Koje su Putinove opcije nakon vojnih poraza u Ukrajini?

On nema na raspolaganju puno opcija za brzi oporavak, a ako je sudeći po zapadnim obaveštajnim podacima i analizi otvorenih izvora, većina njegovih potencijalnih koraka nosi unutrašnji i geopolitički rizik, piše agencija Rojters.

Otkako je došao na vlast 1999. godine, islamski ekstremisti u Čečeniji i širem regionu Severnog Kavkaza bili su među najžešćim oružanim snagama sa kojima se Putin suočio. U tom slučaju je odlučio da eskalira upotrebom veće sile.

Rojters navodi neke od njegovih glavnih opcija u Ukrajini, prenose Vijesti.

Stabilizacija, pregrupisavanje, napad

Ruski i zapadni analitičari se slažu da – iz perspektive Moskve – ruske snage moraju hitno stabilizovati liniju fronta, zaustaviti napredovanje Ukrajine, pregrupisati se i, ako mogu, pokrenuti kontraofanzivu.

Na Zapadu, međutim, postoje sumnje da li Rusija ima dovoljno kopnenih snaga ili opreme, s obzirom na broj žrtava koje je pretrpela i količinu opreme koja je napuštena ili uništena tokom onoga što Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za uništavanje ukrajinske vojske. .

„Nema dovoljno radne snage“, rekao je Konrad Muzika, direktor konsultantske firme Rohan u Poljskoj, nakon gubitaka koje je pretrpela Rusija na severoistoku.

„Dobrovoljački bataljoni su oslabljeni, a regrutna kampanja ne daje očekivane rezultate. Mislim da će se situacija samo pogoršavati jer će sve manje ljudi želeti da se pridruži. Ako Moskva želi više ljudi, treba da izvrši mobilizaciju.“

Napori Rusije da poveća broj vojnika koje može da rasporedi uključuju formiranje novog 3. armijskog korpusa, novih snaga na čelu sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim, a Putin je prošlog meseca potpisao ukaz o povećanju ruskih oružanih snaga.

Rojters prenosi da će Putin morati da odluči da li će pristati na zahteve nacionalističkih kritičara da ukloni ili reorganizuje vrh vojske, uključujući svog bliskog saveznika, ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Putin nije sklon da odmah popusti pod pritiskom i ukloni svoje potčinjene, ali se dešavalo da se, posle izvesnog vremena, rastaje od njih.

Mobilizacija

Mobilizacija ruskih rezervnih snaga, koje broje dva miliona ljudi koji su služili vojni rok u poslednjih pet godina, je izvodljiva, ali zahteva vreme za obuku i raspoređivanje ljudstva.

Kremlj je u utorak saopštio da se opšta mobilizacija ne razmatra „u ovom trenutku“.

To bi značilo promenu zvaničnog narativa o Ukrajini i više se ne bi opisivala kao „specijalna vojna operacija“ sa ograničenim ciljevima, već kao neograničeni rat.

To bi primoralo vlasti da odustanu od politike pokušaja da se osigura da životi većine Rusa idu kao i pre 24. februara, kada je Putin napao Ukrajinu.

Dovođenje Rusije u potpuno ratno stanje nosi sa sobom unutrašnje političke rizike, pre svega rizik javnog otpora protiv prinudnog regrutacije.

To bi predstavljalo i svojevrsno priznanje da Rusija vodi opšti rat protiv druge slovenske zemlje – i da taj rat ide loše po Moskvu.

Andrej Kortunov, šef Organizacije RIAC bliske ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da veruje da vlasti nisu voljne da proglase mobilizaciju.

U velikim gradovima mnogi ljudi ne žele da idu da se bore, a mobilizacija verovatno neće biti popularna“, rekao je Kortunov. „Drugo, mislim da je u Putinovom interesu da se cela ova stvar predstavi kao ograničena operacija. Država bi želela da sačuva status kvo što je više moguće bez radikalnih promena.“

Toni Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji, rekao je za Rojters da je svakako potrebno da prođu meseci pre nego što se mobilizacija odrazi na borbenu snagu Rusije.

On veruje u „rusku zimu“

Dva ruska izvora upoznata sa razmišljanjem u Kremlju rekli su britanskoj agenciji prošlog meseca da se Putin nada da će skokovite cene energenata i moguće nestašice ove zime ubediti Evropu da primora Ukrajinu na primirje – pod ruskim uslovima.

Međutim, neke evropske diplomate smatraju da su nedavni uspesi Ukrajine na bojnom polju potkopali napore nekih Evropljana da nateraju Kijev na ustupke, dok se čini da su zemlje poput Nemačke poslednjih nedelja zauzele tvrđi stav prema Moskvi i postale odlučnije da prevazilaženje energetskih problema tokom zime.

Evropska unija zabranila je uvoz ruskog uglja i odobrila delimičnu zabranu uvoza ruske sirove nafte.

Rusija je, zauzvrat, oštro smanjila izvoz gasa u Evropu i jasno stavila do znanja da bi mogla da zabrani sav izvoz energije, adut koji Putin tek treba da iskoristi.

Još razorniji raketni napadi

Posle neuspeha na severozapadu Ukrajine, Rusija je raketama gađala ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu. To je izazvalo privremeni nestanak struje u Harkovu i susednim Poltavskim i Sumskim regionima. Pogođeni su i vodosnabdevanje i mobilne mreže.

Taj potez pozdravili su neki ruski nacionalisti koji bi želeli da Moskva koristi krstareće rakete za trajnije onesposobljavanje ukrajinske infrastrukture. Taj potez bi, kako prenosi Rojters, svakako izazvao međunarodnu osudu.

Nacionalisti su takođe dugo pozivali Moskvu da napadne centre za „donošenje odluka“ u Kijevu i drugde, što bi bilo teško postići bez ogromne kolateralne štete, navodi Rojters.

Štete kroz ugovor o žitu

Putin se požalio da je sporazum uz posredovanje UN i Turske koji Ukrajini omogućava izvoz žitarica i drugih prehrambenih proizvoda preko Crnog mora nepravedan prema siromašnijim zemljama i Rusiji.

Ruski lider bi ove nedelje trebalo da razgovara sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom o izmenama tog sporazuma, koji ukrajinskom budžetu donosi preko potreban prihod. Ako Putin želi da nanese trenutnu štetu Ukrajini, mogao bi da suspenduje ili poništi sporazum, ili da odbije da ga obnovi kada istekne u novembru. Zapad i siromašnije zemlje Afrike i Bliskog istoka krivile bi ga za pogoršanje globalne nestašice hrane. Optužio bi Ukrajinu.

Mirovni sporazum

Kremlj kaže da će Kijevu diktirati uslove bilo kakvog mirovnog sporazuma kada za to dođe vreme, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da će upotrebiti silu da oslobodi svoju zemlju.

Zelenski je rekao da to uključuje Krim koji je Rusija pripojila 2014. Moskva je više puta najavljivala da je status Krima zauvek rešen.

Zaustavljanje osvojene teritorije u istočnoj Ukrajini u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici ili Luganskoj Narodnoj Republici koju podržava Rusija takođe izgleda politički nemoguće za Moskvu pošto ih je formalno priznala.

Potpuno „oslobođenje“ ovih samoproglašenih država od ukrajinskih snaga bio je jedan od glavnih razloga koji se navodi za „specijalnu vojnu operaciju“.

Povratak osvojenih teritorija na jugu Ukrajine, gde Rusija delimično kontroliše tri oblasti, takođe bi bilo teško „prodati“ domaćoj javnosti, navodi se u analizi Rojtersa.

Južna Hersonska oblast se nalazi iznad Krima i tu se nalazi kanal iz kojeg crnomorsko poluostrvo prima većinu vode. Zajedno sa susednom Zaporoškom oblašću, Herson takođe obezbeđuje Rusiji kopneni koridor preko kojeg može da snabdeva Krim, što je Moskva istakla kao veliku nagradu.

Nuklearni potez

Zvaničnici ruske vlade odbacuju zapadne navode da će Moskva koristiti taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, ali to, kako piše Rojters, i dalje zabrinjava neke na Zapadu.

Osim što je prouzrokovao masovne žrtve, takav potez je mogao da izazove opasnu eskalaciju događaja i formalno da uvuče zapadne zemlje u direktan rat sa Rusijom.

Ruska nuklearna doktrina dozvoljava upotrebu nuklearnog oružja ako se ono – ili drugo oružje za masovno uništenje – upotrebi protiv nje, ili ako se ruska država suoči sa egzistencijalnom pretnjom od konvencionalnog oružja.

U kvazi-autobiografiji 2000, Putin se prisećao kako je, odrastajući u trošnoj stambenoj zgradi u tadašnjem Lenjingradu, štapom saterao pacova u ćošak i bio iznenađen kada je životinja nasrnula na njega i okrenula ploču.

Brenton, bivši britanski ambasador u Rusiji, upozorio je da bi Putin saterani u ćošak mogao da se odluči za nuklearnu opciju ako se suoči sa ponižavajućim porazom bez izlazne strategije.

„Ako je Rusija suočena sa izborom da se bori protiv prethodno izgubljenog rata i pada Putina s jedne strane, i neke vrste nuklearne opcije s druge, ne bih se zakleo da neće izabrati ovo drugo“, Brenton rekao.

Penzionisani američki general Ben Hodžis, bivši komandant američkih vojnih snaga u Evropi, slaže se da je to rizik, ali misli da je malo verovatan.

„Time se ništa ne bi postiglo na bojnom polju, bilo bi nemoguće da SAD stoje po strani i ne reaguju, a mislim da Putin ili njegovi najbliži savetnici nemaju samoubilačke tendencije“, rekao je Hodžis.

Na početku rata odbio je mirovni sporazum

U potezu koji sugeriše da je Putin imao šire ciljeve kada je naredio invaziju na Ukrajinu 24. februara, on je odbacio privremeni sporazum sa Kijevom na početku rata, rekle su za Rojters tri osobe bliske ruskom rukovodstvu.

Rekli su da će sporazum zadovoljiti zahtev Rusije da Ukrajina ostane van NATO-a. Kremlj je rekao da izveštaj Rojtersa „nema apsolutno nikakve veze sa realnošću“. Takođe je rekao da ambicije Ukrajine da uđe u NATO i dalje predstavljaju pretnju za Rusiju.

Rojters je juče izvestio da Zelenski i njegova vlada proučavaju predloge koje su sačinili visoki zvaničnici i bivši šef NATO-a Anders Fog Rasmusen, a koji predviđaju da zapadne zemlje Kijevu daju buduće bezbednosne garancije.

Rusija je već osudila nacrt dokumenta, koji takođe naglašava stalne težnje Ukrajine „da se pridruži NATO-u i koristi svoje odredbe o međusobnoj odbrani“.