Kolaps vladajuće koalicije u Nemačkoj i pobeda Trampa u SAD donose nove rizike za nemačku ekonomiju

Nemačka ekonomija se smanjuje u poslednje dve godine usled pandemije korona virusa, rata u Ukrajini i konkurencije iz Kine. Usred strukturalnih problema kod kuće i globalnih izazova, nejedinstvena tročlana koalicija kancelara Olafa Šolca nije uspela da postigne dogovor o nekim ključnim pitanjima.

Situacija je eskalirala sinoć kada je Šolc objavio da smenjuje ministra finansija Kristijana Lindnera. Taj potez je faktički označio kraj vladajuće koalicije, koja bez Lindnerove liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP) nema većinu u parlamentu.

Raspad koalicije usledio je posle višenedeljnih unutrašnjih sporova oko načina za podsticanje rasta nemačke ekonomije.

Šolc je rekao da planira da traži glasanje o poverenju vladi u parlamentu 15. januara, što bi, u slučaju njegovog poraza, moglo da dovede do vanrednih izbora do kraja marta. Redovni izbori u Nemačkoj treba da budu održani u septembru sledeće godine.

Kancelar je kazao da će kontaktirati Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU), najjače opozicione stranke, kako bi razgovarali o idejama za jačanje nemačke ekonomije i odbrane.

Međutim, poslovni lideri su danas pozvali Šolca da deluje znatno brže kako bi stvorio stabilnu vladu spremnu da se uhvati u koštac sa krizom.

Do kolapsa vladajuće koalicije, u kojoj su Šolcove socijaldemokrate, Lindnerovi liberali i Zeleni, došlo je u poslednjim satima dana u kojem su evropski lideri počeli da prihvataju izvesnost drugog Trampovog mandata, koji će imati ozbiljne implikacije po evropsku bezbednost i ekonomiju.

Potpredsednik italijanskog istraživačkog centra ISPI Antonio Vilafranka rekao je da „na evropskom nivou, politička nestabilnost u Nemačkoj nije dobra vest“, ukazujući da je jak francusko-nemački savez predstavljao važnu protivtežu tokom prvog Trampovog mandata od 2017. do 2021. godine.

Tramp je zapretio neispunjavanjem obaveza prema NATO-u, smanjenjem podrške Ukrajini za njenu odbranu od ruske invazije i uvođenjem carina do 20 odsto na robu iz EU (uz još više carine na robu iz Kine), čime je povećao izglede za trgovinski rat sa evropskim saveznicima Vašingtona.

Carine bi zadale oštar udarac nemačkom izvozu i doprinele bi još jednom bolnom nazadovanju privrede, koju dugo pokreće jeftina energija iz Rusije i velika izvozna tržišta.

Nemačka industrija se još nije u potpunosti oporavila od pandemije korona virusa. Kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, Nemačka i druge zapadne zemlje su obustavile kupovinu ruskog gasa i nafte.

Konkurencija iz Kine, uključujući njena električna vozila, u međuvremenu je primorala nemačke i druge evropske proizvođače automobila da smanje proizvodnju i otpuštaju radnike.

Jedan od direktora u holandskoj bankarskoj kompaniji ING Karsten Bžeski rekao je da su „politička dešavanja u poslednja 24 sata dodatno zamračila od ranije sumorne kratkoročne izglede za nemačku ekonomiju“.

„Drugi mandat Donalda Trampa u SAD, sa očekivanim novim trgovinskim tenzijama, pogodiće nemačku ekonomiju, čijih 10 odsto izvoza ide u SAD. Ne treba puno mašte da biste shvatili da američke carine na evropske automobile šalju nemačku automobilsku industriju u dublje probleme“, kazao je Bžeski.

Drugi analitičari, međutim, navode da bi Trampovo uvođenje carina zapravo moglo da koristi nemačkoj automobilskoj industriji, čije su teškoće bile među razlozima za slabljenje ekonomije. Dok Tramp preti uvođenjem novih carina na evropske proizvode, predsednik SAD Džozef Bajden je već uveo stoprocentne carine na kineska električna vozila, koja preplavljuju globalno tržište.