Od iznenadnog napada militantne grupe Hamas na Izrael 7. oktobra, refren „mi smo u ratu“ se više puta čuo od izraelskih komentatora – implikacija je da objava rata daje Izraelu neograničeno pravo da uzvrati na bilo koji način koji smatra primereno, bez obzira na posledice.
U stvari, izbijanje oružanog sukoba ili okupacija teritorije pokreće primenu međunarodnog humanitarnog prava, grane međunarodnog prava koja obavezuje sve strane, uključujući militantne grupe kao što je Hamas, tokom oružanih sukoba, ukazuje profesor Rej Marfi iz Irskog centra za ljudska prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Galveju, u analizi za Irish times.
Međunarodno humanitarno pravo nastoji da zaštiti one koji ne učestvuju direktno u neprijateljstvima, dodaje, i nameće ograničenja na sredstva i metode ratovanja koje su usvojile sve strane.
Pravila ratovanja su sadržana u brojnim ugovorima, od kojih su najvažniji Ženevske konvencije iz 1949. godine i međunarodno običajno pravo.
Iako se od svih država traži da poštuju i obezbede poštovanje Ženevskih konvencija, teško je dešifrovati pomešane odgovore koji dolaze iz Evrope i SAD.
Do sada se američki diplomatski jezik može protumačiti kao da govori Izraelu da može da uradi ono što smatra potrebnim uz podršku SAD, ali da se mora pridržavati pravila ratovanja. Takođe je upozorio Izrael da definiše svoje političke ciljeve i razmotri šta dolazi nakon vojne akcije.
SAD strahuju da je Izrael namamljen u močvaru u Gazi koja će biti duga i krvava, i još više oslabiti uticaj SAD u regionu.
Američki predsednik Džo Bajden gleda na okupaciju Gaze kao na grešku, ali smatra da je neophodno da se „uklone“ ekstremisti i eliminiše Hamas, istovremeno priznajući da mora postojati put do palestinske države.
Njegova poseta Izraelu ove nedelje biće protumačena kao dalja podrška izraelskim akcijama i rizik da se SAD još više povežu sa krvoprolićem u Gazi. U Savetu bezbednosti UN, američki veto je dosledno štitio Izrael od osude.
Stav EU je složeniji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izrazila je snažnu podršku Izraelu, bez poziva toj zemlji da se pridržava međunarodnog prava. Ova pozicija je izazvala kritike jer je izlazila van njenih nadležnosti i činilo se da podržava svaku akciju odmazde Izraela, bez obzira na ljudske troškove i pravne implikacije.
Richard Boyd Barrett, Irish MP, addressed the Dáil Éireann, the lower house of the Irish parliament, during a discussion on the Irish Government’s response to the situation in Gaza pic.twitter.com/3FLwX9RNDQ
— Middle East Eye (@MiddleEastEye) October 11, 2023
Istovremeno, Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, povukao je paralele sa ruskom taktikom u Ukrajini. On je naveo da je opsada Gaze suprotna međunarodnom pravu. To je bio stav EU kada je u pitanju Ukrajina, gde su ruske snage opkolile zajednice i prekinule vodu, a tako bi trebalo da bude i kada je u pitanju Gaza.
Nemačka, u međuvremenu, nikada nije bila ni predana kada je u pitanju palestinsko-izraelski sukob. Obraćajući se prošle nedelje Bundestagu, kancelar Olaf Šolc je rekao da „naša odgovornost, koja proizilazi iz holokausta, čini našim stalnim zadatkom da se zauzmemo za postojanje i bezbednost Države Izrael“. Naveo je i da je Nemačka „čvrsto na strani Izraela“.
Bezuslovna podrška Izraelu neće osloboditi Nemačku odgovornosti za holokaust, ali je čini saučesnikom u zločinima koji se sada počine nad palestinskim stanovništvom.
Izrael je proglasio opsadu Gaze, ograničavajući pristup energiji, hrani i vodi, i pokrenuo hiljade vazdušnih napada, ubivši više od 3.700 ljudi (u vreme pisanja ovog teksta), prema palestinskim zdravstvenim vlastima.
Navedeno obrazloženje za ovaj odgovor je prisiljavanje na oslobađanje talaca. Invazija na Gazu samo će naglasiti Ahilovu petu koju predstavlja teško stanje talaca.
Isključivanje vode i struje, masovna glad i potpuno uništenje Gaze krše niz principa međunarodnog prava. Nijedan nije pravno prihvatljiv odgovor ili rešenje. Kombinovane akcije Izraela, posebno ubijanje civila i gađanje civilne infrastrukture, i upotreba dehumanizirajućeg jezika, povećavaju izglede ne samo za ratne zločine, već i za zločine protiv čovečnosti i mogući genocid.
Izrael poručuje da severni pojas Gaze mora biti očišćen od Hamasa, a zatim će se kretati južnije, bez ikakvih naznaka kuda će otići više od milion raseljenih civila. Ovo proterivanje Palestinaca predstavlja masovnu kolektivnu kaznu suprotnu međunarodnom pravu.
Upozorenje o evakuaciji ne oslobađa Izrael od njegovih obaveza i odgovornosti prema međunarodnom humanitarnom pravu. Zabranjeni su akti ili pretnje nasiljem, čija je osnovna svrha širenje terora među civilnim stanovništvom.
Nema izuzetka. Sve strane moraju poštovati ratne zakone i civilima se u svakom trenutku mora pružati humanitarna pomoć.
Objekti kao što su bolnice imaju posebnu zaštitu prema Ženevskim konvencijama, kao i stambeni blokovi, škole i bogomolje civilni objekti. Čak i ako izgube svoj civilni status kada se koriste u vojne svrhe, oni mogu biti meta samo kada je to vojno neophodno i takva akcija mora biti u skladu sa principima humanosti, proporcionalnosti i razlikovanja.
Načelo humanosti zabranjuje nanošenje patnje, povreda ili razaranja koji nisu neophodni u legitimne vojne svrhe. Štaviše, Hamas obuhvata i vojna i politička krila, i odgovoran je za veliku civilnu birokratiju koja pruža zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i druga pitanja. Nije jasno koje elemente Izrael želi da uništi!?
Svako ko procenjuje izglede za takvu kampanju treba da pročita izveštaje Kancelarije za odgovornost američke vlade o Iraku i Avganistanu i katastrofalnom neuspehu politike Bušove administracije da „očisti“ Irak od Baas partije Sadama Huseina.
Čak i ako Izrael uspe da pobedi Hamas, rezultat koji nije zagarantovan, pojaviće se druge pretnje i u Gazi i u regionu. Posledice ovog sukoba osetiće generacije koje dolaze, posebno u arapskom i muslimanskom svetu.
Odgovornost za međunarodne zločine ostaje nedosledna. Tužilac Međunarodnog krivičnog suda na kraju ostaje arbitar kada su u pitanju istrage i slučajevi. Do danas nije pokazao isti osećaj hitnosti za istragu situacije u Palestini kao u Ukrajini.
U prošlosti je bilo nekoliko UN i drugih istraga, posebno Goldstonov izveštaj. Oni su utvrdili činjenice i postavili sveobuhvatnu pravnu analizu, ali nisu doveli do odgovornosti pojedinaca ili država.
Upravo sada, neposredni imperativ je pauza u borbama da bi se omogućio otvaranje efikasnog humanitarnog koridora i pregovori za oslobađanje talaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.