„Istorija političkog nasilja u SAD seže od osnivanja 1776.“: Koji su predsednici ubijeni a na koje je pokušan atentat?

Abraham Linkoln, 16. predsednik SAD

Abraham Linkoln 16. predsednik SAD prvi je predsednik koji je ubijen, a upucao ga je Džon Vilks But 14. aprila 1865, dok su on i njegova supruga Meri Tod Linkoln prisustvovali izvođenju komedije „Naš američki rođak“ u Fordovom teatru u Vašingtonu, podseća Radio Slobodna Evropa.

Linkoln je odveden u kuću preko puta pozorišta na lečenje nakon što je pogođen u potiljak.

Umro je sledećeg jutra. Njegova podrška pravima Afroamerikanaca navodi se kao motiv za ubistvo.

Dve godine pre atentata, tokom Građanskog rata, koji se vodio zbog ropstva, Linkoln je izdao Proklamaciju o emancipaciji dajući slobodu robovima unutar Konfederacije.

Linkolna je nasledio potpredsednik Endrju Džonson.

But je ubijen 26. aprila 1865. nakon što je pronađen kako se krije u štali blizu Bouling Grina u Virdžiniji.

Džejms Garfild, 20. predsednik

Garfild je bio drugi predsednik koji je ubijen, šest meseci nakon što je preuzeo dužnost.

Bio je na železničkoj stanici u Vašingtonu 2. jula 1881. gde je trebalo da se ukrca na voz za Novu Englesku kada ga je ubio Čarls Gito.

Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona, bezuspešno je pokušao da pronađe metak u Garfildovim grudima koristeći uređaj koji je dizajnirao posebno za predsednika.

Smrtno ranjeni predsednik ležao je u Beloj kući nekoliko nedelja, ali je umro u septembru nakon što je odveden na obalu Nju Džersija.

Garfilda je nasledio potpredsednik Čester Artur.

Gito je proglašen krivim i pogubljen u junu 1882.

Vilijam Mekinli, 25. predsednik

Mekinli je upucan nakon što je održao govor u Bafalu, Njujork, 6. septembra 1901.

Rukovao se sa okupljenim građanima koji su prolazili kroz liniju za prijem kada je jedan muškarac ispalio dva hica u njegove grudi iz neposredne blizine.

Doktori su očekivali da će se Mekinli oporaviti, ali se oko rane pojavila gangrena.

Mekinli je umro 14. septembra 1901, šest meseci nakon što je započeo svoj drugi mandat.

Nasledio ga je potpredsednik Teodor Ruzvelt.

Leon F. Čolgoš, nezaposleni 28-godišnji stanovnik Detroita, priznao je da je pucao. Proglašen je krivim i pogubljen na električnoj stolici 29. oktobra 1901. godine.

Frenklin D. Ruzvelt, 32. predsednik

Ruzvelt, u to vreme novoizabrani predsednik, upravo je održao govor u Majamiju iz zadnjeg dela otvorenog automobila kada su odjeknuli pucnji.

Ruzvelt nije povređen u toj pucnjavi u februaru 1933. u kojoj je ubijen gradonačelnik Čikaga Anton Čermak.

Đusepe Zangara je optužen za napad i osuđen na smrt.

Hari S. Truman 33. predsednik

Truman je odseo u Bler hausu, preko puta Bele kuće, u novembru 1950. kada su dvojica naoružanih napadača provalila unutra.

Truman nije povređen, ali su policajac Bele kuće i jedan od napadača ubijeni u razmeni vatre. Još dva policajca Bele kuće su ranjena.

Oskar Kalazo je uhapšen i osuđen na smrt. Truman je 1952. kaznu preinačio u doživotni zatvor.

Predsednik Džimi Karter ga je pustio iz zatvora 1979.

Džon F. Kenedi, 35. predsednik

Kenedija je ubio čovek naoružan puškom velike snage dok je bio u poseti Dalasu u novembru 1963. sa prvom damom Žaklin Kenedi.

Pucnji su odjeknuli dok se predsednikova povorka vozila kroz Delalej Plaza u centru Dalasa.

Kenedi je hitno prebačen u Memorijalnu bolnicu Parkland, gde je ubrzo preminuo.

Nasledio ga je potpredsednik Lindon B. Džonson, koji je položio zakletvu u konferencijskoj sali u Air Force One-u.

On je jedini predsednik koji je položio zakletvu u avionu.

Nekoliko sati nakon atentata, policija je uhapsila Lija Harvija Osvalda nakon što je pronašla snajper u obližnjoj zgradi, Teksaškom depou školskih knjiga.

Dva dana kasnije, Osvalda su odvodili iz policijske uprave u okružni zatvor kada je vlasnik noćnog kluba u Dalasu Džek Rubi pojurio ka njemu i ubio ga.

Džerald Ford, 38. predsednik

Ford se suočio sa dva pokušaja atentata u roku od nekoliko nedelja 1975. i nije povređen ni u jednom.

U prvom pokušaju, Ford je bio na putu na sastanak sa guvernerom Kalifornije u Sakramentu kada se pripadnica kulta Čarlsa Mensona Linet „Skviki“ From progurala kroz gomilu na ulici, izvukla poluautomatski pištolj i uperila ga u Forda.

Međutim, pištolj nije opalio.

From je osuđena na zatvorsku kaznu i puštena 2009.

Sedamnaest dana kasnije druga žena, Sara Džejn Mur, suočila sa Fordom ispred hotela u San Francisku. Mur je ispalila jedan hitac i promašila.

Prolaznik ju je zgrabio za ruku dok je pokušala da opali drugi put.

Mur je bila u zatvoru do 2007.

Ronald Regan, 40. predsednik

Regan je silazio sa podijuma nakon govora u Vašingtonu u martu 1981. kada ga je upucao Džon Hinkli mlađi, koji je bio u masi.

Regan se oporavio. Još tri osobe su upucane, uključujući njegovog sekretara za štampu Džejmsa Brejdija, koji je ostao delimično paralizovan.

Hinkli je uhapšen i zatvoren u mentalnu bolnicu nakon što ga je porota proglasila nevinim zbog mentalne neuračunljivosti.

Hinkli je oslobođen 2022. sudskog nadzora nakon što je sudija utvrdio da „više nije opasan ni za sebe ni za druge“.

Džordž Buš mlađi, 43. predsednik

Buš je prisustvovao skupu u Tbilisiju 2005. sa gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem kada je na njega bačena ručna bomba.

Obojica su bila iza neprobojne barijere kada je granata, umotana u tkaninu, pala oko 30 metara od njih. Granata nije eksplodirala, a niko nije povređen.

Vladimir Arutjunijan je osuđen na doživotni zatvor.

Teodor Ruzvelt, predsednički kandidat

Na bivšeg predsednika je pucano u Milvokiju 1912. dok je vodio kampanju za povratak u Belu kuću.

Teodor Ruzvelt je prethodno bio u dva mandata predsednik i ponovo se kandidovao kao kandidat treće strane.

Presavijeni papiri i metalna kutija za naočare u Ruzveltovom džepu očigledno su prigušili udarac metka pa nije ozbiljno povređen.

Džon Šrank je uhapšen i proveo je ostatak života u duševnim bolnicama.

Robert F. Kenedi, predsednički kandidat

Kenedi je vodio kampanju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke kada je ubijen u hotelu u Los Anđelesu – nekoliko trenutaka nakon govora pošto je pobedio na primarnim izborima u Kaliforniji 1968.

Kenedi je bio američki senator iz Njujorka i brat predsednika Džona F. Kenedija, koji je ubijen pet godina ranije.

U pucnjavi je ranjeno još pet osoba.

Sirhan Sirhan je osuđen za ubistvo prvog stepena i osuđen na smrt. To je zamenjeno doživotnim zatvorom, u kome Sirhan ostaje nakon što je prošle godine odbijen njegov poslednji zahtev za puštanje na slobodu.

Džordž C. Volas, predsednički kandidat

Volas je vodio kampanju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke kada je upucan tokom kampanje u Merilendu 1972. godine, u incidentu koji ga je ostavio paralizovanim od struka nadole.

Volas, guverner Alabame, bio je poznat po svojim segregacionim stavovima, kojih se kasnije odrekao.

Artur Bremer je osuđen na zatvorsku kaznu. Pušten je 2007.