteta u Kaliforniji.

Često medicinske profesije počinju sa kratkim testom, kao što je MoCa, a ako je njihov rezultat niži od očekivanog, prelaze na sveobuhvatniji pregled.

Detaljniji testovi procenjuju jezik, izvršnu funkciju i vizuelno-prostorne sposobnosti.

Na primer, medicinski stručnjak može da pročita priču pacijentu, a zatim da ih zamoli da se prisete delova priče kako bi testirao pamćenje i sposobnosti učenja.

Od pacijenta se može tražiti da se seti liste reči, imenuje objekte na slikama ili imenuje stavke koje počinju određenim slovom.

Pored ispitivanja pacijenta, Mungas predlaže razgovore sa ljudima koji redovno provode vreme sa pacijentom kako bi se utvrdili simptomi kognitivnog pada.

Mungas je rekao da je važno videti da li su se nečije sposobnosti promenile tokom vremena, dodajući da jednokratna procena može da zavara.

Primećuje ipak da kognitivni testovi nisu sve.

„Ideja da postoji jednostavan kognitivni test koji kaže da će ova osoba biti dobar predsednik nema nikakvog smisla i ja sam radio kognitivno testiranje čitavu svoju karijeru“, rekao je dr Mungas.

Šta nam godine Bajdena i Trampa govore o njihovoj verovatnoći da će proći test?

Američka akademija za neurologiju (AAN) preporučuje lekarima da procene ljude starije od 65 godina zbog njihovih kognitivnih sposobnosti.

Ta odluka je doneta jer kako se starost povećava, raste i verovatnoća oštećenja, kaže dr. Nasredin.

Do 75. godine, 25 odsto pacijenata imaće neku vrstu kognitivnog poremećaja, upozorio je.

„Postaje izuzetno često da je prisutno kognitivno oštećenje, a ponekad je prisutno a da ljudi ne shvataju da je prisutno“, rekao je dr Nasredin.

Rekao je da je primetio promenu u Bajdenu u poslednjih godinu dana. U javnim nastupima, predsednik se kreće sporo, govor mu je usporen, glas mu je veoma tih, a neke reči mrmlja.

Malo ljudi ima tako intenzivan posao u godinama gospodina Bajdena, primetio je, i teško je opisati normalnu funkciju nekoga u toj starosnoj dobi.

Dr Nasredin primećuje da, uprkos tome što je samo tri godine mlađi, Tramp deluje rigoroznije.

25. amandman: Šta ako predsednik ima demenciju ili Alchajmerovu bolest?

Amandman 25 Ustava SAD postavlja liniju sukcesije i procedure ako predsednik umre ili „nije u stanju da obavlja ovlašćenja i dužnosti svoje funkcije“.

U amandmanu se navodi da ga treba koristiti ako je predsednik smenjen sa funkcije, nesposoban, umre ili podnese ostavku.

Amandman je ratifikovan nakon ubistva predsednika Džona F. Kenedija, ali je postao tema debate poslednjih godina.

Poslanici Kongresa razmatrali su zakon tokom Trampovog predsedavanja koji bi izmenio amandman kako bi se omogućilo panelu medicinskih stručnjaka da utvrdi sposobnost predsednika za funkciju.

Demokrate su takođe odobrile rezoluciju Predstavničkog doma nakon nereda u američkom Kapitolu 2021. godine koja je pozvala tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa da se pozove na 25. amandman za smenu Trampa sa funkcije.

Nakon Bajdenove debate, neki republikanci su pozvali članove njegovog kabineta da se pozovu na tu klauzulu.

Odeljak 4 amandmana navodi ako potpredsednik i većina kabineta ili Kongresa smatraju da predsednik „ne može da obavlja ovlašćenja i dužnosti svoje kancelarije“, tada bi potpredsednik preuzeo dužnost.