Koliko je izvestan sukob SAD i Irana na Bliskom istoku?

Zaista, američke trupe na ovim lokacijama često su bile napadnute od strane iranskih proksi snaga u vreme porasta tenzija, a Vašington, koji veruje da je Teheran „aktivno podržavao“ ove najnovije napade, sprema se za nalet.

Bela kuća je, za sada, s pravom zaključila da je velika eskalacija neizbežna, piše CNN.

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je novinarima u ponedeljak da su SAD „duboko zabrinute zbog potencijala za bilo kakvu značajnu eskalaciju ovih napada u narednim danima“ i da postavljaju dodatne snage protivvazdušne odbrane, kao i dve udarne grupe nosača aviona u region kao sredstvo odvraćanja.

I sam predsednik Džo Bajden izdao je izrazito jednostavno upozorenje za svaku zemlju ili grupu koja bi možda želela da izazove još problema: „Nemojte“.

SAD takođe treba da jasno stave da zadržavaju opciju da napadnu objekte milicija koje podržava Iran, odgovornih u Siriji i Iraku, kao što su to uradile 2021. Iako ovo rizikuje eskalaciju, možda će biti neophodno — a nedostatak rešenosti je takođe rizik suočeni sa napadima koji su u toku.

U važnim aspektima, Bliski istok u ovom trenutku liči na Evropu uoči Prvog svetskog rata, u kojoj su zamršeni savezi i tajne obaveze gurnule kaskadu boraca u rat nakon što je prvi metak ispaljen u Sarajevu.

Ovde postoji istorija koja ide dalje od činjenice da su SAD saveznici i podržavaju Izrael u njegovom ratu protiv Hamasa. Iran i SAD su na ivici otvorenog sukoba od početka 2020. godine kada su SAD ubile ozloglašenog komandanta Qods snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC) Kasema Sulejmanija, čoveka za koga se veruje da je odgovoran za omogućavanje napada na američke trupe širom regiona.

Prošlog februara, Rojters je izvestio da je Iran koristio letove za pomoć u zemljotresu u Siriju kao pokriće za tajne pošiljke oružja.

Sve ovo može biti deo napora koordinisanih između Rusije, Irana i sirijskog diktatora Bašara el Asada da proteraju 900 američkih vojnika u Siriji, koji su tamo da se suprotstave Islamskoj državi. Ukupno 2.500 američkih vojnika koji su još uvek u Iraku u misiji savetovanja i pomoći takođe će predstavljati primamljive mete.

To u najmanju ruku znači da je Iran u dobroj poziciji da pojača već rastuće tenzije na Bliskom istoku nakon što je decenijama proveo u izgradnji mreže proksija i terorističkih ćelija u Libanu, Gazi, Iraku, Jemenu i drugde da bi delovale kao prednja linija odbrane za klerikalni režim koji sebe vidi kao okružen spoljnim pretnjama.

Najvažnije — naročito u slučaju Hamasa u Gazi i Hezbolaha u južnom Libanu — oni daju direktan front i sposobne snage u oružanoj borbi za uništenje Izraela.

U Gazi, Iran je pomogao transformaciju i proširenje sposobnosti Hamasa (i njegovog manjeg rođaka, Palestinskog islamskog džihada) skoro od osnivanja grupe 1987.

Teheran je isporučio široku lepezu raketa, projektila i drugo oružje, dok je izraelska obaveštajna služba procenila da upravlja sofisticiranom i komplikovanom linijom  krijumčarenju oružja iz Irana u Jemen u Sudan morem, u Egipat kamionima, putem Sinaja ljubaznošću beduinskih krijumčara, a odatle u Gazu preko Hamasove opsežne mreže prekograničnih tunela.

Pored toga, Iran je davao Hamasu do 100 miliona dolara godišnje, prema izveštaju Stejt departmenta za 2021.

Uzimajući u obzir tu velikodušnost, neki Bajdenovi protivnici su optužili da je šest milijardi dolara u prodaji nafte pod embargom „pušteno“ Iranu u zamenu za oslobađanje pet američkih talaca u septembru, igralo ulogu u finansiranju napada Hamasa.

Ali sredstva se drže na računu koji kontroliše Katar i ta sredstava (sada zamrznuta) nisu bila oslobođena u vreme napada.

Takođe je važno napomenuti da Iran nikada nije bio u gubitku sredstava za podršku svojim klijentima, bez obzira na međunarodno zamrznutu imovinu, teške međunarodne sankcije i stalne ekonomske probleme.

Ironično, takva potrošnja je kontroverzna čak i u samom Iranu. Otkrića u vezi sa značajnim milijardama koje Iran troši na inostrani avanturizam pomogla su da podstakne antivladine proteste 2018.

Bilo je mnogo spekulacija o tome da li je Iran, s obzirom na ove dobro dokumentovane veze, naredio operaciju Hamasa u južnom Izraelu. Bela kuća je provizorno zaključila da, iako je Teheran pružio materijalnu pomoć koja bi mogla da olakša takvu operaciju, nema informacija koje sugerišu da je Iran to učinio.

Uprkos priči u The Wall Street Journal gde se tvrdi da je Iran pomogao u planiranju napada, ne postoji analitička jednoglasnost, niti čvrsti javni dokazi koji bi potvrdili ovaj izveštaj.

Dok Iran deli antiizraelsku agendu sa Hamasom, mnogi stručnjaci procenjuju da on nikada nije imao mogućnost da ga kontroliše i ne zahteva prethodno odobrenje za svoje aktivnosti. Razumno je pretpostaviti, kao što su SAD rekle, da je Iran bio iznenađen (iako zadovoljan) operacijama 7. oktobra.

Sve je to u skladu sa činjenicom da se ni Iran ni Hezbolah nisu obavezali na intenzivnije učešće – ipak se Iran navodno plaši oštrog odgovora ako pređe crvene linije Izraela.

U međuvremenu, Hezbolahovi istražni napadi na severu Izraela u protekle dve nedelje mogu biti zamišljeni kao znak solidarnosti sa Hamasom i odvraćanje pažnje Izraela od Gaze. I dok su Huti saveznici Irana u Jemenu pucali na Izrael poslednjih dana, oni još uvek nisu predstavljali ozbiljnu pretnju jevrejskoj državi.

Ipak, Iran i njegovi saveznici takođe imaju svoje crvene linije. Snage koje podržava Iran u Iraku i Huti u Jemenu su zapretile američkim ciljevima ako SAD intervenišu. Iran je upozorio na izraelske udare na iranskom tlu a Hezbolah je nagovestio da bi svaki pokušaj Izraela da eliminiše Hamas naišao na veliki odgovor.

Pogrešne procene – bilo od strane Irana, Izraela, Hezbolaha ili čak SAD – mogle bi brzo da dovedu do regionalnog rata na više frontova sa žrtvama koje se lako broje u desetinama hiljada.

Čini se da nijedna od glavnih uključenih strana nema ubedljivu strategiju za rešavanje dugoročnih opasnosti. Ključni igrači bi mogli imati koristi od pauze za razmišljanje, pre nego što bude prekasno.