Koje su ključne teorije o tome šta je izazvalo katastrofalno rušenje brane u Ukrajini? 1Foto: BETAPHOTO (Maxar Technologies via AP)

Kolaps brane Nova Kahovka na jugu Ukrajine je jedna od najvećih industrijskih i ekoloških katastrofa u prethodnim decenijama.

Ova katastrofa je dovela do toga da budu uništena cela sela, poplavljene obradive površine, da desetine hiljada ljudi ostanu bez struje i čiste vode i izazvala ogromnu štetu životnoj sredini.

Još uvek je nemoguće pouzdano reći da li se brana srušila zato što je namerno uzeta za metu ili bi to moglo da bude rezultat strukturalnog kvara.

Brana i hidroelektrana su pod ruskom kontrolom i stoga nisu dostupne nezavisnim istražiteljima, zbog čega stručnjaci širom sveta pokušavaju da sklope celu sliku onoga što se dogodilo na osnovu ograničenih vizuelnih dokaza.

Jedan vojni zvaničnik iz NATO-a je rekao za Si-En-En da, iako će proći još neko vreme dok se ne bude sa sigurnošću znalo ko je odgovoran za uništenje brane Nova Kahovka, oni veruju da je najverovatnije da je Rusija stajala iza toga.

On je istakao da bi Rusija mala naviše koristi od tog poteza koji bi potencijalno mogao da uspori očekivanu ukrajinsku kontraofanzivu.

Si-En-En je izneo tri glavne teorije o tome šta je izazvalo rušenje brane, kao i šta o tome kažu stručnjaci i zvaničnici.

Da li je Rusija to učinila?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, njegova vlada i ukrajinska vojska su bili brzi u optuživanju Moskve za ovu katastrofu.

Oni ističu da je brana tokom proteklih godinu dana bila pod kontrolom Rusije, zbog čega je ruskim snagama bilo lako da postave eksplozive.

Brana se nalazi na reci Dnjepar, glavnom vodenom toku koji je postao prva linija fronta u konfliktu i poprište žestokih borbi u ovom delu južne Ukrajine.

Grad Herson, koji leži na desnoj obali Dnjepra, je ukrajinska vojska oslobodila u novembru nakon osam meseci ruske okupacije.

Ali veći deo leve obale reke južno od brane Nova Kahovka je i dalje pod kontrolom Rusije.

Mihajlo Podoljak, viši pomoćnik Zelenskog, kaže da je „cilj terorista očigledan – da stvore prepreke za ofanzivne akcije ukrajinske vojske“, a Kijev je optužio Rusiju da je „u panici“ raznela branu.

„Ovo još jednom potvrđuje da Kremlj ne razmišlja strateški već u smislu kratkoročnih prednosti. Ali posledice su već katastrofalne“, rekao je on za Si-En-En.

Šteta na brani utiče takođe i na oblast severno od rezervoara, gde nivoi vode opadaju.

Zbog rušenja brane je 94 odsto sistema za navodnjavanje u Hersonu, 74 u Zaporožju i 30 odsto u regionima Dnjepra ostalo bez izvora vode, prema ukrajinskom ministarstvu poljoprivrede.

Nuklearna elektrana Zaporožje takođe se nalazi uzvodno od uništene brane.

Rezervoar obezbeđuje vodu za hlađenje ovog postrojenja, koje je najveća nuklearna elektrana u Evropi, i od ključne je važnosti za bezbednost u njemu.

Elektrana pod ruskom kontrolom je veliki izvor zabrinutosti među Ukrajincima, koji su i dalje u strahu posle nuklearne katastrofe u Černobilju 1986.

Da li je to mogao da bude raketni napad Ukrajine?

Rusija poriče bilo kakvu umešanost u katastrofu i sa svoje strane je optužila Ukrajinu za uništenje brane, bez pružanja ikakvih dokaza.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tvrdi da je cilj ovog napada „koji je isplanirao i sproveo Kijev“ bio da se „Krim liši vode“.

Ukrajina odbacuje optužbe.

Rezervoar obezbeđuje vodu za velike delove južne Ukrajine, uključujući poluostrvo Krim koje je Rusija nezakonito anektirala 2014.

Na Krimu se problemi sa vodom javljaju još od kada je Ukrajina presekla svoje snabdevanje ubrzo nakon aneksacije.

Iako će poplave verovatno uticati na bilo kakvu kontraofanzivu Ukrajine, one će takođe imati uticaj i na ruske snage.

Neka od područja koja su najteže pogođena katastrofom su pod kontrolom Rusije i ranije su služila kao baza za rusku vojsku.

Pojavili su se i nagoveštaji da je rušenje brane bar neke delove ruskih snaga zateklo nespremne.

Rusija je optužila Ukrajinu da je izvela „masivne artiljerijske napade“ na branu, ali neki stručnjaci dovode u pitanje da li bi uopšte bilo moguće izazvati uništenje takvih razmera od spolja.

Nekoliko stručnjaka smatra da je unutrašnja eksplozija mnogo verovatnije objašnjenje.

„Mala je verovatnoća da je Ukrajina izvela bombardovanje zato što bi trebalo doneti ogromne eksplozive veoma blizu temelja brane“, kaže Kris Bini, profesor na Univerzitetu Ekseter.

Kreg Gof, tehnički direktor i vođa tima za brane i rezervoare u HR Valingford, konsultantskoj kompaniji za građevinarstvo i hidrauliku životne sredine, rekao je da bi nanošenje dovoljno štete na brani zahtevalo veoma precizan udar.

Strukturalni kvar?

Brana Nova Kahovka – najveći rezervoar u Ukrajini u pogledu zapremine – je nizvodno najdalja brana od šest brana iz sovjetske ere na Dnjepru.

Činjenica da ovo postrojenje radi dugi niz decenija podstakla je spekulacije o mogućem strukturalnom kvaru.

„U pitanju je betonska gravitaciona brana, 35 metara visoka i 85 metara dugačka. To je veoma uobičajen tip brana širom sveta. One su građene stotinama godina i ako su dizajnirane i izgrađene dobro, i adekvatno održavane, šanse da se pokvare su veoma, veoma male. Bilo bi izuzetno neobično da se ovakav tip brane pokvari bez ikakvog upozorenja“, objašnjava Gof.

Međutim, nije jasno koliko je dobro brana održavana pod ruskom okupacijom.

U području koje okružuje branu vodile su se neke od najžešćih borbi od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i brana je ranije pretrpela izvesnu štetu.

Pojedini delovi brane i neke kapije za odvod vode su takođe oštećeni u eksploziji u novembru kada se ruska vojska povlačila sa zapadne obale Dnjepra a ukrajinske snage oslobodile Herson.

Si-En-Enova analiza satelitskih snimaka Maksara pokazala je da je put iznad brane bio oštećen samo nekoliko dana pre rušenja.

Takođe, podaci pokazuju da je nivo vode u rezervoaru iza brane bio na rekordnom nivou prošlog meseca.

„Brana je dizajnirana tako da izdrži veoma visoke nivoe vode, čak i ekstremne. Zato samatram da ona nije mogla da se sruši samo zbog viših nivoa vode“, kaže Gof.

Stručnjaci takođe razmatraju da li je kvar unutar elektrane mogao da izazove rušenje.

Gof je podsetio na eksploziju 2009. u stanici Sajano-Šušenskaja, najvećoj hidroelektrani u Rusiji.

„U tom konkretnom slučaju, postojao je problem sa jednom od turbina. Ona je neko vreme vibrirala i na kraju je eksplodirala. Usled toga su poginuli ljudi koji su se nalazili unutar postrojenja ali to nije imalo uticaja na branu zbog načina na koji je ona izgrađena“, objašnjava on.

Zato je, zaključuje Gof, „izuzetno malo verovatno“ da bi do takvog incidenta moglo da dođe bez prethodnog upozorenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari