Koji su simptomi i kako se leči kolera: SZO upozorava da je prijavljena u 30 država, a da se stepen smrtnosti povećava

Od kada je sredinom 2021. registrovana sedma pandemija kolere svet se, ukazuje se, suočava sa akutnim širenjem ove zarazne bolesti čak I na područjima koja decenijama nisu beležila nijedan slučaj. Alarmantno je visok stepen smrtnosti, naglašavaju iz SZO.

U 2021. 23 države prijavile su izbijanje kolere, uglavnom u regionima u Africi i istočnom Mediteranu. Ovaj trend se nastavio i 2022. jer je 30 zemalja u pet od šest regiona pod nadzorom SZO prijavilo slučajeve ili epidemije kolere.

Među njima, 14 nije prijavilo koleru 2021, uključujući neendemske zemlje (Liban i Siriju), ili zemlje koje nisu prijavile slučajeve tokom tri godine (Haiti i Dominikanska Republika), dok je većina preostalih zemalja prijavila veći broj slučajeva i koeficijent smrtnosti slučajeva (CFR) u odnosu na prethodne.

Od 1. februara ove godine najmanje 18 država i dalje prijavljuju slučajeve kolere.

Smrtnost povezana sa ovim epidemijama je od posebne zabrinutosti jer su mnoge zemlje prijavile veći CFR nego prethodnih godina. Prosečan CFR prijavljen na globalnom nivou u 2021. iznosio je 1,9 odsto (2,9 odsto u Africi), što je značajno povećanje iznad prihvatljivog (<1 odsto) i najviši zabeležen u poslednjih deset godina. Preliminarni podaci ukazuju na sličan trend za 2022. i 2023.

Istovremena progresija kolere, pojačana je u zemljama koje se suočavaju sa složenim humanitarnim krizama sa krhkim zdravstvenim sistemima i pogoršanim klimatskim promenama što, ukazuju, predstavlja izazove za odgovor na epidemiju i rizik od daljeg širenja na druge zemlje.

Na osnovu trenutne situacije, uključujući sve veći broj epidemija i njihovu geografsku ekspanziju, kao i nedostatak vakcina i drugih resursa, SZO ocenjuje rizik na globalnom nivou kao veoma visok.

Simptomi i lečenje

Kolera je, pojašnjavaju, akutna dijarejna infekcija. Kada je težak oblik, karakteriše ga ekstremna vodenasta dijareja i potencijalno fatalna dehidracija. Uzrokuje ga gutanje hrane ili vode kontaminirane bakterijom Vibrio cholerae. Ima kratak period inkubacije, u rasponu od dvanaest sati do pet dana.

Većina ljudi neće razviti nikakve ili blage do umerene simptome; oko 20 odsto obolelih osoba razvije akutnu vodenastu dijareju sa teškom dehidracijom i u opasnosti su od smrti. Iako se lako leči rastvorom za rehidraciju, kolera ostaje globalna pretnja po zdravlje zbog visokog morbiditeta i mortaliteta u ugroženim populacijama bez pristupa adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti.

Tokom protekla dva veka zabeleženo je sedam različitih pandemija kolere. Smatra se da je sedma pandemija, koja još uvek traje, počela 1961. Tokom prve dve decenije mnoge zemlje su prešle u endemiju kolere.

Dok se globalna incidencija znatno smanjila kasnih 1990-ih, kolera i dalje preovladava u delovima Afrike i Azije.

Globalni teret kolere je uglavnom nepoznat jer većina slučajeva nije prijavljena, međutim, prethodne studije procenjuju 2,9 miliona slučajeva, a godišnje se dogodi 95.000 smrtnih slučajeva.

Osim kritične situacije u afričkom region, te region Amerike i istočnog Mediterana SZO upozorava da treba predvideti povećan rizik od izbijanja kolere u Turskoj s obzirom na nedavni razorni zemljotres koji je pogodio južne i centralne delove zemlje i imao je razoran uticaj na infrastrukturu.

Rat u Ukrajini može dodatno pogoršati ekološke i sanitarne uslove i oslabiti zdravstvenu infrastrukturu u ovoj oblasti, međutim, pojava kolere je manji rizik tokom zimskih meseci.