Koliko je Jermenija ugrožena?

Iako stotine ljudi svake večeri šetaju centrom grada i uživaju u kasnom letu, napetost lebdi nad gradom. Lara Arahonijan, na primer, još od rata 2929. kod ulaznih vrata drži spakovan kofer za hitne slučajeve. Ona ima iskustva sa krizama, ali nikad se, kaže, u Jermeniji nije osećala tako nesigurno kao sada.

Njena nevladina organizacija, Ženski resursni centar, trenutno organizuje pomoć za žene i devojke koje su pobegle u Jermeniju kada su azerbejdžanske snage 19. septembra zauzele Nagorno-Karabah.

Strah od napada na Jermeniju

Dok država i civilno društvo pokušavaju da integrišu zvanično više od 100.000 izbeglih ljudi, njihove oči sa strahom su uprte u Azerbejdžan. Zato što bi, smatraju, predsednik Ilham Alijev mogao da ima i neke dalje vojne ciljeve.

Konkretno, on bi da formira transportne rute preko jermenske teritorije do eksklave Nahičevan. Osim toga, granica između Jermenije i Azerbejdžana mora biti razjašnjena.

Iako su pregovori u toku od prekida vatre u novembru 2020. godine, azerbejdžanske jedinice su već nekoliko puta napadale jermensku teritoriju, a zauzele su i strateški važne visove u planinskom pograničnom području. Na najjužnijoj tački između Azerbejdžana i Nahičevana, jermenska oblast između široka je manje od 30 kilometara.

Propaganda iz Bakua stalno promoviše da Azerbejdžan ima pravo na jug Jermenije ili čak na čitavu zemlju.

Pametan igrač

Eksperti u Jerevanu, poput Erika Hakopijana, opisuju Alijeva kao oštroumnog igrača koji je znao kako da iskoristi vojne i strateške prednosti Azerbejdžana. Međutim, nakon zauzimanja Nagorno-Karabaha, postoji mogućnost i da će se on previše zaigrati.

Nasilno proterivanje Jermena u ovom trenutku iznenadilo je mnoge, pošto je njihovo rukovodstvo prethodno krenulo ka vladi u Bakuu. Osim toga, Alijev je lično obećao predstavnicima SAD i Evropske unije da neće preduzimati vojne akcije protiv stanovništva Nagorno-Karabaha.

Bivši ministar spoljnih poslova Jermenije, Zohrab Mnacakanijan, to što je uradio Alijev vidi kao poniženje za SAD i EU. Predsednik Azerbejdžana taktizira tako što postepeno šalje svoje snage u Nagorno-Karabah ili Jermeniju, i čeka međunarodne reakcije pre nego što dalje napreduje, ocenjuje Mnacakanijan.

Alijev je na prečac otkazao dugo planirani sastanak s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, koji je trebalo da se održi u prisustvu predsednika Saveta EU Šarla Mišela, francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca ovog četvrtka na samitu Evropske političke zajednice u Granadi, u Španiji. To pokazuje da on sada nipošto nije spremniji na kompromis, već postavlja nove uslove.

Alijev je, po svemu sudeći, pre svega želeo da Makron ne bude za stolom na sastanku, kojeg je optužio da ima antiazerbejdžanski stav.

Hakopijan, Mnacakanjan i mnogi drugi smatraju da je njihova zemlja sada upućena sama na sebe, i da joj takođe preti i njen saveznik, Rusija. Pošto je predsednik Vladimir Putin više puta dao prednost Azerbejdžanu, jermensko rukovodstvo sada skreće fokus na druge države – i očekuje odmazdu Moskve.

U očekivanju poskupljenja gasa, razmišlja se o tome koliko će privreda biti pogođena i da li drva mogu da bude zamena za grejanje ove zime. Ne može se, smatraju, isključiti ni mogućnost državnog udara ili pokušaja atentata na predsednika Pašinjana.

Ojačati vojno

Uprkos ili baš zbog pretnji po državnost Jermenije, na mnogim mestima oseća se odlučnost. Jermenija već sada ima veći BDP po glavi stanovnika od Azerbejdžana, kaže Hakopijan. Kao diktatorska država sa izvoznim proizvodima kao što su nafta i gas, Azerbejdžan će, smatra on, neminovno oslabiti ako ti resursi u doglednoj budućnosti nestanu.

Jermenski novinar Rafi Eliot smatra da bi njegova zemlja trebalo da se naoruža, jer bi to Azerbejdžan odvratilo od napada. To bi se, dodaje, postiglo vojnom saradnjom sa Indijom i Češkom, čiji su sistemi naoružanja zasnovani na sovjetskim modelima – uz vojnu saradnju koju je Francuska obećala ovog utorka, za šta ostaje da se vidi šta to tačno podrazumeva.

Podrška iz Evrope

Francuska takođe šalje vojnog atašea u Jerevan i želi da otvori konzulat na jugu Jermenije – što bi bio snažan signal upućen Azerbejdžanu. U Nemačkoj postoji predlog da se za građane Jermenije uvede mogućnost da 90 dana bezviznog putovanja.

Zaposleni u nevladinim organizacijama poput Lare Aharonijan to zaista žele, jer sada čekaju mesecima na izdavanje vize i zato često ne mogu da učestvuju na konferencijama. To bi takođe bio i znak poverenja, ali i pripadnosti Jermeniji Evropi, kaže Aharonijan.

U toku je rad na jačanju posmatračke misije EU na granici sa Azerbejdžanom, čije bi prisustvo moglo da pomogne da se tamo smiri situacija – Alijev bar nije pokrenuo veću ofanzivu na Jermeniju od njihovog dolaska krajem 2022. godine. Trenutno je situacija u pograničnom području i dalje relativno stabilna.

Slab pritisak na Azerbejdžan

Pitanje je istovremeno da li bi Evropska unija uspela da se dogovori o sankcijama Azerbejdžanu, s obzirom na to da mađarski premijer Viktor Orban održava odlične kontakte s Bakuom. Iako neobavezujući, sporazum o energetskoj saradnji sa Azerbejdžanom, koji je potpisala predsednica Komisije EU Ursula fon der Lajen, oštro je kritikovan i to ne samo od strane Jermenije.

Isporuke azerbejdžanskog gasa su, međutim, važne za zemlje južne Evrope. Tamo bi morali da se pronađu alternativni dobavljači.

Lične sankcije, protiv onih za koje se smatra da su odgovorni za ozbiljna kršenja ljudskih prava, takođe bi bile moguće, po uzoru na sankcije protiv kruga ljudi oko Putina.

Agencija Rojters, međutim, citira neimenovanog diplomatu iz Brisela koji kaže da EU može samo da osudi postupke Azerbejdžana i da se koncentriše na podršku Jermeniji – međunarodnu pomoć i pažnju koja je toj zemlji, koja je slabija u odnosu na svoje susede, potrebna za njen opstanak.

Vojno groblje na periferiji Jerevana pokazuje cenu koju Jermeni plaćaju u sukobu sa Azerbejdžanom. Na hiljade grobova iz dva rata, 1994. i 2020. A svakodnevno niču novi, prenosi DW.