Koje političke zatvorenike je oslobodila Rusija u zamenu za špijune i ubice?

Ruski Insajder donosi detaljan pregled svih zatvorenika koje je Rusija oslobodila u zamenu za njene špijune, ubice i prevarante.

Koga je Rusija pustila iz zatvora?

Evan Geršković

Dopisnik Volstrit žurnala koga je Rusija prošlog meseca osudila na 16 godina zatvora, Gerškovič je postao prvi službenik stranih medija u istoriji moderne Rusije koji je uhapšen pod optužbom za špijunažu.

Gerškovič je uhapšen u martu 2023. u Jekaterinburgu, gde je došao da intervjuiše stručnjaka za odnose s javnošću Jaroslava Širšikova o stavovima javnosti prema regrutovanju u Vagnerovu grupu.

Ruske službe bezbednosti su pratile reportera dok je bio na uredničkom zadatku, snimajući njegovo kretanje kamerom i vršeći pritisak na njegove izvore.

Novinar je spekulisao da bi njegov telefon mogao biti prisluškivan. Tokom drugog putovanja, u Pskov, takođe su ga pratili i snimali nepoznati pojedinci.

Prema ruskom tužilaštvu, Gerškovič je „postupio po instrukcijama CIA-e da prikupi poverljive informacije o aktivnostima odbrambenog preduzeća JSC NPK Uralvagonzavod u vezi sa proizvodnjom i popravkom vojne opreme u martu 2023. u regionu Sverdlovsk“ i to je učinio „sa krajnjom diskrecijom“.

Prema rečima fotografa koji je radio sa Gerškovićem, reporter je prikupljao materijal za članak o tome kako ljudi u ruskim regionima doživljavaju rat.

Pre hapšenja, posetio je Jekaterinburg i Nižnji Tagil i planirao je da putuje u druge gradove. Prema izveštajima medija, Geršković je takođe ispitao praksu regrutovanja Vagnerovih plaćenika.

Vladimir Kara-Murza

U aprilu 2023. ruski sud osudio je političkog aktivistu Vladimira Kara-Murzu na 25 godina zatvora. On je od aprila 2022. držan u moskovskom istražnom zatvoru pod optužbom za širenje „lažnih informacija“ o ruskoj vojsci, saradnju sa „nepoželjnom organizacijom“ i državnu izdaju.

Ova potonja optužba je podignuta kao odgovor na Kara-Murzine javne govore u Sjedinjenim Državama i Evropi, u kojima je osudio politički motivisani državni teror, izbornu prevaru i kršenje ljudskih prava u Rusiji i nazvao svoju zemlju agresorom u ratu sa Ukrajinom.

Prema istrazi, time je „stvorio pretnje spoljnoj bezbednosti i teritorijalnom integritetu“ Rusije. Prema pisanju medija, Kara-Murza je optužen da je naneo štetu Rusiji „iz ličnog interesa“ učešćem na ceremoniji dodele nagrade Helsinškog komiteta političkom zatvoreniku Juriju Dmitrijevu.

Kara-Murza je takođe pisao kolumne za Vašington post iz svoje zatvorske ćelije, što mu je 2024. donelo Pulicerovu nagradu.

Kako se navodi na veb stranici nagrade, nagrada je dodeljena „za strastvene kolumne pisane pod velikim ličnim rizikom iz njegove zatvorske ćelije, upozoravajući na posledice neslaganja u Rusiji Vladimira Putina i insistirajući na demokratskoj budućnosti njegove zemlje“.

The Insider i Bellingcat su 2021. objavili istragu koja je rasvetlila dva pokušaja službenika FSB NII-2 da otruju opozicionog aktivistu i imenovali osumnjičene.

Ubrzo nakon toga, Kara-Murza je podneo prijavu ruskom istražnom komitetu za pokušaj ubistva, ali je krivični slučaj odbijen.

Posle pokušaja atentata, zdravstveno stanje političara se naglo pogoršalo. On takođe boluje od polineuropatije, teške hronične bolesti koja bi teoretski trebalo da ga oslobodi izdržavanja kazne u kaznenoj koloniji. Posle brojnih odbijanja 10.jula je konačno je primljen u bolnicu 11 Federalnog kazneno-popravnog sistema u Omsku na lekarski pregled.

Pol Vilan

Pol Vilan, bivši američki marinac, a kasnije šef obezbeđenja u kompaniji za auto-delove BorgVarner, uhapšen je u Moskvi 2018. kada je odleteo u Rusiju na venčanje svoje bivše koleginice.

U junu 2020. proglašen je krivim za špijunažu protiv Rusije i osuđen na 16 godina u koloniji strogog režima. On se izjasnio da nije kriv.

Krajem decembra 2018. godine, policajci FSB su zatvorili Pola Vilana u njegovoj hotelskoj sobi dok je dobijao USB disk od pripadnika ruskih službi bezbednosti.

Prema istrazi, USB disk je sadržao informacije o zaposlenima jednog od odeljenja službe ekonomske bezbednosti FSB.

Vilan je tvrdio da je očekivao da dobije fleš disk sa fotografijama crkava od Sergija Posada, dugogodišnjeg poznanika za kojeg je znao da je ruski oficir.

Vilan je svoje krivično gonjenje pripisao dugu od oko 100.000 rubalja, koji je njegov stari poznanik, operativac FSB-a, navodno odbio da vrati.

Ovaj poznanik je možda bio major u FSB-ovom odeljenju ‘K’ sa prezimenom Jacenko. Policajac je navodno dao Vilanu fleš disk sa podacima, zajedno sa flašom viskija, 28. decembra 2018.

Vilanovi advokati su naveli da su nakon njegovog pritvora obavešteni da bi mogao da bude razmenjen za trgovca oružjem Viktora Buta, koji je od 2012. do 2022. služio kaznu u američkom zatvoru pod optužbom za ilegalnu trgovinu oružjem i finansiranje terorizma.

Međutim, razmena zatvorenika, koja se dogodila bez Vilana, na kraju je uključivala zamenu Viktora Buta za košarkašku zvezdu VNBA Britni Griner, koja je osuđena u Rusiji zbog šverca droge nakon što je u njenom prtljagu pronađeni patroni sa uljem kanabisa za elektronske cigarete.

Insajder je intervjuisao Vilana u julu 2021.

Ilja Jašin

Okružni sud Moskve Meščanski osudio je 9. decembra 2022. opozicionog političara Jašina na 8,5 godina kazne zatvora „opšteg režima“ širenja „lažnih informacija” o ruskoj vojsci, što je u to vreme bila najstroža kazna po ovoj optužbi.

Slučaj je proizašao iz Jašinovog Jutjub strima u kojem se raspravljao o akcijama ruske vojske u Buči.

Prethodno je kažnjen sa 30.000 rubalja zbog „diskreditacije ruske vojske“ objavljivanjem protestne fotografije iz 1969. protiv rata u Vijetnamu uz natpis:“Bombardovanje za mir je kao jebanje za nevinost. Prošlo je 50 godina, a slogani su i dalje aktuelni“.

Ukupno, Jašin se suočio sa četiri optužbe za navodnu „diskreditaciju“ ruske vojske.

Alsa Kurmaševa

Kurmaševa, 47-godišnja američko-ruska državljanka, radila je kao novinarka Idel.Realii, regionalne novinske kuće Radija Slobodna Evropa / Tatarsko-baškirskog servisa Radio Slobode (RFE/RL). Živela je u Pragu, Češka.

U maju 2023. Kurmaševa je otputovala u Rusiju iz porodičnih razloga. 2. juna, dok je pokušavala da se vrati u Češku, zadržana je na aerodromu u Kazanju.

Oduzeti su joj i ruski i američki pasoš, a kasnije je kažnjena jer nije obavestila ruske vlasti o svom dvojnom državljanstvu.

Dana 18. oktobra, dok je još u Tatarstanu čekala na vraćanje svojih dokumenata, Kurmaševa je ponovo privedena zbog navodnog „nepodnošenja dokumenata potrebnih za upis u registar stranih agenata“.

Kurmaševa u to vreme nije bila uvrštena u registar „stranih agenata“. Prema rečima njenog advokata Edgara Matevosjana, ruske vlasti su verovale da je ona kao potencijalni „strani agent“ trebalo da se sama registruje.

U decembru je pokrenut drugi slučaj protiv Kurmaševe zbog širenja „lažnih informacija“ o ruskoj vojsci.

Optužba se odnosila na njen urednički rad na knjizi „Ne ratu. 40 priča o Rusima koji se protive invaziji na Ukrajinu“. Kurmaševa je bila u istražnom zatvoru od oktobra 2023.

Vrhovni sud Tatarstana je 19. jula osudio Kurmaševu na 6 godina i 6 meseci zatvora nakon što ju je proglasio krivom po optužbi za „lažne informacije“.

Slučaj Kurmaševe, kao i slučaj kolege reportera Evana Gerškovića, saslušan je iza zatvorenih vrata.

Njen advokat je naveo da je ovo konačna presuda, bez daljeg suđenja.

Oleg Orlov

U martu 2023. pokrenut je krivični postupak protiv Olega Orlova, 71-godišnjeg aktiviste za ljudska prava i predsednika Memorijala, nakon pretresa u Memorijalu u okviru još jedne istrage o „rehabilitaciji nacizma“.

Tokom uviđaja od organizacije je oduzeta oprema i arhivska dokumentacija.

Orlov je optužen za diskreditaciju ruske vojske u članku pod naslovom „Hteli su fašizam — dobili su ga“, u kojem je ruske vojne akcije u Ukrajini opisao kao „najteži udarac budućnosti zemlje“.

Članak je prvi put objavljen u francuskoj publikaciji Mediapart, a kasnije ga je Orlov podelio na svojoj Fejsbuk stranici.

Golovinski okružni sud Moskve kaznio je Orlova 11. oktobra 2023. sa 150.000 rubalja. Tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu tražeći povećanje kazne na tri godine zatvora.

Sud je 27. februara 2024. Orlova proglasio krivim i osudio na 2,5 godine zatvora. Po prijemu u SIZO-5 ‘Vodnik’ Orlovu je ponuđen sporazum da bude poslat na front u Ukrajinu.

Kada je spomenuo svoje godine, osoblje pritvora je odgovorilo da ih se to ne tiče.

Oleg Orlov se pridružio inicijativnoj grupi „Memorijal“, koja se zalagala za rehabilitaciju žrtava političke represije u SSSR-u, 1988.

Bio je od poverenja aktiviste za ljudska prava Sergeja Kovaljova na izborima za Vrhovni sovjet RSFSR, radio na osoblja Vrhovnog sovjeta, i doprineo je zakonima koji imaju za cilj humanizaciju ruskog zatvorskog sistema i rehabilitaciju žrtava političke represije.

Takođe je postao predsednik Memorijala.

Od 1994. Orlov je radio u Čečeniji, sastajao se sa čečenskim separatističkim liderima Džoharom Dudajevim i Aslanom Mashadovom, učestvovao u pregovorima o razmjeni zatvorenika i pregledavao bolnice i logore za ratne zarobljenike.

Godine 1995. pregovarao je sa teroristima koje je predvodio Šamil Basajev tokom napada na Budjonovsk, postavši na kraju dobrovoljni talac da garantuje postignute sporazume u zamenu za oslobađanje većine talaca.

Uoči mitinga opozicije 2007. u gradu Nazranu, Orlova i grupe TV novinara REN TV-a oteli su maskirani naoružani ljudi, odvezli ih na polje van grada i žestoko pretukli.

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je 2017. proglasio ruske vlasti odgovornim za otmicu Orlova.

U junu 2021, pre krivičnog postupka, Orlov se žalio Evropskom sudu za ljudska prava na pretnje šefa Čečenije Ramzana Kadirova, koji je više puta pozivao na ubistvo, zatvaranje i zastrašivanje aktiviste zbog vređanja njegove časti na internetu.

„Oni koji narušavaju harmoniju među ljudima, upuštaju se u ogovaranje, razdor, ako ih ne zaustavimo tako što ćemo ih ubiti, zatvoriti i plašiti, ništa neće uspeti“, izjavio je Kadirov.

Prema Kadirovu, nemoguće je „ostaviti osobu koja vređa čast nekažnjena, čak i ako ceo svet gori plavim plamenom, zakoni svih zemalja će biti prekršeni“.

Aleksandra Skočilenko

Aleksandra („Saša“) Skočilenko privedena je 11. aprila 2022. Pre hapšenja joj je pretresen dom. Prema istrazi, umetnica je 31. marta distribuirala „lažne“ informacije o ruskoj vojsci u lancu supermarketa „Perekrestok“ — Skočilenko je zamenila cene robe porukama o civilima ubijenim u granatiranju Dramskog pozorišta u Mariupolju.

Istražiteljka je distribuiranu informaciju ocenila „lažnom“, a samu akciju „izvršeno na osnovu političke mržnje“. Ruski istražni komitet tvrdi da je Skočilenko „bila svesna stvarnog stanja stvari na terenu vojnih operacija“.

Vasileostrovski okružni sud Sankt Peterburga osudio je 16. novembra 2023. Aleksandru Skočilenko na sedam godina zatvora.

Ubrzo nakon presude, sudija u njenom slučaju je unapređen u zamenika predsednika Okružnog suda u Kalinjinskom.

Skočilenko pati od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući urođenu srčanu manu, netoleranciju na gluten i bipolarni poremećaj.

U svojoj završnoj izjavi, opisala je svakodnevne bolove u stomaku i značajne probleme sa srcem. Zamolila je sudije da razmotre štetu zbog ostanka u istražnom zatvoru i zatražila da joj se stavi kućni pritvor.

Međutim, njena žalba je odbijena.

Andrej Pivovarov

Dana 31. maja 2021. godine, Andrej Pivovarov, bivši šef Otvorene Rusije, uklonjen je sa leta između Sankt Peterburga i Varšave i zadržan na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu nakon što je prošao pasošku kontrolu.

On se suočio sa krivičnom prijavom zbog umešanosti u radnje „nepoželjne organizacije“. Optužbe su zasnovane na Pivovarovljevom postu na Fejsbuku od 12. avgusta 2020. u Krasnodaru, koji je promovisao „Ujedinjene demokrate“ i uključivao pozive za prikupljanje sredstava.

Optužbama je kasnije dodato 30 objava na Fejsbuku i jedan repost. Ovi postovi su se odnosili na proteste u Habarovsku, protivljenje ruskim ustavnim amandmanima i podršku onima koji su privedeni na protestnim skupovima.

U julu 2022, Pivovarov je osuđen na četiri godine zatvora i osam godina zabrane bavljenja društvenim i političkim aktivnostima, uključujući korišćenje interneta.

U maju 2023. prebačen je na strogi režim u karelsku koloniju i više puta stavljen u samicu.

Ksenija Fadejeva

Ksenija Fadejeva, bivša šefica štaba Navaljnog u Tomsku, osuđena je u decembru 2023. na devet godina kazne zatvora. Osuđena je za „organizovanje aktivnosti ekstremističke zajednice koristeći svoj službeni položaj” i „učestvovanje u neprofitnoj organizaciji koja zadire u ličnost i prava građana”. Pored toga, Fadeeva je kažnjena sa 500.000 rubalja.

Društvo za ljudska prava Memorijal Fadeevu smatra političkim zatvorenikom, pripisujući njen progon i zatvaranje njenom radu u štabu Navaljnog.

Od 2020. godine Fadejeva je radila u gradskoj dumi Tomska, ali su joj u junu ove godine oduzeta ovlašćenja nakon što je presuda stupila na snagu.

Lilia Čaniševa

Čaniševa je bivša šefica štaba Alekseja Navaljnog u Ufi, Baškortorstan. Ona je uhapšena u Ufi u novembru 2021. godine, postavši prva optužena u slučaju stvaranja „ekstremističke zajednice“ nakon što su Fondacija za borbu protiv korupcije (ACF) i sedište Navaljnog priznati kao takvi — uprkos činjenici da su odmah raspušteni nakon oznaka.

U stvari, „ekstremističke“ optužbe Čaniševe podignute su retroaktivno za aktivnosti u vreme kada te organizacije još nisu bile prepoznate kao ekstremističke.

U junu 2023. proglašena je krivom za stvaranje „ekstremističke zajednice“, „podsticanje na ekstremizam“ i „stvaranje organizacije koja krši prava građana“.

Ona je, međutim, osuđena samo po članu o organizovanju „ekstremističke zajednice“ — druge dve optužbe su odbačene zbog isteka zastarelosti.

Čaniševa je u poslednjoj reči izjavila da joj se sudi za legalno političko delovanje. Državni tužilac zatražio je za aktivistu kaznu od 12 godina zatvora.

Čaniševa je 4. juna 2023. osuđena na 7,5 godina zatvora. U aprilu 2024. Vrhovni sud Baškortostana je povećao kaznu na 9,5 godina nakon ponovljenog suđenja.

Vadim Ostanin

Vadim Ostanin je bivši šef štaba Alekseja Navaljnog u Barnaulu. Na svom mestu je govorio o lokalnim korumpiranim funkcionerima i pomogao lokalnim stanovnicima da utiču na njihov rad.

Ostanin je priveden u decembru 2021. nakon što je optužen za „učestvovanje u ekstremističkoj zajednici“ i „neprofitnu organizaciju koja zadire u privatnost i prava građana“.

Prema verziji koju je izneo Istražni komitet Rusije, aktivista je nastavio da radi u Navalnijevim organizacijama nakon što su one prepoznate kao „ekstremističke“.

U martu 2023. Ostanin je, već u istražnom zatvoru, rekao da mu se zdravlje pogoršalo dok je bio u zatvoru. Takođe je prijavio da je bio pod pritiskom vlasti, rekavši da mu je „obećano loš tretman“ ako „ne prizna sve“.

Ostanin je u julu prošle godine osuđen na 9 godina zatvora opšteg režima.

Riko Kriger

Riko Kriger, bivši medicinar nemačkog Crvenog krsta, priveden je u Belorusiji u oktobru 2023. Suočen je sa šest optužbi: nezakonite radnje sa vatrenim oružjem, onesposobljavanje transportnih ili komunikacionih puteva, stvaranje ili učešće u ekstremističkoj formaciji, agentska aktivnost, plaćeništvo aktivnost i teroristički akt.

Navodno je Kriger ušao u Belorusiju u oktobru 2023. pod maskom turiste, ali je zapravo bio po zadatku ukrajinskih službi bezbednosti.

Navodno je izvadio improvizovanu eksplozivnu napravu iz skrovišta i stavio je na železničku šinu 5. oktobra. Eksplozija je prouzrokovala štetu od 516 dolara, iako niko nije povređen. Kriger je osuđen na smrt

Aleksandar Lukašenko je pomilovao Krigera 30. jula 2024. godine.

Herman Mojžes

Dana 28. maja, nemačko-ruski državljanin Herman Mojžes, advokat i biciklistički aktivista, priveden je i kasnije optužen za izdaju.

Prvo su pokušali da zaustave Hermana Mojžesa na nasipu Krukovskog kanala u Sankt Peterburgu, ali je on bio na biciklu i preduzeo manevre redara zbog neadekvatnog ponašanja vozača, pa je samo izbegao i otišao.

Priveden je u blizini kuće na nasipu Fontanke. Mojžes je već bio odveden u moskovski pritvorski centar, a na zahtev službi bezbednosti sud ga je uhapsio na dva meseca.

Slučaj je vodila centralna kancelarija FSB. Pretresena je kuća u kojoj živi majka njegove ćerke. U nalogu za pretres preciziran je član 275 — izdaja.

Kevin Lik

Lik (19), postao je prvi đak u Rusiji osuđen za veleizdaju. On je u decembru 2023. osuđen na četiri godine u kazneno-popravnoj koloniji opšteg obezbeđenja.

Prema odluci suda, on je fotografisao mesta razmeštanja vojne jedinice u Majkopu, gradu na jugu Rusije, i poslao slike e-poštom „predstavniku strane države“. Lik poseduje ruski i nemački pasoš, a njegova majka je u leto 2022. odlučila da se vrati u Nemačku sa sinom.

Demuri (Dieter) Voronin

Ovaj 45-godišnji politikolog, državljanin i Rusije i Nemačke, bio je optuženi u slučaju novinara Ivana Safronova.

Safronovu, bivšem odbrambenom izveštaču novina Komersant i Vedomosti, suđeno je na osnovu tajnih dokaza i osuđen je za veleizdaju 2022. godine i osuđen na 22 godine zatvora.

Voronjin je bio povezan sa Nemačkom asocijacijom za istočnoevropske studije (DGO) i Ruskom asocijacijom za odnose sa javnošću («Russkaa associacia po svazam s obsestvennostu» ili «RASO»). Od 2015. do 2019. godine rukovodio je ruskom firmom Resost, koja se bavila političkim konsaltingom.

U februaru 2021, Voronjin je priveden tokom posete Rusiji i optužen da je primao informacije od Safronova, koje je navodno prodao stranim obaveštajnim agencijama. U optužnici se navodi da su Safronov i Voronjin preneli poverljive informacije o aktivnostima ruskih oružanih snaga u Siriji nemačkim obaveštajnim službama i Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj.

U martu 2023. godine, Moskovski gradski sud proglasio je Voronjina krivim za državnu izdaju i osudio ga na 13 godina i 3 meseca u kaznenoj koloniji visoke bezbednosti.

Patrik Šobel

Nemački državljanin Patrik Šobel (38) priveden je 14. februara 2024. po dolasku na aerodrom Pulkovo u Sankt Peterburgu iz Istanbula.

Tokom pregleda njegovog prtljaga, vlasti su pronašle pakovanje „Fink Green Goldbears“ sa pakovanjem na kojem je bila slika lista marihuane.

Šobel se suočio sa krivičnim predmetom za šverc droge — delo za koje je u Rusiji predviđena maksimalna kazna od sedam godina.

Šobel je tokom sudskog saslušanja u Sankt Peterburgu zatražio da mu se pritvor zameni kućnim pritvorom i ponudio da mu preda pasoš, ali je sudija ove zahteve odbio.

Šobel je tokom suđenja rekao da se bombon legalno prodavao u njegovoj rodnoj zemlji, dodajući da nije znao za zabranu takve droge u Rusiji i da je medvede kupio pre godinu dana za konzumiranje pre dugih letova. Šobel je čekao završetak suđenja u vreme njegove razmene.