Koji su Putinovi prioriteti i zašto umanjuje značaj ukrajinskog preuzimanja Kurska?

Sa najvećim delom svojih vojnih hitnih ofanziva unutar Ukrajine, čini se da Kremlju za sada nedostaje dovoljno rezervi da protera ukrajinske snage.

Čini se da predsednik Vladimir Putin ne gleda na napad ili barem ostavlja utisak da ga tako posmatra kao da nije dovoljno ozbiljna pretnja koja bi opravdala povlačenje trupa iz regiona Donbas na istoku Ukrajine.

„Putinov fokus je na kolapsu ukrajinske države, za koji veruje da će automatski učiniti bilo kakvu teritorijalnu kontrolu irelevantnom“, napisala je Tatjana Stanovaja, viša naučna saradnica Karnegi Centra za Evroaziju Karnegi Rusija.

Putinovi prioriteti

Nekoliko meseci nakon što je pokrenuo invaziju u punom obimu na Ukrajinu 2022. Putin je nezakonito anektirao ukrajinske regione Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson kao deo ruske teritorije, a njihovo potpuno zauzimanje je bio glavni prioritet.

On je u junu izjavio da Kijev mora da povuče svoje snage iz delova onih regiona koje kontroliše kao uslov za mirovne pregovore, što je zahtev koji Ukrajina odbija.

„U rasporedu snaga u susret ukrajinskom upadu, Rusija čini sve što može da izbegne izvlačenje jedinica iz sopstvene ofanzive u Donbasu“, rekao je Najdžel Guld-Dejvis iz Međunarodnog instituta za strateške studije.

„Rusija trenutno procenjuje da može da obuzda pretnju na sopstvenom tlu bez ugrožavanja svog najvažnijeg cilja u Ukrajini“.

Čak i dok su ukrajinske snage upale u Kursk 6. avgusta, ruske trupe su nastavile polako napredovati oko strateškog grada Pokrovska i drugih delova oblasti Donjecka.

„Rusija je veoma zainteresovana da nastavi napade na Pokrovsk i da ne oduzima resurse od Pokrovska do Kurska“, rekao je Niko Lange, viši saradnik u Vašingtonskom Centru za analizu evropske politike.

Za razliku od Pokrovska, gde su ukrajinske snage izgradile obimna utvrđenja, drugi delovi Donjecka koji su još uvek pod ukrajinskom kontrolom su manje zaštićeni i mogli bi biti znatno ranjiviji od ruskog napada ako Pokrovsk padne.

Govoreći o Kursku na televizijskim sastancima sa zvaničnicima, Putin je opisao upad kao pokušaj Kijeva da uspori rusku kampanju u Donjecku. On je rekao da se rusko napredovanje tamo samo ubrzalo uprkos događajima u Kursku.

Pritiskajući Ukrajinu da ispuni njegove zahteve, Rusija je takođe pokrenula stalnu salvu udara na elektroenergetsku mrežu.

Napad u ponedeljak na energetske objekte bio je jedan od najvećih i najrazornijih od početka rata, uključivao je preko 200 projektila i dronova i izazvao široko rasprostranjene nestanke struje.

Fokusiran na osvajanje četiri ukrajinska regiona, Putin je nastojao da prida malo značaja napadu Kijeva na Kursk.

„Umesto da okuplja stanovništvo protiv pretnje otadžbini, Kremlj želi da umanji značaj ukrajinskog upada na rusku teritoriju“, rekao je Najdžel Guld-Dejvis.

Suočena sa realnošću okupacije ruske teritorije, državna propagandna mašina je pokušala da skrene pažnju sa očiglednog vojnog neuspeha fokusirajući se na napore vlade da pomogne preko 130.000 stanovnika raseljenih iz svojih domova.

Mediji pod državnom kontrolom su napad na Kursk označili kao dokaz agresivnih namera Kijeva i još jedan dokaz da je Rusija opravdano izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022.

Stanovaja je primetila da, iako bi mnogi stanovnici Kurska mogli da budu ljuti na Kremlj, sveukupno raspoloženje širom zemlje moglo bi zapravo favorizovati vlasti.

„Iako je to svakako udarac za reputaciju Kremlja, malo je verovatno da će izazvati značajan porast društvenog ili političkog nezadovoljstva među stanovništvom“, rekla je ona.

„Ukrajinski napad bi zapravo mogao dovesti do ujedinjenja oko zastave i porasta antiukrajinskih i antizapadnih osećanja“.

Ograničeni odgovor Kremlja

Glavni ukrajinski vojni oficir, general Oleksandr Sirski, rekao je da njegove snage kontrolišu skoro 1.300 kvadratnih kilometara i oko 100 naselja u regionu Kursk, tvrdnja koja se ne može nezavisno proveriti.

Posmatrači kažu da Rusija nema dovoljno dobro koordinisanih resursa da potisne ukrajinske snage iz Kurska.

„Napori Moskve da se suprotstavi novoj ukrajinskoj ofanzivi izgleda da su ograničeni na slanje jedinica iz cele Rusije, uključujući deo milicije i neregularnih snaga“, rekao je Ben Bari, viši saradnik za kopneno ratovanje u IISS.

Komentatori su primetili da Putin takođe okleva da pozove još rezervista, plašeći se domaće destabilizacije, poput onoga što se dogodilo kada je naredio veoma nepopularnu mobilizaciju od 300.000 ljudi kao odgovor na ukrajinsku kontraofanzivu 2022.

Stotine hiljada su pobegle iz Rusije kako bi izbegli da budu poslati u borbu.

Bilo bi potrebno desetine hiljada vojnika da bi se u potpunosti izbacile ukrajinske snage, koje se procenjuju na 10.000, koje su koristile guste šume regiona kao zaklon.

Očigledno da Rusiji nedostaju resursi za tako ogromnu operaciju i za sada se fokusirala na zaustavljanje dubljeg ukrajinskog napredovanja zatvaranjem puteva i gađanjem kijevskih rezervi – taktika koja je delimično uspela.

Ukrajina je, u međuvremenu, zbunila rusku vojsku uništavajući mostove preko reke Sejm, poremećujući logistiku nekih ruskih jedinica u regionu i stvarajući uslove za uspostavljanje džepa kontrole.

Lange je predvideo da bi ukrajinske trupe mogle da iskoriste reku da naprave tampon zonu.

Rizici za Ukrajinu

Zauzimanjem dela ruske teritorije, Ukrajina je osramotila Kremlj i preoblikovala bojno polje. Ali preusmeravanje nekih od najsposobnijih snaga zemlje sa istoka je kocka za Kijev.

„Sve ovo nosi značajan rizik, posebno ako pokušaj preopterećenja ruskih snaga rezultira preopterećenjem manjih ukrajinskih snaga“, kaže Ben Beri.

Pokušaj stvaranja uporišta u Kursku bi dalje produžio liniju fronta dugu više od 1.000 kilometara (preko 600 milja), dodajući izazovima sa kojima se suočavaju ukrajinske snage sa manjkom posade i naoružanjem.

Odbrana pozicija unutar Rusije izazvala bi ozbiljne logističke probleme, a proširene linije snabdevanja postale bi laka meta.

„Ruski sistem je veoma hijerarhijski i krut, tako da im je uvek potrebno dosta vremena da se prilagode novoj situaciji“, rekao je Lange doidajući da će se tek videti „kako Ukrajina može da se održi tamo, kada se Rusija prilagodi i dođe u punoj snazi“.