„Koliko god Putin želeo da svet misli drugačije“…: Profesori sa Berklija tvrde da Rusija gubi u Ukrajini i u vojnom i ekonomskom smislu

Koliko god ruski predsednik Vladimir Putin želeo da svet misli da je zaštitio rusku ekonomiju od povratnih udara, nedavna finansijska i ekonomska dešavanja sugerišu suprotno, ukazuju u tekstu koji prenosi Novaja Gazeta Evropa.

Dok Rusija nastavlja da napada ukrajinsku proizvodnju i infrastrukturu, Ukrajina nastavlja da pokazuje svoju otpornost suočena sa ogromnim vojnim i ekonomskim gubicima.

Do kraja 2022. ukrajinski BDP se smanjio za oko 30 odsto, a inflacija je naglo porasla sa 10 na 26,6 odsto. Više od 10 miliona Ukrajinaca je bilo raseljeno, a stopa nezaposlenosti iznosila je čak 24,5 odsto. Narodna banka Ukrajine devalvirala je svoju valutu sa 29 na 36,57 grivna za američki dolar.

Ali od ovog mračnog uvodnog poglavlja, ukrajinska ekonomija je pokazala znake elastičnosti i oporavka. U decembru 2023. Međunarodni monetarni fond (MMF) utvrdio je da su, uprkos mnoštvu izazova, makroekonomski pokazatelji Ukrajine „jači nego što se očekivalo“.

MMF je revidirao svoju projekciju rasta BDP-a ukrajine za 2023. godinu sa dva na 4,5 odsto i očekuje da će inflacija pasti na 5,5 odsto.

Sa usporavanjem inflacije, Narodna banka Ukrajine je svoj fiksni kurs zamenila „upravljanim fleksibilnim“ kursom. Kamatne stope su pale na oko 15 odsto, što je pad sa 25 odsto na početku 2023.

U međuvremenu, ruska ekonomija pokazuje znake naprezanja.

Izveštaj američkog Ministarstva finansija pokazuje da su sankcije zaista ograničile rast ruske ekonomije, što je dovelo do visokih kamatnih stopa (16 odsto u decembru 2023. godine) i slabljenja rublje.

Od ruskih izvoznika širom 43 industrije sada se traži da 90 odsto primljene strane valute razmene u rublje. Takva drastična taktika — primenjena na brzinu — sugeriše da će oblak neizvesnosti nastaviti da lebdi nad ruskim finansijskim sistemom, preteći daljom destabilizacije deviznog kursa.

Uzroci ekonomskih izazova Ukrajine i Rusije su u velikoj meri različiti, iako svi oni na kraju proizlaze iz Putinove lične odluke da pokrene rat.

Za Ukrajinu je centralna činjenica da se borbe vode gotovo isključivo na njenoj teritoriji, a Rusija direktno udara na njene proizvodne objekte, saobraćajne puteve, obrazovne institucije i civilnu infrastrukturu.

Šteta od ruskih vazdušnih udara na ukrajinsku energetsku infrastrukturu u zimu 2022. proširila se daleko više od samo imovine koja je uništena.

Pored direktne štete od 8 milijardi evra, šteta je bila i za mala preduzeća, od kojih su mnoga bila prinuđena da zatvore ili značajno izmene svoje poslovanje.

Ovi poremećaji su imali dalekosežne makroekonomske implikacije, dovodeći privredu u rizik da izgubi više od 180 miliona evra svakog dana kada je došlo do nestanka struje, prema rečima predsednika odbora za finansije, poreze i carinsku politiku ukrajinskog parlamenta.

Ukrajina je istrajala. Od tada je popravljeno najmanje 62 odsto uništenih termoelektrana, 68 odsto hidroelektrana i 80 odsto dalekovoda. Međutim, ruski vazdušni napadi i dalje su akutna pretnja u onim delovima zemlje koji nemaju adekvatnu protivraketnu odbranu.

Ruski napadi su takođe poremetili ukrajinske izvozne aktivnosti. Ukrajina je jedan od najvećih svetskih snabdevača žitaricama, a izvoz žitarica u proseku čini približno 10 odsto godišnjeg BDP-a Ukrajine.

Posle februara 2022. godine, ruska mornarica je sprečila da se 20 miliona tona žitarica otpremi preko Crnog mora, i uništila „hiljade tona žitarica“ smeštenih u ukrajinskim lukama.

Međutim, nakon što se Rusija povukla iz sporazuma o Crnom moru koji su podržale Ujedinjene nacije u julu 2023, Ukrajina je uspela da uspostavi novi brodski koridor narednog meseca.

Bridžit A. Brink, američka ambasadorka u Ukrajini, izveštava da je od sredine januara 16,5 miliona tona žitarica već isporučeno ovom rutom.

Ekonomski izgledi Ukrajine ostaju svetli uprkos naporima Rusije da je pomuti.

Sa ruske strane, većina ekonomskih gubitaka je rezultat njenog lošeg upravljanja i zapadnih sankcija. Analitičari primećuju da se Rusija suočava sa „demografskom krizom“, zbog vojnih žrtava i egzodusa pojedinaca koji beže od regrutacije.

Pored toga, njena privreda je oslabljena padom prihoda od nafte i gasa i sveprisutne, osakaćene nestašice delova i alata zapadne proizvodnje. Dok ekonomske sankcije nisu uspele da zaustave rat, one su uspele da zaoštre rusku ekonomiju.

Rusija je, naravno, sve te probleme na sebe navukla. To svakako nije pobeda u ratu, bilo vojno ili na ekonomskom frontu. Ukrajina se oporavlja od početnog šoka, i ako se snažna strana pomoć nastavi, ona će imati prednost u ratu iscrpljivanja.

Ali – Ukrajini su hitno potrebne jače vojne sposobnosti da zaštiti svoje građane i privredu od ruskih vazdušnih udara.

Vazdušna odbrana koju su obezbedile Sjedinjene Države, Norveška, Nemačka i drugi odigrala je vitalnu ulogu u neutralisanju ruskih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu prošle zime.

Sa svoje strane, Zapad mora da nastavi da pruža Ukrajini finansijsku i vojnu pomoć, i treba da nastavi da steže zavrtnje ekonomskih sankcija kako bi Rusiji uskratio resurse koji su joj potrebni za vođenje agresorskog rata.

Sekundarne sankcije mogu igrati centralnu ulogu u sprovođenju postojećih ograničenja u ruskoj trgovini i finansijama.

Svi ovi elementi ne samo da su izvodljivi već su i hitno neophodni da bi se pomoglo Ukrajini da se odbrani.