Koje bi sankcije mogle da zaustave Putina?

Snimci ubijenih civila u Buči kod Kijeva doveli su do toga da se poveća pritisak: Zapad ne želi da ostavi nekažnjenim verovatne ruske ratne zločine, ali isto tako ne želi ni da vojno stane na stranu Ukrajine, a protiv Rusije – i tako postane jedna od strana u tom ratnom sukobu.

Izlaz iz te situacije vidi se u intenziviranju postojećih ekonomskih i finansijskih transakcija: „Mi ćemo s našim saveznicima u idućim danima usvojiti nove mere“, najavio je nemački kancelar Olaf Šolc u nedelju u Berlinu. „Predsednik Putin i oni koji ga podržavaju osetiće posledice.“

Već sad su strani računi Vladimira Putina i mnogih njegovih bliskih saradnika „zamrznuti“, na snazi je zabrana izvoza za proizvode iz sektora visokih tehnologija, neke ruske banke odsečene su od međunarodnog platnog prometa, ruskim avionima zabranjen ulazak u evropski vazdušni prostor, a brodovima iz Rusije zabranjen pristup evropskim lukama.

Koje sankcije dolaze u obzir osim tih navedenih? I koliko smisla one imaju?

Dodatne sankcije „izuzetno teške“

„Preostalo je još relativno malo toga“, kaže David Sirakov, direktor Atlantske akademije nemačke pokrajine Porajnje-Palatinat. Biće „izuzetno teško uvesti dodatne sankcije, a da one osetno ne pogode one koji sankcionišu, dakle Zapad, a pogotovo Nemačku. To se pre svega tiče snabdevanja gasom“, ukazuje Sirakov.

Po pitanju gasa, nemačka vlada je u okviru Evropske unije – kočničar. Tri baltičke zemlje, Estonija, Litvanija i Letoni su već 1. aprila kompletno obustavile uvoz gasa iz Rusije. Te zemlje trenutno sopstvene potrebe pokrivaju uz pomoć gasnih rezervi koje su uskladištene u Letoniji. U maju će te baltičke zemlje, preko jednog novog gasovoda, biti priključene na evropsku gasnu mrežu. U Nemačkoj se radi drugačije: najpre se želi da se obezbede alternativni načini snabdevanja i to na duži rok, a tek onda da se otkazuju isporuke gasa iz Rusije.

Nemačka hemijska industrija upozorava na posledice sankcija koje se tiču ruskog gasa: „Svaki kilovat-sat, svaka tona prirodnog gasa koja bude nedostajala u hemijskoj industriji, u odgovarajućoj meri redukuje i proizvodnju u drugim privrednim granam“, kaže Jerg Rotermel iz Udruženja hemijske industrije (VCI). Bez dovoljnih količina gasa moguća su nestašice lepkova, lakova i boja, ali i problemi u snabdevanju specijalnim plastikama, kao i veštačkim đubrivom koje se koristi u poljoprivredi i proizvodnji prehrambenih namirnica, napominje Rotermel.

Sankcije protiv Gasprom-banke?

Ključnu ulogu u realizaciji poslova vezanih za snabdevanje energentima igraju finasijske institucije poput Gasprom-banke. Velika Britanija je još u martu sankcionisala tu banku, ali nje nema na spiskovima sankcija EU. Jerg Kremer, glavni ekonomista nemačke Komerc-banke, smatra da to ne bi trebalo ni raditi: „Zapad bi time naškodio sam sebi. U slučaju da se sankcionišu sve ruske banke, to bi značilo da zapadni uvoznici gasa svoje račune više ne mogu da plaćaju novčanim transakcijama.“

Većina velikih ruskih banaka je, na osnovu sankcija EU „izbačena“ iz sistema međunarodnog platnog promet Swift, preko kojeg se i odvijaju te transakcije. Gasprom-banka je ciljano izuzeta od toga. Ona igra važnu ulogu u direktivi Kremlja koja je stupila na snagu prvog aprila prema kojoj ruski gas sada mora da se plaća u rubljama. Snabdevači gasom u Nemačkoj i Evropi energiju doduše i dalje plaćaju u evrima ili dolarima, a onda se taj novac preko Gasprom-banke u rubljama prebacuje na račune koncerna Gasprom, koji nadzire najveći deo ruskog gasnog sektora.

Neki posmatrači ukazuju da Gasprom-banka na taj način preuzima ulogu Ruske centralne banke koju je Zapad sankcionisao, drugi pak da se time u stvari gotovo ništa ne menja. Među njima je i glavni ekonomista Komercbanke. Ranije su devize bile kod Gasproma, a sad su kod Gasprom-banke, kaže Kremer. „To nije neka velika razlika u sistemu u kojem se devize po naredbi mogu i centralizovati.“

Sankcije u tehnološkom sektoru?

Osim finansijskog tržišta, planira se da se još jednom baci pogled i na sektor tehnološke robe, najavio je u nedelju nemački ministar privrede Robert Habek. Politikolog Sirakov smatra da tu sigurno postoje neke mogućnosti za pojačavanja sankcija, ali i dodaje da su mnoge privredne grane u Rusiji ionako već blokirane, jer firme zbog finansijskih transakcija više ne mogu da naručuju proizvode iz inostranstva.

Tako već sada mediji izveštavaju o fabrikama tenkova koje zbog sankcija ne mogu da nabave potrebni materijal i zato moraju da obustave proizvodnju. Pitanje je vremena, smatra Sirakov, „kada će i druge firme i drugi proizvodni procesi u ruskoj industriji naoružanja biti pogođeni postojećim sankcijama.“

Nemačka je u ponedeljak 40 ruskih diplomata proglasila „nepoželjnim osobama“ i odlučila da ih protera. Preduzimanje određenih akcija protiv konkretnih osoba, dakle ciljano blokiranje ulaska ili zamrzavanje računa u bankama ljudi iz Putinovog okruženja, igraju pritom ipak podređenu ulogu. Mogući su i neki dodatni potezi u pogledu sankcija, kaže Sirakov: „Ali, kada se radi o stvarima koje idu dalje od već usvojenih mera, o stvarima koje bi rukovodstvo u Moskvi zaista zabolele, tu, čini mi se, baš i nema mnogo manevarskog prostora.“