Koji su događaji obeležili klimatsku 2022. godinu?

Pored klimatske, i efekti energetske krize postajali su, kako je vreme odmicalo, sve evidentniji, a obični građani ih na svojim plećima osećaju kroz poskupljenje struje i gasa, ali i svakodnevne apele za štednju energije. A s obzirom na rastuće cene svega, od igle do lokomotive, „Štedi!” se za mnoge pretvara u univerzalno životno geslo koje i te kako izlazi iz okvira energetske potrošnje.

Kod nas suša…

Nama u Srbiji će 2022. verovatno ostati upamćena po letnjoj suši koja je desetkovala prinose žitarica – rod kukuruza je, pre svega u Vojvodini, temeljno smanjen. U Klima101 izveštaju smo istraživali zašto suše imaju tako katastrofalne posledice po poljoprivredu i ima li izlaza iz tog začaranog kruga, piše portal Klima101.rs.

No, naša zemlja nije bila izuzetak od pravila. Visoke temperature praćene manjkom padavina prouzrokovale su sušne uslove na skoro dve trećine evropskog kontinenta. Tako u pojedinim delovima doline italijanske reke Po kiša letos nije padala skoro četiri meseca.

Inače, bila je ovo godina kada je po prvi put u istoriji merenja živa u termometru premašila četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Štaviše, temperaturni rekordi su između juna i avgusta padali od Francuske preko Nemačke do Hrvatske. To je ovo leto dovelo na prvo mesto najtoplijih u Evropi, saopštila je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus. Srednja temperatura na kontinentu je bila za 1,34 °C viša u odnosu na prosek u periodu od 1991. do 2020.

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji su tokom poslednje 71 godine od leta 2022. bila toplija jedino leta 2017. i 2012, što će reći da je za nama treće najtoplije leto kod nas.

Prema naučnim procenama, pojava letnjih vrućina, koje smo doživeli ovog leta, bila bi praktično nemoguća da ljudi nisu izazvali globalno zagrevanje.

… a sa druge strane sveta – poplave

Dok su srpski i evropski poljoprivrednici nestprljivo gledali u nebo očekujući par kapi osveženja za svoje njive, Pakistanci su se sredinom juna našli u potpuno drugačijem problemu: jake monsunske padavine i topljenje lednika, izazvano toplotnim talasom, prouzrokovali su kolosalne poplave koje su potrajale čak do oktobra.

Voda je prekrila dve trećine ogromne teritorije ove siromašne države, a preko 1,5 miliona hektara zemljišta je uništeno. Sedam miliona stanovnika Pakistana moralo je da napusti svoje domove, a smrtno je stradalo preko 1700 osoba. Finansijski gubici se mere desetinama milijardi evra.

Šta su nam doneli, a šta odneli, Samiti Ujedinjenih nacija?

Udeo Pakistana u svetskim emisijama ugljen-dioksida iznosi manje od 1%, ali se 2022. našao na jednom od najozbiljnijih udara globalnog zagrevanja: upravo se na ovaj način razotkriva fenomen klimatske nepravde.

Iako su razvijene zemlje godinama žmurile na ovu kompleksnu temu, lideri su napravili određeni pomak na ovogodišnjem dvadeset sedmom Klimatskom samitu Ujedinjenih nacija (COP27): tokom novembra u Egiptu dogovoreno je osnivanje fonda za nadoknadu gubitaka i štete od klimatskih promena čija će sredstva biti namenjena za države u razvoju.

Bez obzira na ovaj uspeh, mnogi kažu da je COP27 zapravo mesto umiranja ideje o ograničenju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C zato što su izostale jače obaveze o napuštanju fosilnih goriva.

Nekoliko nedelja kasnije usledio je još jedan bitan sporazum Ujedinjenih nacija, zaključen u Montrealu, samo je ovog puta u fokusu bila priroda: trećina kopna i okeana treba da se zaštiti do kraja decenije na globalnom nivou.

Trenutno je pod zaštitom 17% kopnenih i 10% morskih područja. Cilj povećanja jeste da se preokrene aktuelni trend nestanka biodiverziteta.

Kako je ovo još jedna veoma značajna kriza, njeno ublažavanje se smatra misijom koja je ekvivalentna zauzdavanju globalnog zagrevanja. Zbog toga se sporazum Kunming-Montreal o spašavanju prirode poredi sa Pariskim.

Da li ste znali da je upravo od ove godine zdrava, čista i održiva životna sredina zapravo vaše ljudsko pravo? Ujedinjene nacije izglasale su ovu rezoluciju 28. jula u Njujorku – a među 161 državom koja se opredelila za usvajanje ove odluke našla se i Srbija.

Ironija je da je svet istog dana potrošio sve resurse koje Zemlja može da regeneriše u toku godinu dana i da smo tako 209. dana 2022. ušli u ekološki dug – te da nismo bili ništa više štedljivi nego u prošlosti.

Ceo tekst pročitajte na Klima101.rs