Koliko je kokain veliki problem u Evropi?

Sve veća potražnja i ogroman profit koji se može ostvariti na ovom tržištu koje je u procvatu – preoblikuje međunarodnu trgovinu drogom sa obe strane Atlantika i njena široka dostupnost utiče na zavisnost, organizovani kriminal i kršenja ljudskih prava.

Šta je kokain i kako se pravi?

Kokain je stimulans koji izaziva veliku zavisnost i pravi se od listova biljke koke, poreklom iz andskih država u Južnoj Americi, posebno Kolumbije, Perua i Bolivije.

Obično se proizvodi u improvizovanim laboratorijama koje se nalaze duboko u prašumi, kokain se često meša sa raznim supstancama pre nego što se proda, a zatim distribuira kao beli, kristalni prah koji se može ušmrkati ili ubrizgati.

Takođe se može kombinovati sa sodom bikarbonom da bi se napravio proizvod nalik kamenu koji se zove „krek“ kokain, koji se obično puši.

Koliko kokaina stiže u Evropu?

U protekloj deceniji, evropska trgovina kokainom je doživela procvat. Prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), ljudi u Evropi su činili 21 odsto svih globalnih korisnika kokaina 2021.

Najnoviji izveštaj UNODC-a o globalnoj trgovini kokainom otkrio je da Velika Britanija ima drugu najveću stopu upotrebe kokaina u svetu – jedan od 40 odraslih Britanaca (2,7 odsto stanovništva) koje koristi drogu, više od bilo koje druge zemlje u Evropi.

Britanska Nacionalna agencija za kriminal (NCA) procenjuje da se 117 tona kokaina godišnje konzumira u Engleskoj, Škotskoj i Velsu.

U Evropskoj uniji, Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) kaže da je skoro 2,5 miliona ljudi od 15 do 34 godine – 2,5 odsto ove starosne grupe – koristilo kokain u prošloj godini.

Prema analizi UN-a, 2016-2017 se smatra ključnim momentom u ekspanziji tržišta kokaina u Zapadnoj i Centralnoj Evropi, sa podacima koji ukazuju na mnogo veću ponudu i potrošnju droge nakon 2016. što potvrđuju povećani nivoi kokaina koji se nalaze u otpadnim vodama širom kontinenta.

Prema Evropskom izveštaju o drogama iz 2024. ostaci kokaina u otpadnim vodama porasli su u dve trećine evropskih gradova u poslednje dve godine.

Tokom proteklih pet godina vlasti širom Evrope zaplenile su rekordne količine kokaina. Više od 323 tone kokaina zaplenile su zemlje članice EU 2022. godine, što je najveća količina droge koju su vlasti ikada zaplenile. Britanske vlasti zaplenile su više od 37 tona od 2022-23.

Kako kokain stiže u Evropu?

Kokain stiže u Evropu raznim putevima, bilo morskim putem iz luka u Ekvadoru i drugim zemljama, ili putujući preko kontinenta do Venecuele, gde se zatim kreće preko Kariba ili zapadne Afrike – što je, prema podacima, značajno naraslo kao tranzitna zona – a zatim morem ili kopnom do luka ili preko granica u Evropu.

U protekloj deceniji, kriminalni pejzaž u Južnoj Americi se rasppodelio na bezbroj mreža trgovine ljudima nakon demobilizacije Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (Fark) 2016. koje su prethodno kontrolisale mnoge kolumbijske regione za uzgoj koke.

U izveštaju UNODC-a za 2023. navodi se da sve veći broj stranaca, uključujući Evropljane, posluje u Južnoj Americi kako bi pomogli da se pojednostavi i profesionalizuje lanac snabdevanja do Evrope.

Prometna ruta za transport kontejnera između Ekvadora i luka u Evropi koristi se za tranzit ogromnih količina droge u Evropu.

U avgustu 2023. 9,5 tona kokaina pronađeno je skriveno u pošiljci ekvadorskih banana za Kadiz u Španiji. Prijavljeno je da vlasti pretražuju samo 20-30 odsto od 300.000 brodskih kontejnera koji svakog meseca polaze iz ekvadorske luke Gvajakil.

Belgija, Holandija i Španija prijavljuju najveći broj zaplena kokaina u Evropi, uglavnom preko svojih morskih luka. Zaplene u Antverpenu, drugoj po veličini morskoj luci u Evropi posle Roterdama, porasle su na 116 tona u 2023. sa 40 tona u 2017.

Prema EMCDDA, nezakonita prerada kokainskih proizvoda sada se takođe odvija u nekoliko država članica EU, pri čemu je prijavljeno da je 39 laboratorija za kokain demontirano 2022. godine, u poređenju sa 34 u 2021. godini.

Koliko košta kokain?

Europol procenjuje da je ukupna vrednost evropskog tržišta kokaina između 7,6 milijardi evra i 10,5 milijardi evra (6,4 milijardi do 8,9 milijardi funti).

Izveštaj Evropola i Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) otkrio je da je gram kokaina bio 38 odsto jeftiniji – kada se prilagodi čistoći droge – u 2020. u poređenju sa 2015.

U članku za Gardijan prošle godine, dopisnik za Evropu Jon Henlei pisao je o rastućoj trgovini kokainom u Evropi, izveštavajući da se droga prodaje i do dvostruko više nego u SAD: kilogram kokaina kupljen za 1.000 dolara u Kolumbiji vredi više od 35.000 evra u Evropi i može se prodati za 50–70 evra po gramu.

Kakvi su efekti evropske zavisnosti od kokaina?

Krvoproliće, haos i kršenja ljudskih prava koji su istorijski išli ruku pod ruku sa trgovinom kokainom sa obe strane Atlantika.

Infiltracija međunarodnih mreža trgovine ljudima u Ekvador uzrokuje nasilje u zajednici, zločine i političku nestabilnost. Ranije ove godine vlada je proglasila stanje „unutrašnjeg oružanog sukoba“ nakon napada narko-bandi na gradove, zatvore i TV stanice.

U zemljama duž lanca snabdevanja, priliv oružja, trgovaca drogom i novca od kokaina preplavljuje nekada mirne gradove nasiljem i kriminalom; korumpiranost političkih institucija i organa za sprovođenje zakona u zemljama kao što je Venecuela; stvaranje generacije dece zavisnika što dovodi do porasta nasilnog kriminala u tranzitnim tačkama na Karibima kao što su Trinidad i Tobago.

Europol i EMCDDA su nedavno objavili izveštaj u kojem su rekli da trgovina drogom dovodi do neviđenog nivoa eksploatacije dece, nasilja i kriminala sa oružjem. Aleksis Guzdil, direktor EMCDDA, rekao je da Evropa sada vidi nivoe nasilja u vezi sa drogom sličnom onom u Centralnoj Americi.

Gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema je 2023. izdala upozorenje da trgovina kokainom dovodi Holandiju u opasnost da postane „narko država“, preplavljena novcem od kriminala, nasiljem i eksploatacijom.

Kokain, koji se često smatra drogom za rekreaciju ili zabavu, takođe izaziva veliku zavisnost.

U 2023. kokain je bio druga najčešće prijavljivana droga koju su koristili ljudi koji su primljeni zbog upotrebe droga u bolničkim odeljenjima hitne pomoći širom Evrope. Podaci takođe sugerišu da je ova predoziranje ovom drogom bio uzrok smrti petine smrtnih slučajeva 2021.