Koje zemlje su već značajno smanjile zavisnost od Rusije, ali im i dalje preti teška zima?

Istovremeno sa predlozima Evropske komisije, češko predsedavanje Savetom EU podelilo je sa članicama nekoliko „non-pejpera“, odnosno pripremnih dokumenata za sastanak ministara. Predlozi češkog predsedništva i Komisije uglavnom su na istoj liniji.

Ključni elementi i ciljevi su odvajanje cene gasa od formule za određivanje cene električne energije, uvođenje posebnog poreza na ekstraprofitne proizvođače i snabdevače električnom energijom i, možda najteži predlog, postavljanje granice za cena po kojoj će EU kupovati gas od Rusije.

Sporna formula

Evropska unija već duže vreme upozorava da se u novonastaloj situaciji ne može održati formula po kojoj se cena struje određuje prema ceni najskupljeg derivata za proizvodnju struje, a to je trenutno gas.

Zbog toga će, smatraju diplomate u Briselu, verovatno biti dovoljna podrška predlogu da se cena gasa izuzme iz cene struje i da se postavi limit cene struje proizvedene iz drugih izvora, čija je cena, uprkos povećanje, znatno niže od cene gasa.

Ursula fon der Lajen juče je imala i radni ručak sa ambasadorima zemalja članica kako bi zbližili svoje stavove.

Dok su ključni predlozi dobili veliku podršku, uključujući onaj o ekstraprofitnim nametima, predlog da se ograniči cena ruskog gasa nailazi na prepreke. Argument onih koji se tome protive je da bi Rusija u tom slučaju potpuno prekinula izvoz gasa u Evropsku uniju, što je ruski predsednik Vladimir Putin već najavio, piše Jutarnji list.

Među članicama koje su sada skeptične je Nemačka, zemlja koja najviše uvozi ruski gas, a čiji je uvoz poslednjih dana značajno opao. Nemačka je, međutim, punila kapacitete svojih skladišta ubrzano, čak i brže od cilja koji je postavila Evropska komisija.

– Ostajemo skeptični kada je reč o ograničenjima cena gasa, ali smo generalno spremni da razgovaramo u evropskim okvirima – rekao je portparol nemačkog Ministarstva ekonomije.

Francuska „za“

Za mnoge diplomate u EU Nemačka je dugo bila jedan od ključnih problema jer Moskva oklevanje Berlina doživljava kao slabost EU. I na kraju, kada i Nemačka pristane na mere, njihov efekat je slab.

Fon der Lajen nije odustala od tog predloga, a ohrabrena je podrškom Francuske. Ona smatra da je neophodno da Evropska unija spreči Rusiju da koristi gas kao oružje i da profitira od agresije na Ukrajinu upravo zbog ogromnog povećanja cene gasa. Među predloženim merama je i smanjenje potrošnje, što bi dovelo do smanjenja tražnje na tržištu, a samim tim i uticalo na cene električne energije.

Jedan od mogućih razloga za oprez Nemačke kada je reč o restrikcijama gasa je obaveza Nemačke da određene količine koje ima u svojim skladištima podeli sa drugim članicama EU u slučaju potpune obustave isporuke gasa iz Rusije u EU. EU želi da zemlje članice pomažu jedna drugoj u vanrednim situacijama tokom zime, po principu solidarnosti. Tako je Francuska već izrazila spremnost da Nemačkoj isporučuje gas, a zauzvrat od nje dobija struju.

U EU naglašavaju da je već došlo do značajnog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, ali su razlike između zemalja članica i dalje ogromne, pošto neke više uopšte ne uvoze ruski gas, dok su druge 100 odsto zavisne od ruskog gasa.