Foto: EPA-EFE/GAVRIIL GRIGOROV Petnaest meseci od kako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, dvostruko više Evropljana – gotovo dve trećine – smatra Moskvu neprijateljem ili rivalom nego pre rata, ali stavovi o dugoročnim odnosima kontinenta sa svojim istočnim susedom i dalje veoma variraju.
Istraživanje koje je u više zemalja sproveo Evropski savet za spoljne poslove (ECFR) utvrdilo je i da je velika većina za to da EU pojača svoje odbrambene sposobnosti umesto da se osloni na Sjedinjene Države, kao i da mnogi Kinu smatraju partnerom a ne konkurentom, prenosi Gardijan.
„Evropljani žele da EU postane nezavisnija u spoljnoj politici i da izgradi sopstvene odbrambene sposobnosti“, kaže Jana Puljerin, jedan od autora istraživanja, i dodaje da su ovi zahtevi „pooštreni“ zbog rata u Ukrajini i sve većih tenzija između SAD i Kine.
„Ovo bi mogao da bude definišući trenutak za EU, da se pokaže da li mogu da se izmire različitosti mišljenja unutar bloka i da se zavisnost od SAD promeni u smeru gde Unija može sama da određuje svoje političke pozicije“, kaže ona.
Oko 64 odsto ispitanika u 11 zemalja članica EU reklo je da predsednika Rusije Vladimira Putina smatraju konkurencijom ili, još gore, suparnikom (oko 55 odsto), što je dvostruko više nego kada im je isto pitanje postavljeno 2021.
Međutim, udeo ljudi koji imaju izrazito negativan stav prema Rusiji varira, u rasponu od 74 odsto u Danskoj, 71 u Poljskoj, 70 u Švedskoj, 67 odsto u Holandiji i 62 u Nemačkoj, do 37 u Italiji i svega 17 odsto u Bugarskoj.
Oko 39 odsto Mađara i 65 procenata Bugara vide Rusiju kao saveznika ili neophodnog partnera.
Oko 48 odsto Evropljana kaže da smatraju da bi njihova zemlja trebalo da ima samo „ograničene“ odnose sa Rusijom ako rat bude završen ispregovaranom mirovnom pogodbom.
Ali, i tu mišljenja variraju: Poljska (39 odsto) je najviše za prekidanje svih veza sa Rusijom, dok su Nemačka (26 odsto), Mađarska (32), Austrija (36) i Bugarska (51 odsto) pokazale najsnažniju podršku punoj posleratnoj saradnji sa Rusijom.
S druge strane, izveštaj je pokazao da su SAD u velikoj meri povratile svoj ugled prijatelja i partnera EU u odnosu na rezultate prethodnog istraživanja, kada su odgovori bili snažno obeleženi predsednikom Donaldom Trampom.
U ispitivanju 2021, ni jedna zemlja nije smatrala da je Vašington saveznik koji „deli evropske interese i vrednosti“.
Ove godine, 32 odsto ispitanih u 11 zemalja reklo je da smatra da to jeste slučaj, od 55 odsto u Danskoj do 13 odsto u Bugraskoj, dok 43 odsto smatra SAD neophodnim partnerom.
Istovremeno, postoji velika zabrinutost zbog mogućeg ponovnog izbora Trampa: 56 odsto ljudi veruje da bi to oslabilo odnose sa SAD.
Velika većina Evropljana (74 odsto) podržava ideju da EU mora sama da se brine o svojoj odbrani, umesto da se oslanja na SAD za bezbednost.
Oko 62 odsto ispitanika u 11 članica EU smatra da njihova zemlja ne treba da se meša u bilo kakav konflikt povezan sa Tajvanom.
Samo jedan od pet ispitanika misli da trgovinski i investicioni odnosi Evrope sa Kinom donose veće rizike nego koristi, dok 43 odsto kaže da Peking smatraju neophodnim partnerom i da bi podržali ideju o uvođenju sankcija.
Iako 70 odsto Evropljana misli da su Kina i Rusija partneri na globalnoj pozornici, veoma malo njih je za prekidanje odnosa sa Pekingom.
Mnogi Evropljani se ne osećaju prijatno zbog toga što su ključne infrastrukture, kao što su mostovi i luke (65 odsto) i tehnološke kompanije (58 odsto), u vlasništvu Kine.
Za većinu bi eventualne isporuke kineskog oružja Rusiji predstavljale jasnu crvenu liniju, a u proseku 41 odsto ispitanih kaže da bi ih to navelo da podrže ekonomske sankcije Pekingu čak i ako bi to nanelo štetu zapadnim ekonomijama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
