Koja su moguća rešenja za izlaz iz energetske krize?

Decenijama je u Češkoj i Slovačkoj gas bio garant pristupačnog, nekomplikovanog i relativno ekološkog načina grejanja kuća i stanova. Češki program subvencija, koji je finansijski podržavala Evropska unija, podsticao je prelazak s relativno raširenog korišćenja uglja, na gas. Tako se, između ostalog, finansirala i zamena starih kotlova za centralno grejanja s modernijim sistemima.

Ruska agresija na Ukrajinu, nesigurnost oko budućnosti dotoka ruskog gasa i ogroman rast cena tog energenta, prisilili su češka i slovačka domaćinstva da se okrenu novim alternativama.

Hladni stanovi?

I Češka i Slovačka ekstremno zavise od isporuka gasa iz Rusije. Te dve zemlje do sada su gotovo sto odsto svojih potreba za gasom pokrivale uvozom iz Rusije. No, Evropska unija želi da smanji zavisnost od ruskog gasa, a to znači da se sada u fokusu našlo pitanje s čime će domaćinstva predstojeće zime da se greju? I kako će industrija da se snabdeva neophodnom energijom?

To koliko je situacija loša može se naslutiti i na osnovu obaveštenja koje su dobili češki građani – planu visine režija za iduću godinu. Naknade su i po nekoliko puta veće od sume koju su plaćali proteklih godina. Za manju porodičnu kuću već danas to znači mesečno opterećenje između 200 i 300 evra, a to je suviše za siromašnije ljude u Slovačkoj i Češkoj. Oni to sebi ne mogu da priušte.

A sve bi moglo da bude i mnogo. „Ako se već sada, dakle pre leta, prekine dotok ruskog gasa, onda će biti teško popuniti rezervoare za smeštaj tog energenta u Evropi, zato što je nemoguće odjednom nadoknaditi 40 odsto gasa iz Rusije“, kaže za DW Vaclav Bartuška, specijalni predstavnik češke vlade zadužen za energetsku bezbednost.

„Problem je u načelu sličan i u Nemačkoj, i u Češkoj, ali i u drugim zemljama. Domaćinstva i ključna infrastruktura su ipak zadnji sektori u kojima bi se ograničavalo snabdevanje gasom“, naglašava Bartuška.

Toplotne pumpe

Moguće rešenje su – toplotne pumpe. U ovom trenutku u Češkoj za njima vlada nikad veća potražnja. Korišćenje toplotne pumpe je danas između 20 i 30 odsto jeftinije od gasa. U korist toplotnih pumpi govori i to da su alternativni izvori energije za grejanje poput drveta ili uglja, tokom poslednjih meseci poskupjeli za 20, odnosno 66 odsto.

Osim toga, država preuzima i do 50 odsto troškova za ugradnju, a kod socijalno ugroženih domaćinstava čak i do 95 procenata. Maksimalna subvencija iznosi oko 4.000 evra. Češka preduzeća koja prodaju i instaliraju toplotne pumpe, tvrde da je interesovanje za njihovim proizvodima naglo poraslo u poređenju s prošlom godinom. Mnogima su pune liste narudžbina i dogovorenih poslova za nekoliko idućih meseci.

„Nakon ulaska Rusije u Ukrajinu uočavamo dramatičan porast interesovanja, a potražnja je u odnosu na proleće prošle godine skoro udesetostručena“, kaže za portal Marek Blaha, šef firme „IVT Tepelna cerpadla“, koja svake godine instalira desetine hiljada toplotnih pumpi.

Vaclav Bartuška tvrdi da u Češkoj ne bi trebalo da bude problema sa strujom za toplotne pumpe: „Češka danas proizvodi više struje nego što je potroši. Mi izvozimo oko 10 do 12 teravat-sati struje godišnje.“

U Slovačkoj su problemi s prelaskom domaćinstava na toplotne pumpe ipak složeniji. „Država je tek nedavno najavila program podsticanja domaćinstava koja žele da koriste toplotne pumpe. Interesovanje je veliko, ali u tom paketu je samo 15 miliona evra. Bez državne pomoći, to za većinu domaćinstava nije isplativa investicija. Zato većina i dalje koristi gas kao glavni energent za grejanje“, kaže za DW Ronald Izip, glavni urednik ekonomskog časopisa „Trend“.

Toplotna izolacija

Još jedna mogućnost za smanjenje troškova grejanja jeste toplotna izolacija kuća. Ali građani se tu suočavaju s dva problema: nema dovoljno firmi koje se bave tim poslom, a i troškovi su veoma visoki. Čak i u situaciji da se iskoriste državni podsticaji, to za same građane znači dodatne troškove u iznosu od nekoliko desetina hiljada evra.

Prema mišljenju češkog ekonomskog stručnjaka Lukasa Kovande, člana Nacionalnog ekonomskog saveta vlade u Pragu, nabavka toplotne pumpe danas je isplativija investicija od na brzinu izvedene izolacije građevine. Češko ministarstvo zaštite životne sredine je, osim toga, pokrenulo i poseban program pomoći socijalno ugroženim domaćinstvima kako bi i oni mogli, barem delimično, da izoluju svoje domove. Za taj program izdvojeno je oko 40 miliona evra.

I slovačka vlada insistira na toplotnoj izolaciji. „Termoizolacija se podstiče sa 500 miliona evra iz konjunkturnog programa Evropske unije. Program kreće od septembra i očekuje se da će interesovanje slovačkih građana biti veoma veliko“, kaže Ronald Izip.

Nuklearna energija?

Ipak, sve te navedene mere mogu samo da ublaže posledice energetske krize i sveobuhvatnog energetskog zaokreta, odnosno eliminisanja zavisnosti od ruskog gasa. Zato Češka i Slovačka u potrazi za alternativnim izvorima energije računaju i na nuklearke, ali i na obnovljive izvore energije.

„Država bi trebalo da se pozabavi samom suštinom problema, a to znači da svoju snagu i raspoloživa sredstva iskoristi za izgradnju novih nuklearki“, kaže Kovanda.

Prema aktualnim planovima, Češka je tek 2036. trebalo da u pogon stavi nove nuklearne blokove ukupnog kapaciteta 2.400 megavata. U Slovačkoj se odugovlači početak radova na izgradnji dva nova bloka nuklearke Mohovce (940 megavata), koja se grade još od 2008. Oni još uvek nisu spremni za početak rada, a bilo je planirano da se to dogodi 2021, odnosno 2023.