Koje su oružje Amerikanci i Britanci upotrebili protiv Huta?

Hrvatski portal Index.hr u velikoj analizi piše da su ubrzo nakon napada i iz Vašingtona i iz Londona došle izjave da su ovog puta Huti preterali te da neće proći nekažnjeno.

Na američko-britanski odgovor nije se dugo čekalo. U noći između 11. i 12. januara američki ratni brodovi i britanski borbeni avioni napali su baze Huta u Jemenu. Po prvim izjavama američke vojske, napad je bio masivan na više od 60 ciljeva na 16 pozicija. Očito se tako sveobuhvatnim napadom pokušalo već prvim udarom bitno smanjiti sposobnost Huta da uzvrate.

Tomahavk je vrlo teško otkriti

Po prvim izveštajima, osnovno oružje napada bio je krstareći projektil Tomahavk. Za sada se zna da su iskorišćene izvedenice koje se lansiraju s brodova i podmornica UGM-109E Tomahawk Land Attack Missile (TLAM Block IV).

Tomahavk je razvijen još sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kao strateški krstareći projektil naoružan nuklearnom bojevom glavom namenjen lansiranju s aviona (primarno strateških bombardera). Ubrzo je razvijena i varijanta s klasičnom bojnom glavom.

Ova potonja prvi je put iskorišćena u borbi 1991. godine tokom operacije Desert Storm. Od tada do juče u borbama je iskorišćeno više od 2.000 Tomahavka, uključujući i u napadima na srpske položaje u Srbiji i Bosni i Hercegovini tpkom devedesetih.

Najbolja odlika Tomahavka, zbog čega je još uvek u upotrebi, je što ga je vrlo teško otkriti. Naročito s radarima smeštenim na zemlji. To se postiže tako što leti na tek desetak metara od zemlje visokom dozvučnom brzinom (oko 900 km/h).

Nekoliko različitih sistema navođenja, uključujući i satelitski GPS, omogućuje mu da leti u udolinama i između brda te zaobilazi položaje protivvazdušne obrane. Savremena ratna zrakoplovstva opremljena letećim radarima mogu otkriti i oboriti Tomahavke, ali Huti nemaju takve mogućnosti.

Druga odlična odlika Tomahavka je jako veliki domet. S obzirom na to da je izvorno razvijan kao oružje za nuklearne udare na ciljeve u dubini SSSR-a, ima domet od 1.600 kilometara, što znači mogućnost napada s vrlo sigurne udaljenosti. Velika bojeva glava mase veće od 450 kilograma sigurno uništava sve ciljeve osim one ukopane jako duboko pod zemlju.

Podmornica na nuklearni pogon

CNN tvrdi da su Tomahavk krstareći projektili lansirani s američke strateške podmornice USS Florida (SSBN-728). USS Florida je jedna od četiri podmornice klase Ohio koja je devedesetih prenamenjena iz podmornice naoružane balističkim projektilima s nuklearnim bojevim glavama u podmornice za izvođenje napada krstarećim projektilima. Time je dobijeno izrazito snažno oružje za delovanje u lokalnim ratovima.

Svaka od njih naoružana je s po 154 krstareća projektila UGM-109E Tomahawk Land Attack Missile (TLAM Block IV). Tako je dobijena najveća koncentracija krstarećih projektila na jednom plovilu. Dvadeset i dve okomite lansirne cevi prerađene su za smeštaj višefunkcionalnih lansirnih kontejnera tipa MACs (Multiple All-Up Round Canisters). U svakom od njih nalazi se sedam projektila Tomahavk.

S obzirom na nuklearni pogon, doplov podmornica klase Ohio je praktično neograničen, ali ljudska izdržljivost nije pa je autonomija 90 dana. Nuklearni pogon omogućava i vrlo visoke brzine krstarenja u zaronu (oko 25 čvorova), što podmornicama omogućava vrlo brzu prelokaciju u zonu borbenog delovanja.

Razarači

CNN tvrdi da je Pentagon potvrdio da su u napadu korišćeni i razarači naoružani krstarećim projektilima Tomahavk. Američka ratna mornarica trenutno ima samo dve klase razarača. Međutim, dva razarača klase Zumwalt uglavnom stoje vezani u nekoj pomorskoj bazi tako da u borbenim operacijama isključivo učestvuju razarači klase Arleigh Burke.

Oni su naoružani okomitim lanserima Mark 41 Vertical Launching System (ranije podklase 90, a kasnije 96 lansirnih cevi) iz kojih se mogu lansirati protivvazdušni i protivbrodski te krstareći projektili. Trenutno nije poznato koliko je razarača učestvovalo u napadu.

Borbeni avioni F/A-18E/F Super Hornet

U napadu su učestvovali i višenamenski borbeni avioni F/A-18E/F Super Hornet koji su poletali s nosača aviona USS Dwight D Eisenhower. Nakon što su Tomahavci onesposobili protivvazdušne sisteme otvoren je put za napade avionima.

Super Horner može poneti 8.000 kilograma naoružanja, što uključuje sve što je u arsenalu američke ratne mornarice i skoro sve u arsenalu američkog ratnog vazduhoplovstva. Trenutno nije poznato koja su oružja upotrebili protiv Huta. Najverovatnije vođene projektile vazduh-zemlja Joint Direct Attack Munition (JDAM) i laserski navođene bombe. Najbolja odlika JDAM sistema je satelitsko (GPS) samonavođenje. Loša odlika je što zbog toga JDAM ne može gađati pokretne ciljeve.

Kako bi se osigurala dodatna zaštita od protivvazdušnih sistema, Super Horneti su delovali zajedno s avionima za elektronsko delovanje EA-18G Growler. To su u osnovi Super Hornet dvosedi, kojima su ugrađeni sistemi za otkrivanje i ometanje elektromagnetnog zračenja, što ne obuhvata samo radare već i sisteme veze i mnogo šire.

Britanci su se uključili s Typhoonima

Britansko ratno vazduhoplovstvo uključilo se u napade višenamenskim borbenim avionima Typhoon. Ovaj je avion u javnosti puno poznatiji kao Eurofighter, jer je krajem osamdesetih i početkom devedesetih razvijan kao evropski projekat svih osim Francuske (koja je u istom razdoblju razvila Rafalee) i Švedske (razvila je Gripen). Typhoon je izvorno razvijan kao avion za prevlast u zračnom prostoru te su tek naknadnim modifikacijama i poboljšanjima dodane mogućnosti delovanja protiv ciljeva na zemlji.

Ako je za verovati CNN-u, britansko ratno vazduhoplovstvo odlučilo se za drugu najjeftiniju opciju delovanja (prva bi bila upotreba klasičnih gravitacijskih bombi) – laserski navođene bombe Paveway IV. Najbolja odlika Paveway IV vođenih bombi je da im je osnova obična gravitacijska bomba na koju se doda sistem za navođenje koji je kombinacija laserskog i satelitskog (GPS).

Loša strana je što domet delovanja Pavewaya IV vrlo mali – ako je bomba odbačena s vrlo velike visine pri visokoj dozvučnoj brzini od oko 30 kilometara. Kako laserski označivač ciljeva na Typhoonu nema toliki domet, cilj mora osvetljavati laserom ili bespilotna letelica ili izvidnička grupa na zemlji.