Koje je to nove informacije otkrio Izrael o Oktobarskom ratu 1973?

Izraelski arhiv je na svojoj internetskoj stranici objavio link koji vodi prema posebnoj stranici o ovom ratu. Stranica sadrži hiljade fotografija, oko 750 audio snimaka, filmove izraelskih novinara i vojnika, dokumente i protokole sa sednica političkog i vojnog establišmenta i službi sigurnosti, te prepiske vojske i izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.

Arhiva obuhvata hiljade dokumenata vezanih za ovaj rat, koji su objavljeni 50 godina nakon njegovog izbijanja. Sadrži stotine hiljada stranica, dokumenata, materijala i fotografija koji dokumentiraju događaja i susrete i daju uvid u različite aspekte rata.

Arhiv je objavio zapisnike sa sednica, sastanaka, političke, vojne, sigurnosne, međunarodne, javne i civilne procene, čime je po prvi put omogućen uvid u ove podatke. I pored toga, stotine dokumenata i dosijea ostaće i dalje pod oznakom tajnosti zbog ”nacionalne sigurnosti Izraela”, a njihovo objavljivanje će biti dozvoljeno nakon 40 narednih godina.

Odgovornost na Mosadu

Arhiva omogućava pregledavanje zapisnika o konsultacijama odbora Kneseta i sigurnosnog kabineta, pruža uvid u procene agencije Mosad i vojno-obaveštajne jedinice izraelske vojske Aman te procene u vezi s vođenjem rata i pripremama domaćeg fronta za rat.

Kao reakcija na razmene optužbi u vezi s obaveštajnim i vojnim neuspesima izraelskih sigurnosnih snaga pre i tokom rata – prema arhivskoj dokumentaciji – Mosad je objavio novu studiju i niz istorijskih dokumenata koji se tiču aktivnosti ove službe tokom Jom Kipurskog rata.

Studija je usledila kao odgovor na izveštaje Amana koji prebacuje odgovornost na Mosad zbog neuspeha da predvidi rat, te da opovrgne razne navode u štampi i akademskim krugovima koji smatraju Mosad odgovornim za neuspeh.

Tekstovi objavljeni u štampi navode da vojna obaveštajna služba nije bila uspešna u upozoravanju na izbijanje rata te da je pogrešila u svojim procenama odbacivši scenarij da Egipat i Sirija mogu pokrenuti iznenadni rat protiv Izraela. Mosadov arhivski materijal sadrži dokumente i fotografije o regrutiranju Egipćanina Ašrafa Marvan, kojeg je Mosad zvao “Anđeo”.

Prema izraelskoj verziji priče, Marvan se u Londonu sastao sa Zvijem Zamirom, šefom Mosada u to vreme, kada ga je upozorio na izbijanje rata 16 sati pre nego što se to desilo. Dokumenti vezani za ovaj sastanak otkrivaju neuspeh Mosada da upozori izraelsko političko rukovodstvo na mogućnost rata i nedovoljnu sposobnost Zamira da proceni situaciju, podcenjujući važnost informacija koje je prenio Marvan.

Egipćanin Ašraf Marvan

Izraelski krugovi veruju da je Marvan, zet egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera i nekadašnji savetnik predsednika Anvara Sadata, bio dvostruki agent, a pojedini su smatrali da je bio špijun koji je u to vreme radio za Egipat kako bi obmanuo Izrael.

Nasuprot tome, istorijska studija pokazuje da je Mosad pre Jom Kipurskog rata pružio mnogo kvalitetnog obaveštajnog materijala vojne i političke prirode o odluci Egipta i Sirije da krenu u rat. Mosad je tvrdio da je Marvan izdao poslednje upozorenje Izraelu o iznenadnom ratu nekoliko sati pre njegovog izbijanja.

Ovi materijali su sadržavali dosta informacija o vojskama Egipta i Sirije, uključujući i konkretna upozorenja o očekivanom datumu početka rata. Ipak, te informacije nisu sprečile neuspeh izraelske vojske uz visoku cenu koju je Izrael platio, kako vojno tako i civilno.

Predstavljene su i beleške kabineta premijerke Golde Meir koje su vođene pre, za vreme i nakon rata, sve do Sporazuma o razdvajanju snaga 1974. Beleške pružaju uvid u političke i vojne aspekte i međunarodnu i regionalnu diplomatsku komunikaciju koju je vodio kabinet tadašnje premijerke, prema onome što je zabeležio Eli Mizrahi, šef kabineta premijerke.

Beleške opisuju osećaje i dileme koje su imali donosioci odluka, prikazuje odnose koji su vladali unutar vlasti i potvrđuje da je sumnja pratila izraelske lidere sve do početka Jom Kipurskog posta, ali i nakon njega.

Beleške sadrže 3.500 novih dokumenata na stotinama hiljada stranica, a fokusiraju se na to kako su razmatrani načini donošenja izraelskih odluka o vođenju rata na frontovima, kao i na diplomatske kontakte između Izraela, Egipta i Sirije preko velikih sila kako bi se rat zaustavio.

Greška u proceni situacije

U beleškama se spominju navodni izraelski telefonski razgovori između premijerke Golde Meir i pokojnog jordanskog kralja Huseina bin Talala uoči rata, te navodni sastanak između njih dvoje u kancelariji Mosada u blizini Tel Aviva.

U uvodu izraelskog Državnog arhiva navodi se da su krajem 1972. godine ponovo počeli duvati ratni vetrovi na Bliskom istoku, jer je krajem novembra 1972. godine Kabinet premijerke dobio obaveštajne informacije od Mosadovih izvora o tome da će Egipat ponovo otvoriti vatru u oblasti Sueckog kanala.

Prema ovim informacijama, Sadat je krajem decembra 1972. godine izdao naređenje egipatskoj vojsci da se pripremi i nastavi paljbu, a zatim da se pripremi za širu operaciju. Izvor iz Mosada je ukazao kako se ne može sa sigurnošću tvrditi da će Sadat zaista otvoriti vatru i pokrenuti rat velikih razera.

Pristizanje velikog broja ovakvih obaveštajnih informacija navelo je premijerku Meir da održi posebnu sednicu u svom uredu 1. decembra 1972. u prisustvu ministra odbrane Moše Dajana, ministra Jisraela Galilija, načelnika Generalštaba Davida Elazera, šefa Mosada Zvija Zamira, šefa Vojno-obaveštajne jedinice Aman Elija Zeira i drugih.

Dajan je smatrao kako postoje velike šanse da Egipat ponovo započne svoje vojne aktivnosti početkom 1973. u vidu lokalnih incidenata oko Sueckog kanala, a ne sveobuhvatnog rata. Predviđao je da će se Sirija pridružiti ako dođe do izbijanja rata, ”iako su male mogućnosti za to”.

Male šanse za otvaranje vatre

Dajan je rekao da Izrael neće pristati na rat iscrpljivanja, već će snažno napasti Siriju i Egipat. Izraelska vojska će pokrenuti operacije za prelazak Suetskog kanala u severnom delu i okupirati Port Said.

S druge strane, šef vojno-obaveštajne službe je rekao: “Šanse da Egipat započne rat su male. Mogućnost da pokušaju preći kanal je blizu nule, a i vrlo je mala mogućnost da će započeti rat iscrpljivanja.”

Načelnik Generalštaba je procenio, prema obaveštajnim informacijama, da postoje vrlo male šanse da dođe do otvaranja vatre, ali je rekao: “Moramo se pripremati, jer Sadat može učiniti nelogične stvari.” Složio se s Dajanom u pogledu izraelskog odgovora, te prezentovao prisutnima opcije koje su na raspolaganju izraelskoj vojsci kako bi zadala jake udarce Egipćanima u slučaju pokretanja sukoba.

Načelnik Generalštaba je ukazao da postoji “mala mogućnost” istovremenog koordiniranog napada Sirijaca i Egipćana, rekavši da bi to bila “neprijatna opcija za Izrael. Ako ima još vesti na ovu temu, moramo delovati tako da sprečimo ulazak Sirije u rat barem na nekoliko godina.”

Arhivski dokumenti pokazuju da je Zamir, šef Mosada, doveo u pitanje procenu Zeira i Elazera te rekao: “Moramo krenuti od pretpostavke da postoji mogućnost izvođenja vojnih operacija ili bilo kojeg sličnog scenarija.”

Naglasio je da “takođe ne očekuje obnavljanje ratnih dejstava duž Sueckog kanala, već više lokalnih operacija koje imaju karakter uznemiravanja i provokacija”.