Koje svetske metropole bi mogle da nestanu do 2030. godine?

„Porast nivoa mora je budućnost koja tone. Porast nivoa mora nije jedina pretnja. To je multiplikator pretnje“, rekao je Gutereš Savetu bezbednosti UN tokom sastanka o bezbednosnim rizicima u vezi sa porastom nivoa mora.

On je rekao da za stotine miliona ljudi koji žive u malim ostrvskim državama u razvoju i drugim niskim obalnim područjima širom sveta, porast nivoa mora predstavlja veliki problem.

„Povećani nivo mora ugrožava živote i ugrožava pristup vodi, hrani i zdravstvenoj zaštiti“, rekao je Gutereš.

Sa klimatskim promenama, polarni led se topi, nivo mora raste i vremenske prilike se menjaju, a sve snažnije oluje stižu u područja koja ranije nisu bila zahvaćena ovakvim nepogodama. Obalni gradovi su izloženi poplavama zbog monsuna i obilnih kiša i zbog toga tonu, a naučnici daju mračne prognoze – neke od svetskih metropola mogle bi da budu potpuno pod vodom do 2030. godine.

Majami, Florida, SAD

Nivo mora u Majamiju raste alarmantnom brzinom. I to ne samo da preti oštećenjem gradske infrastrukture, već dovodi i do poplava koje zagađuju vodu za piće i time dodatno ugrožavaju stanovnike. Pored trenutnog odgovora za zaustavljanje klimatskih promena, Majami će morati da preduzme konkretnije korake da se spase od potonuća – moraće da ojača svoju bazu i podigne određene strukture iznad nivoa vode.

Bangkok, Tajland

Bangkok je izgrađen na veoma mekom glinovitom tlu koje je sklono poplavama. Istraživanja su pokazala da ovo poznato turističko mesto svake godine potone oko dva do tri centimetra. Mnogo brže od drugih sličnih gradova na obali. Prema studiji iz 2020. godine, Bangkok je prvi u redu koji će iskusiti velike efekte globalnog zagrevanja. Stručnjaci predviđaju da će Bangkok opadati sa malim izgledima za oporavak.

Amsterdam, Holandija

Holanđani su stručnjaci za prevenciju od poplava, pa su razvili napredan sistem nasipa, brana i drugih barijera koje vodu drže dalje od infrastrukture i stanovništva. Čak i tako, oni su primorani da pažljivo prate i uporno unapređuju sisteme kako bi sprečili katastrofalne posledice. Mnogi tvrde da je opasnost neizbežna zbog stalnog poniranja zemlje kao posledica klimatskih promena.

Basra, Irak

Basra je glavni lučki grad Iraka, koji se nalazi uz jaku i široku reku Šat el-Arab, koja se uliva u Persijski zaliv. Naučnici predviđaju da bi ovaj osiromašeni arapski grad mogao biti delimično ili potpuno potopljen u narednih deset godina.

Džordžtaun, Gvajana

Kada su u pitanju oblasti koje bi uskoro mogle potonuti kao rezultat globalnog zagrevanja, Karibi su na vrhu liste. Najviše se priča o glavnom gradu Gvajane – Džordžtaunu, koji se nalazi na ušću reke Demerara u Atlantski okean. Vekovima se ovaj grad od oluja i drugih vremenskih neprilika branio gigantskim zidom dužine 450 kvadratnih kilometara. Situacija je takva da zemlja mora značajno da ojača taj zid kako bi centralne delove grada sačuvala od velikih oštećenja.

Ho Ši Min, Vijetnam

Poplave i tropske oluje prete oblasti Ho Ši Mina duž delte Mekonga. Naučnici predviđaju da će istočni delovi oko reke uskoro biti nenaseljeni. Posebno su ugrožene močvare Tu Tima, a stručnjaci ističu da bi mogle da završe pod vodom i pre 2030. godine.

Kolkata, Indija

Glavnom gradu indijske države Zapadni Bengal preti prirodna katastrofa. Kolkata bi mogla da bude delimično potopljena do 2030. zbog velikih poplava. Nažalost, ovo je veoma siromašan deo sveta koji nema odgovarajuću finansijsku inicijativu za očuvanje tradicionalnog načina života na ovim prostorima.

Nju Orleans, SAD

Nju Orleans, zajedno sa svojom bogatom istorijom i raznolikom kulturom, tone jednom od najbržih stopa na svetu. Istraživanje NASA-e iz 2016. godine otkrilo je da bi ceo grad mogao biti potopljen do kraja ovog veka. Nju Orleans je bio potpuno iznad nivoa mora u 18. veku, sto godina kasnije pet odsto je bilo potopljeno. Dok je ta cifra danas narasla na 50 odsto. Nepoželjnoj situaciji doprinosi i geografski položaj, ali i ljudska aktivnost, uključujući i bušenje u potrazi za naftom i prirodnim gasom.

Venecija, Italija

Prelepa Venecija potone oko dva milimetra svake godine i suočava se sa velikim poplavama koje nanose štetu gradu i njegovim stanovnicima. Čak 90 odsto ovog italijanskog grada potopljeno je 2019. godine. Štetna situacija je dodatno pogoršana erozijom obale i crpljenjem podzemnih voda. Iako je grad preduzeo nekoliko važnih koraka – uključujući projekat brane za poplavu Mose, direktni efekti klimatskih promena u porastu nivoa mora zahtevaju stalno praćenje i još više zaštitnih mera, prenosi Oslobođenje.