Foto: EPA-EFE/ALLISON ROBBERT / POOLForbes Hrvatska je već pisao o podgrevanju inicijative novoizabranog predsednika Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda, a podsetili smo da je to već ranije najavio i da nije prvi američki predsednik koji je pokrenuo takvu inicijativu.
Takođe smo naglasili da Grenland nije na prodaju. Grenland je dobio autonomiju 2009. godine, a promena njegovog vlasništva ili pravnog statusa zahtevala bi promenu danskog ustava, piše Rojters, prenosi Forbs Hrvatska.
Lideri Grenlanda i Danske odbili su Trampove predloge, ali on ne popušta. Poseta njegovog sina Grenlandu i najave o „toplim pozdravima” Donalda Trampa stanovnicima Grenlanda ne dozvoljavaju da se ta tema olako skine sa dnevnog reda.
Što se krije ispod leda na Grenlandu?
Grenland je nesumnjivo značajno strateški pozicioniran, između Europe i SAD-a te na putu severozapadnog pomorskog prolaza preko Arktika, ali to je takođe i područje s velikim zalihama mnogih minerala i metala, koji su zbog otapanja leda u kontekstu klimatskih promjna sve dostupniji, piše Forbes Slovenija.
Uz obale Grenlanda nalaze se potencijalno velika nalazišta nafte i plina. Prema proceni danskog i grenlandskog geološkog zavoda, posebno na zapadnoj obali ostrva nalazi se oko 18 milijardi barela još neotkrivenih rezervi nafte, dok se na istočnoj obali procenjuje da ima oko 4.200 milijardi kubnih metara plina.
Reč je, dakle, o neotkrivenim zalihama. Naftne kompanije kao što su Shell, Ekkon i Eni istražuju naftu na Grenlandu od 1970-ih, ali zbog teških uslova do sada nisu uspele. Vlada Grenlanda je 2021. godine takođe zabranila izdavanje novih dozvola za istraživanje. Oni su naveli klimatske promene, uključujući porast nivoa mora zbog topljenja glečera, kao i finansijsku neodrživost.
Grenland je takođe bogat retkim zemljama, ključnim mineralima za proizvodnju zelenih tehnologija, i uranijumom koji se koristi kao gorivo u nuklearnim reaktorima. Prema podacima Grenlandske kancelarije za minerale, ostrvo je takođe bogato zlatom, srebrom, bakrom, olovom, cinkom, grafitom i mermerom.
Rastući nivo autonomije ukazuje na snažne i dugogodišnje težnje Grenlanđana za nezavisnošću. Budući da trenutno veliki deo privrede ostrva čine subvencije Danske (pored ribolova i u manjoj meri turizma) u vrednosti od oko 500 miliona evra, pojedini zagovornici nezavisnosti alternativu vide u eksploataciji prirodnih resursa. S druge strane, neki se protive ovim projektima zbog negativnog uticaja na životnu sredinu.
Vlada Grenlanda je u novembru 2021. dodala zabranu eksploatacije rude uranijuma uz zabranu novih dozvola za naftu i gas, što je zaustavilo razvoj jednog od najvećih rudnika oksida retkih zemalja na svetu, Kvanefjeld na jugu Grenlanda. Rudnik je razvila australijska kompanija Energi Transition Minerals (ranije Greenland Minerals Ltd.), u kojoj od 2016. najveći vlasnički udeo (11 odsto) ima kineska kompanija za eksploataciju retkih zemalja Shenghe Resources Holdings, piše Forbes. Slovenija.
Kina dominira u proizvodnji i preradi retkih zemalja, grupe od 17 minerala koji se koriste u tehnologijama od potrošačke elektronike do vetroturbina. Ovi elementi takođe imaju brojne vojne primene.
Čovek se pita kako bi se Grenlanđani osećali da im Tramp, na primer, nudi milijardu dolara godišnje subvencija. To već zabrinjava Dansku, koja je nedavno povećala izdvajanja za odbranu Grenlanda, a danski kralj je u zvaničnom grbu dao veći značaj obema prekomorskim teritorijama, Grenlandu i Farskim Ostrvima.
Za sada, premijer Grenlanda Mute Bourup Egede, koji predvodi vladajuću separatističku partiju, ne pokazuje naklonost nijednoj strani. „Da ponovim, Grenland pripada Grenlanđanima. Naša budućnost i borba za nezavisnost je naš posao“, napisao je on na Fejsbuku. „Dok drugi, uključujući Dance i Amerikance, imaju pravo na svoje mišljenje, mi ne smemo biti zarobljeni histerijom i spoljnim pritiscima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
