Koje su posledice rušenja brane u Ukrajini?

Spekulacije o potencijalnom rušenju brane Kahovka na jugu Ukrajine traju od kraja 2022. godine, kada su objavljene prve informacije da bi brana mogla da bude srušena kako bi se sprečila ukrajinska kontraofanziva.

Naravno, tokom 2022. Rusija je više puta optuživala Ukrajinu za napade na branu, pa su ovoga puta i ruski zvaničnici objavili da je brana oštećena usled razmene vatre.

Dok će se međusobne optužbe verovatno nastaviti i narednih dana, postavlja se pitanje zašto je brana Kahovka toliko važna za jug Ukrajine?

Brana Kahovka izgrađena je 1956. godine i najjužnija je od šest hidroelektrana izgrađenih duž reke Dnjepar tokom sovjetskog perioda.

Nizvodno od Kahovke postoji kanal koji se proteže sve do Crnog mora.

„Brana je visoka oko 30 metara i široka preko 3,2 kilometra i sadrži otprilike istu količinu vode kao Veliko slano jezero u američkoj državi Juta. Ova brana je samo jedan od tri glavna prelaza duž Dnjepra u oblasti Herson i je bila kritična linija snabdevanja ruskih snaga na desnoj obali reke Dnjepar“, piše Moskovski tajms (The Moscov Times).

O posledicama rušenja brane govorilo se još prošle godine, a u scenariju koji je opisan kao katastrofalan, naglašeno je da bi rušenje brane moglo dovesti do veoma razornog poplavnog talasa niz reku Dnjepar koji bi prouzrokovao velike poplave u područjima na jugu Ukrajine.

„Poplave će verovatno biti veće na levoj obali Dnjepra, koju drže Rusi“, navodi se u analizi.

Osim toga, narednih dana će ruski položaji na ovom delu fronta biti poplavljeni, a pucanje brane bi podjednako moglo da ugrozi i Krim.

„Smanjenje nivoa reke iza brane takođe ugrožava vodosnabdevanje Krima i rizikuje da prekine pristup rashladnoj vodi za nuklearnu elektranu koju kontroliše Rusija u ukrajinskom regionu Zaporožje“, navodi se u saopštenju.

Iako je šteta mnogo veća od koristi od samog rušenja brane, ona ipak postoji, bar kada je u pitanju ruska strana.

Naime, ovim potezom ruska vojska je najverovatnije „kupila” nekoliko nedelja vremena i tako sprečila mogući kontranapad ukrajinskih snaga duž Dnjepra, o čemu se govorilo poslednjih nedelja.

Međutim, ispuštena voda iz brane će poplaviti veliki deo leve obale reke, kao i luku Herson, što može imati nesagledive posledice po ovaj deo.

„Za 4-5 dana nakon rušenja brane, voda će izazvati poplave duž reke Bug u blizini Mikolajeva. Modelirani protok će dostići maksimum od 14.000 kubnih metara, što bi se moglo uporediti sa prosečnim protokom Nijagarinih vodopada od 2.400 kubnih metara. u sekundi“, navodi se u prethodnim analizama.

Inače, brane na Dnjepru zaštićene su ratnim zakonima, kao i Ženevskom konvencijom, što dodatno otežava probleme nakon ovog napada.

„Instalacije i objekti koji sadrže opasne sile, odnosno brane, nasipi i nuklearne elektrane, ne smeju biti predmet napada, čak i ako su ti objekti vojni ciljevi, ako takav napad može da izazove oslobađanje opasnih sila i posledično velike gubitke. među civilnim stanovništvom“, pojašnjava se.