Koliko ima džamija u Nemačkoj?

Koliko u ovoj zemlji ima džamija ili muslimanskih verskih zajednica – to u Nemačkoj niko pouzdano ne zna. Zato je lako tvrditi da ih je navodno „previše“ ili da ih „nastaje sve više“. Od izbijanja spora oko džamije u Kelnu islamske bogomolje su ponovo u središtu pažnje javnosti. Jer, mnogi s tom reprezentativnom džamijom povezuju demonstraciju moći turske države. Naime, džamijom upravlja turska organizacija Ditib, koja je pod direktnim uticajem turske državne ustanove za veru, a ova pak pod paskom predsednika Erdogana.

O broju džamija molitvenih prostora ili islamskih verskih udruženja u Nemačkoj postoje samo – procene. Za to postoji jednostavan pravni razlog, objašnjava stručnjak za religije Mihael Blume. „Po nemačkom ustavu ne postoji obaveza registracije verskih zajednica. To znači: dokle god neka verska zaednica ili verski savez ne stekne status javne ustanove, nje neće biti ni u statistici.“

Zato niko ne zna ni koliko budističkih hramova ima u Nemačkoj, naglašava Blume. Džamije se u Nemačkoj registruju po Zakonu o udruženjima. Njima je prepušteno hoće li se priključiti nekom većem savezu ili će biti samostalne.

Za razliku od njih, o katoličkoj ili evangelističkoj crkvi kao i jevrejskoj verskoj zajednici statističke podatke vodi Savezni zavod za statistiku.

2.500, 2.600, 2.700

Ipak, i u Nemačkoj postoje neke brojke o džamijama. Centralni savet muslimana u Nemačkoj (ZMD) početkom septembra je saopštilo da u Nemačkoj ima oko 2.500 džamija. Mnoge se nalaze u zadnjim dvorištima zgrada, oko 900 ih je prepoznatljivo spolja. U islamu je moguće da nekolicina vernika jednostavno proglasi nešto za molitveni prostor. Tako je u Berlinu jedna feministička pravnica osnovala „liberalnu džamiju“.

Stručnjaci Bundestaga govore o „najmanje 2.350 do 2.750 džamija ili islamskih verskih udruženja“. Ukupan broj muslimana u Nemačkoj procenjuju na 4,4 do 4,7 milijuna, a oni pripadaju različitim smerovima islama, različitih su nacionalnosti i političkih opredeljenja. Samo 15 do 30 odsto muslimana je organizovano u verska udruženja.

Reprezentativne zgrade i inostranstvo

Malobrojne reprezentativne džamije većinom se finansiraju iz inostranstva. To se odnosi pre svega na Tursku (udruženje Ditib predstavlja prema sopstvenim navodima više od 960 formalno samostalnih udruga) i na Saudijsku Arabiju. „Veliki problem islamskih zajednica je što one nemaju dovoljno novca“, kaže Blume, objašnjavajući to činjenicom da se samo mali broj muslimana smatra članovima nekog džemata. Za gradnju male džamije možda bi i moglo da se skupi nešto donacija. Ali, problem je u plaćanju hodža ili osoba koje rade sa mladima. „Zato je turska država tako uticajna“, zaključuje Blume. Turska država, naime, plaća hodže.

Mihael Blume je pre godinu dana objavio knjigu pod naslovom „Islam u krizi“. On problematičnim smatra i to što se ne zna tačno ni koliko ima muslimana u Nemačkoj. „Mi znamo otprilike koliko je osoba koje potiču iz zemalja u kojima je islam dominantna religija. Sve više je onih koji ne žele da imaju nikakve veze s religijom. Drugi opet kažu: ja jesam musliman, ali ne pripadam nikakvoj zajednici ili udruzi. Samo mali broj ljudi se uključuje u udruženja koja osnivaju džamije“, kaže Blume i dodaje da bi država trebalo da angažuje naučnike da se pozabave tom tematikom.